Poreklo prezimena, selo Valevac (Knjaževac)

Poreklo stanovništva sela Valevac (po knjizi Valevci),  opština Knjaževac – Timočki okrug. Prema knjizi Marinka Stanojevića „Timok“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo je u dolini Bučjanske Reke, skoro na samom ušću Zubetinske ili Zubetinačke Reke u Bučjansku Reku. Kroz selo protiču dve reke, obe su vrlo bujne, osobito Zubetinačka, čije je korito vrlo plitko te čim reka nadođe voda se izliva u polje i plavi ga. Zbog toga su seoske kuće pribijene uz kosu Goricu, između pomenute dve reke. Bučjanska Reka nanosi selu štete ispod sela, u polju, manje kućama. Zapadnim delom sela protiče vrlo plahoviti potok Gložanica, koji ne nanosi znatnije štete selu. Sa južne strane sela je Valevsko Polje, koje je dosta plodno, na kome osobito dobro uspeva pšenica. Sa severne i istočne strane selo je zaklonjeno brdima i kosama, od kojih je najviši Selski Trap.

Vode.

U selu ima malo izvora. Najveća su dva, Vrelo u Mišinskom Kraju i Valuga u dolini Bučjanske Reke. U sredini sela je jedna česma, ali ona presušuje preko leta. Meštani se služe najvećim delom bunarskom vodom za piće i ima ih u selu desetak. Rečna voda se ne pije.

Zemlje i šume.

Selo ima dovoljno zemlje za obrađivanje. Ona je prilično plodna, jer nema kamenjara. Najbolja zemlja je u Jezavi, u dolini Bučjanske Reke i na visoravni Ključ. Svuda dobro rađa pšenica a u dolini reka kukuruz. Njive su im oko sela, na ovim mestima: Gorica, Ključ, Jančinski Potok, Polje, Laz, Konjarnik, Golemo Polje, Trapski Potok, Vrtača, Valevski Potok, Nerezine – Maloj i Golemoj, Dibočko Brdo, Balina Padina, Omrkalj i Kusan. Pašnjaka ili “savata“ ima vrlo mao, te se selo slabo bavi stočarstvom. Bačijanje je na izmaku. Stada su od oko 80 ovaca. Ima nešto utrine seoske u Gorici, Gradištu i Valevskom Potoku. Šume je najviše u Balčinoj Padini, Omrkalju i Selskom Trapu.

Tip sela.

Selo je zbijenog tipa. Kuće su jednog roda obično grupisane, pa se po rodovima zovu pojedini krajevi. Kroz selo prolazi glavni seoski put, na koji ulaze prilazni putevi ili „sokaci“, koji vezuju pojedine delove sela sa glavnim putem.

Ime sela.

Pravo ime selu je Valevci. Službeno mu je pak Valevac. Tako se beleži i na pojedinim geografskim kartama. Kako je nastalo ovo ime, u selu ne zna niko da objasni.

Starine u selu.

Najstariji kraj sela je na levoj obali Bučjanske reke, gde su Jereminci i Jankulovci. U dolini Bučjanske Reke, iznad današnjeg sela, bio je nekada, u doba turske vladavine, turski čardak, u kome je stanovao subaša, Turčin. Oko tog čardaka bilo je koncentrisano selo Valevci. Po oslobođenju od Turaka selo se počelo spuštati naniže, ostavljajući ravnicu slobodnu za obrađivanje. Danas se to mesto zove Selište. Do skora su tu bila kućišta („ižišta“), ali su danas i ona potpuno iščezla sa zemlje.
Iz grada Ravne, u ataru sela Ravne – Srez timočki, vodio je stari put na Selski Trap u Valevcima, pa je „išao“ na Goricu, Vrelo, Jančin Potok i dalje je ulazio u atar sela Bulinovaca. Put je bio, vele, nasip. Sada je sav zarastao.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Selo je, po pričanju meštana, vrlo staro. Ne zna se kada je najpre zaseljeno. U selu ima starinačkog stanovništva a i doseljenika.

Najstariji rodovi su:

-Mišinci, Vitanci, Gradištanci, Arnauti ili Stevanovci, Jereminci, Radosavljevci, Milutinovci ili Murdžinci, Goloigrinci, Radojkovci i Popovići.
Svi slave Nikoljdan.
Za neke od ovih rodova zna se odakle su doseljeni u doba zaseljavanja. Za Gradištance se, naprimer, tvrdi da su došli iz Gradišta – u Zaglavku, te se po tome zovu Gradištanci. Za „Arnaute“ se priča da su se doselili sa Kosova, „iz Arnautluka“, otkuda im je i prezime došlo. Za Vitance se kazuje da su iz Lasova, u Srezu boljevačkom.

Mlađi rodovi:

-Brbovci, Nikoljdan, su se doselili iz Lepene, Srez zaglasvki. Oni su domazeti – „Nakalamkovci“.
-Spasinci, Jovanjdan, su se doselili „na imanje“ kao domazeti iz Drečinovca.
-Ćosinci, Tomindan, su doseljenici iz Štrbaca u Srezu zaglavskom.
-Zagorci ili Punčići, Jovanjdan, su se doselili iz Reaonovaca u Bugarskoj, iz Zagorja po čemu su i prezime dobili.

Seoske zavetine su Đurđevdan i Sv. Trojice.

Seosko groblje je uza samo selo.

IZVOR: Prema knjizi Marinka Stanojevića „Timok“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.