Порекло презимена, село Вељи Бријег (Зубин Поток) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Вељи Бријег, општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Порекло становништва села Вељи Бријег, општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Вељи Бријег (Зубин Поток)

Порекло презимена, село Вељи Бријег (Зубин Поток)

Порекло становништва села Вељи Бријег, општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Velji-Breg

 

Село се простире по терасама Ибра и на плавинама Маквина Потока. Добило је име по Вељем Бријегу, изнад данашњег села, где је било првобитно насеље Томовића. Сем Маквина Потока и Ибра, за пиће и појила служе чесме (Долина и Голотин) и бунари. Чесме су у подножју брда, а бунари у равни. Поједини крајеви који су под њивама, ливадама и шумама носе ове називе: Развала, Ледина, Старо Село, Селиште, Лозиште, Гај (тамо су данас куће Томовића), Побрњица, Долина, Муљинац, Дубрава (сада село), Савићеве Њиве, Купињача, Спасово Брдо, Ланиште. Орлова Главица, Јаснин Поток, Јанкова Њива, Крћевац, Томовића (Попово) Брдо.

Ово село се измештало неколико пута. Остаци старијег насеља су „Селиште“ близу Ибра, Развала и Градина на брду близу ушћа Лучке Ријеке у Ибар. Међутим данашње село је на овом месту од пре 150 година. Преци садашњег становништва живели су у брду Вељем Бријегу и отуда се, уколико је бивало слободније, постепено спуштали поред Ибра. Сада у Селиште изгоне стоку за време лета. На средини села је старо гробље, са капелицом око које су се сахрањивали још док су стално живели у брду.

Куће у Вељем Бријегу су груписане углавном у две махале. У новије време, због деобе задруте и слободнијег живота, виде се и усамљене куће све до Ибра.

У селу живе два братства:

Томовићи (14 к., Св. Никола) пореклом из Куче; броје од досељења 8 појасева. Кажу да су им рођаци Добрињци у Штавици. Томовићи су имали у породици шест наследних свештеника: Алекса, Михаило, прота Милосав, Раденко, Арсеније и Милан (свештенички чин прелазио с оца на сина). Поп Мијаило је запопљен 1805, а Милосав 1832. г., што се види из Синђелија које су им издали рашко-призренски митрополити Јанићије и Ананије на парохије колашинску и бањску. Из кретања овог братства види се и развитак села: Најпре су се населили на Вељем Бријегу, па у Савићеве Њиве на дну данашњег села до Ибра, затим се вратили у Велико Брдо (Томовића Брдо); после су прешли у Вељи Бријег (брдо изнад данашњег села); отуда су се спустили уврх данашњег села у Јаснин Поток, и најпосле сишли у раван. Исељених Томовића има у околини Крагујевца и у Точанима код Куршумлије.

– Радуловићи или Дробњаци, како их и сада други зову (20 к., Св. Ђорђе и Св. Илија), пореклом из Дробњака. И они су раније живели у брду (Старо Село), па су се као и Томовићи касније спустили у данашње село.

– Дробњаци (1 к., Ђурђевдан), дошли из села Доброшевине, а тамо из Пресејке.

Вељем Бријегу припада заселак Велико Штуоце поред Ибра, у њему живе 3 к. Дробњака Клицановића и 2 к. Томовића, који су пре 80 година досељени из Вељег Бријега.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига, LXVII, Д-р Милосав Лутовац, ИБАРСКИ КОЛАШИН, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Одабрао и приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top