Порекло презимена, село Резала (Зубин Поток) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Резала, општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Прир Порекло становништва села Резала, општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Прир Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Резала (Зубин Поток)

Порекло презимена, село Резала (Зубин Поток)

Порекло становништва села Резала, општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је на тераси Ибра и по благим странама изнад те терасе. Ту утиче Чечевска Ријека у Ибар. Њом попречни пут изводи Чечево и друга села на главни друм, прелазећи преко плитког газа. На истом месту је сада подигнут мост.

Воду пију са извора, а за појила и друге домаће потребе користе Ибар и Чечевску Реку.

Називи појединих већих потеса су: Градина (тераса поред Ибра), Марковача, Алуге (њиве и ливаде), Бачиште, Баре, Старе Куће, Крст, Чарапића Мала. Село се дели у две махале на братственичкој основи: Гаљска и Чарапића Махала. У Гаљској Махали су Гаљци, а у Чарапића Махали Дробњаци, који су се ту населили када су Чарапићи пребегли у Србију 1882 г.

У селу има доста трагова ранијег становништва. На брежуљку Главици до данашње зграде Ошнтинског одбора виде се остаци старог српског гробља. Судећи по лепим положеним плочама и пространству, припадало је већем и богатијем насељу. Плоче су поглавито од тесане сиге из Чечевске Ријеке. Приликом зидања Задружног дома, плоче су повађене; место њих се сада виде само рупе. На простаној тераси Ибра у њивама су били зидови кућа. Овде се једнно место зове ,,„Аниште“; ту је некада био главни хан на путу уз Ибар.

Становништво Резала се стално смењивало. Сада ту живе Гаљци, Андрићи и Дробњаци.

Гаљци — Лаконићи (16 к., Петковдан), досељени су из колашинског села Табалија пре 150 година, а у ово из Бјелопавлића. Рођаци су им Матасукићи у Брњаку. Дошла удовица са троје деце, Мирком, Живком и Вучином, од којих су три гране Гаљака; настанили су се код Кошана, који су се одавде иселили. И Гаљака има исељених у околину Куршумлије.

Андрићи (4 к., Петковдан) довоци су код Гаљака. Мајка их је довела из Чечева.

Дробњаци (2 к.), из Вељег Бријега, населили се на земљу Чарапића, који су пребегли у Србију (Топлица).

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига, LXVII, Д-р Милосав Лутовац, ИБАРСКИ КОЛАШИН, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Одабрао и приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Коментари (3)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top