Порекло презимена, село Горњи Јасеновик и Коваче (Зубин Поток) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Горњи Јасеновик и Коваче, општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Б Порекло становништва села Горњи Јасеновик и Коваче, општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Б Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Горњи Јасеновик и Коваче (Зубин Поток)

Порекло презимена, село Горњи Јасеновик и Коваче (Зубин Поток)

Порекло становништва села Горњи Јасеновик и Коваче, општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Kovače

Коваче

 

Оба насеља су на падинама плећате косе која се спушта према Чечевској Ријеци. Јасеновик је у горњем, а Коваче у доњем делу брда. Трећи део је Ријека, на ставама Чечевске Ријеке и Ровачког Потока. Сем Ријеке која обилује врелском водом кроз сва годишња доба, у близини насеља има свуда изворске воде. Најглавнија су: Баре, Ћеракуша, Пајуша, Видина Вода, Јанино Мочило, Благоја (појило) и Даскалица (чесма у Ковачима). Крајеви у селу су: Јасеновичка Ровца, „Село“, Маринково Брдо, Ћеракуша, Љесковача, Доганишта, Раван, Зидчине, Падуша, Папратине, Сечине, Рупе, Стране и Грабиштак (шуме), Крчевине, Даскалице, Ријека, Вјетарник, Клина. Топографски назив „Даскалица“ потиче из времена даскал Милије Глухаћа који је отворио своју школу у Ковачима, пошто га је митрополит протерао из манастира Дубоког Потока. Школа је била смешена у мутавџиској радњи неког Трајка Чешибабе. У њој су колашински младићи поред књиге учили и овај занат. У „школи“ Даскал Милије, која је радила око 15 година, (све док није основана школа у Дубоком Потоку 1892. г.), стицали су знање и будући свештеници и калуђери.

У овим насељима има трагова старијег становништва, што се види из топографских имена, црквине и гробља. На усамљеном брежуљку у Јасеновичким Ровцима је старо српско гробље и црквина, где су се неко време сахрањивали досељеници у Јасеновику, док нису основали ново гробље. Око ове црквине у Ровцима су ливаде по којима се виде остаци кућа. Сем тога, у Ковачима и Ријеци код данашње електричне централе наилази се на шљаку и остатке ковачких предмета. У народу кажу да су ту били „самокови“. То мишљење је доста вероватно, ако се узме у обзир да су на простору Чечева, Дрена и Рудника копане руде, за чију прераду је Коваче било најповољније место, с обзиром на географски положај и богатство у води. Сем тога, ово је место у непосредној близини Брњака, а недалеко од Јелача, те су у њему могле бити ковачниде. Данас је у Ријеци, поред пет старих воденица, подигнута и електрична Централа „Чечево“, која покреће стругару и осветљава К. Митровицу и нека села у Колашину.

Родови су:

Ђукићи (24 к., од којих 13 к. у Јасеновику, 7 к. у Ковачима 4 к. у Ријеци, славе Петковдан). Досељени су из Колашина у Црној Гори. Најпре су се населили у Катуну (потес у Калудри), а одатле дошли у Јасеновачко Брдо и настанили се у месту Раван; брзо су се намножили и исељавали. Исељених Ђукића из Јасеновика има у Мачковцу (Куршумлија), Станцу (Јастребац), у Букошу и Баљинцу (Косово). Ђукићи у Јабуци су из овог Јасеновика, где и данас држе земљу у Ровцима.

Красићи (4 к., Св. Никола) дошли су пре 100 година из Црколеза у Метохији. Децу довела мајка која се преудала у Ђукића. Очух је поделио своје имање и њима дао део у Ријеци, где данас живе. Исељених Красића има у Топлици.

Компировића (2 к., Ђурђевдан), доселили су се из Зубина Потока.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига, LXVII, Д-р Милосав Лутовац, ИБАРСКИ КОЛАШИН, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Одабрао и приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top