Порекло презимена, село Пуховац (Александровац)

Порекло становништва села Пуховац (Повац), општина Александровац – Расински округ. Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у долини потока, претежно на левој, присојној страни. Насеље је у својој историји мењало свој положај у атару. Старо Село је било поред потока, где се виде остаци „Римског Гробља“ и црквиште у месту Градиште. И црква и гробље су припадали средњовековном српском становништву. Доцније, у доба турске владавине, насеље се због веће сигурности померало у горње неприступачније стране, где су, на пропланцима шума и крчевина, подизане колибе. Само су гробљем и црквином били везани за старо насеље.

Земље, шуме и занимање становништва.

По могућности су обрађивали и потесе у старом селу. Горње стране биле су погодне за воћарство, ратарство и сточарство а имали су и своје винограде у пољани Голубовац и Калуђерском Брду. Сеоски потеси под шумама и утринама су: Лупоглав, Црни Врх, Клик, Изворачки До (сада Борје) и Шуме. Под ливадама и њивама су Велике Ливаде, Глуваћ, Градиште, Река, Топола, Мидац, Пољанка, Милошев До, Буковац и др.

Тип села.

И поред тога што је брдско насеље, Пуховац се брзо преображава. Са горњих страна се помера у Старо Село, поред потока, где се групишу куће.

Воде.

Не само овде него и у брдском делу насеља вода је спроведена у куће природним падом из великог извора Јеленак.

Постанак села и порекло становништва.

Пуховац је старо насеље, које се под именом Повац помиње у христовуљи Стефана Немање манастиру Студеници.
Преци данашњег становништва Пуховца почели су да се насељавају крајем 18. и почетком 19. века. Ти досељеници су поглавито из Горње Топлице а преко ње са Косова и Црне Горе.

-Стојаковићи, Никољдан, су досељени са Косова почетком 19. века. Броје од тада шест колена: Богосав (60 година), Милосав, Милоје, Милија и Стојак.
-Андријићи воде порекло од Стојковог брата Андреје. Славе, као и Стојаковићи, Никољдан.
-Николићи, Никољдан, сматрају да су род Стојаковићима.
-Радојчићи, Св. Ђорђе и Аранђеловдан, кажу да су досељени из села Плане у Топлици а да су даљим пореклом из Црне Горе.
-Јовановићи, Ђурђевдан, су овде досељени из Јанкове Клисуре, из села Пребреза а тамо из Црне Горе.
-Ћирковићи, Митровдан, кажу да су „негде од око Преполца“.
-Пешићи и Милосављевићи, Аранђеловдан, кажу да воде порекло из Црне Горе.

Други мањи родови су доцније формирани досељавањем на мираз.

ИЗВОР: Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.