Порекло презимена, село Доњи Ступањ (Александровац)

9. новембра 2015.

коментара: 3

Порекло становништва села Доњи Ступањ, општина Александровац – Расински округ. Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Donji-Stupanj

Положај села.

Ово село је са селом Горњи Ступањ било у заједници док се нису развили у посебна насеља. Куће су разасуте по плећатим косама, груписане према сродничким везама њених власника.

Земље и шуме.

У пољопривредном погледу, у Доњем Ступњу се издвајају два дела; побрђе под воћњацима и шумом и раван – поред реке, махом засејана кукурузом, детелином и поврћем: Широко Поље, Бостаниште, Стублине, Попова Шапка, Попов До, Попова Капа, Нерезина, Орница и Водице. Падине косе, које су махом под воћем, носе називе: Дубрава – данас виногради, Пршеник, Соколовац, Пољана и Осоје (шуме).
Доњи Ступањ је имао пространу утрину, по ојој је напасана сеоска стока све до 12937. године. Тада је утрина издељена на паарцеле по одраслим мушким главама и претворена у њиве – Парлози, Нерезина, Орница, Јасење, Стублина, Бостаниште, Долина и Осоје.

Воде.

У Доњем Ступњу се често јављају мањи извори по усецима поточића, од којих је најзначајнији Велика Чесма.

Порекло становништва.

Преци данашњег становништва Доњег Ступња насељавали су се овде од краја 18. века, поглавито становништвом из Старе Рашке (Санџака), Црногорских Брда и Херцеговине, који су краће или дуже живели у Копаонику и Жељину. Неки родови се презивају по селима из којих су досељени.

-Шошићи, Ђурђевдан, су из Шошића – Копаоник.
-Лисинци* су из Лисине где су се презивали Крстојевићи а по надимку Самокресовићи.Помињу како су даљом старином из Сопоћана, код Новог Пазара.
-Жарићи* су из Жарева.
-Радманци, Савиндан, су из Радманова.
-Дреновци, Никољдан, су из Дренове.
-Ивановићи* су у сродству са Вукојевићима у Горњем Ступњу, одакле се доселио родоначелник Иван. Даљом старином су из Црне Горе.
-Башићи*. Предак се доселио из Осредака – Копаоник а тамо из Херцеговине.
-Чавићи, Алимпијевдан. Предак се доселио „негде од Пријепоља“. Од њих су Чавићи у Дашници.
-Карићи, Алимпијевдан, су из Осредака – Копаоник.
-Стевановићи, Алимпијевдан. Предак се доселио из Осредака када је у Доњем Ступњу било само седам кућа. Броје следећа колена од досељења: Пера (30 година), Димитрије, Стеван, Алекса, Сава, Стеван и Михајло. Михајло – Баја се доселио.
-Филиповићи, Алимпијевдан, су исти род са Стевановићима.
Марковићи, Илиндан, су из Осредака.
-Матићи, Илиндан, су род Марковићима. Марко и Мата су досељени из Будиловине. Били су најбогатији у селу.
-Миловановићи, Митровдан и Илиндан, су пореклом из Бјелопавловића – Црна Гора. Предак је „дошао на имање“ и том приликом променио славу.
-Јовановићи, Савиндан. Предак дошао из Рокца – Копаоник.
-Думановићи* су досељени су из Станишинаца.
-Кованџићи, Јовањдан, су досељени „однекле преко планине“.
-Шемпићи, Св. Ђорђе, су досељени из Осредака – Копаоник.

*Не каже се коју славу славе.

ИЗВОР: Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Goran Ivanovic

    Ivanovići su poreklom iz Osredaka na Kopaoniku,slave Alimpijevdan i Đurdjevdan. Čavići su u stvari Čovići,a Sempici Šelmici,verovatno greska,pozdrav.

  2. Lisinac

    Лисинци из Ступња славе Јовањдан. Мада постоји велик број Лисинаца и у Краљеву, па може неко о њима додати.
    Даље, Радманци су заправо Радмановци. Грешка јеу тексту. Слава јесте Св Сава.

  3. Lisinac S.

    Ispravke za dva prezimena su Vam tačne. Izvor koji se spominje ima niz pogrešnih informacija. Tamo se navodi da Lisinci slave sv. Nikolu, a ko što prezimenjak nadovi slave sv, Jovana Krstitelja i zato ih neki povezuju sa predhodnim prezimenom Krstojević, a ja poznajem i neke koji su menjali prezime u Jovanović.