Порекло презимена, село Латковац (Александровац)

8. новембра 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Латковац, општина Александровац – Расински округ. Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село лежи у долини потока прибрдског краја Жупе. У овом селу су повољни услови са сточарство, брдску земљорадњу и воћарство. Овакви услови и удаљеност од путева утицали су да село буде насељено без прекида. Кажу да је село за време Турака, па и доцније, било у огради.

Земље, шуме и занимање становништва.

Изван ограде су биле утрине и шуме. Мали и Велики Клик и Кличке Осоје. Тамо су се налазиле и сеоске бачије, на којима је свака куће држала стоку, стада оваца, коза и крда свиња. Ливаде захватају Мали Врх, Острике и Боровњак. Потеси под њивама су Старо Село, Јасиковице, Новине, Бачиште, Грчка Ливада и Пресека. Црни Врх је обрастао под шумом. Када су пале ограде, кроз које се улазило у село на две капије, неке утрине су претворене и њиве, као Осоја. Неки сточари су за време лета гонили стоку на испашу и у оближњу планину Гоч. Латковац је имао и своје винограде и пољану, близу Кожетинске цркве, где се и данас виде пет-шест готово напуштених виноградарских зграда. Ту је раније било и стро сеоско гробље, које је доцније померено у близину данашње школе.

Тип села.

Латковац је прилагођен рељефу и привредним приликама. Куће су у њему су распоређене по групама, на родовској основи. Једна група кућа је на присојној страни потока, испод брда Ветрењака, друга у изворишној челенци реке а трећа – у њеној уској равни.

Постанак села и порекло становништва.

Латковац је старо село, које се помиње у турским тефтерима из16. века као Влатковац. У Латковцу се током времена становништво смењивало, јер су и овде Турци повремено упадали и чинили насиља. Преци данашњег становнииштва су овде насељавани почев од друге половине 18. века. Кажу да су ови дошли из Пипера – Црна Гора, због чега их називају „Пиперци“. Деле се у неколико група и сви славе исту славу – Св. Ћирик и Улик. Раније се нису међусобно орођавали. Сви се слажу у томе да су овде насељена три или четири брата. Групишу се по ужој сродности. Једну групу чине:

-Кнежевићи, Михаиловићи, Недељковићи, Ћирићи, Пејићи. Из куће Кнежевића били су кнезови за време Турака, међу којима су били најистакнутији Сима и Ћира, чија је кнежина, осим Латковца, обухватала и села Велику Главу, Врбницу, Вратаре, Тржац, Ржаницу и Пуповац.

Друга група Пипераца су:

-Ракићи;

Трећа група су:

-Живадиновићи, Гајићи и Вучковићи. Њих називају и “Дедовци” – по деди који се стар оженио. Један брат њиховог претка је одсељен у Ракљу – Жупа, од којих су Жарковићи а други у Јасикову – околина Трстеника.
Занимљиво је да је у родовима Пипераца очувана љубав пема гуслама. Миленко Вучковић, стар 75 година, је и данас познати гуслар у целој Жупи. Каже да је гуслање научио од свога деде и стрица.
Осим Пипераца, чији је предак, како је већ речено, досељен из Пипера у Црној Гори, у Латковцу живи још неколико родова, који су доцније досељени из околних села и крајева:

-Јовановићи, Аранђеловдан, и;
-Стевићи* су из суседног села Поповаца;
-Јозићи* су се доселили из села Града код Козника – Копаоник;
-Рајићи* су из Плеша;
-Радовановићи* су из Вратара;
-Филиповићи* су из Веље Главе;
-Петровићи* су из Лесковице и;
-Вукашиновићи* су из Рогавчине.

Као и из свих села прибрдског реона Жупе, из Латковца се становништво нагло креће према равници, ближе граду. Готово половина данашњег становништва Кожетина је из Латковца. Они који остају преображавају насеља грађењем нових кућа и увођењем у њих воду из околине.

*Не каже се коју славу славе.

ИЗВОР: Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.