Порекло презимена, село Велика Врбница (Александровац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Велика Врбница, општина Александровац - Расински округ. Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Порекло становништва села Велика Врбница, општина Александровац - Расински округ. Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Велика Врбница (Александровац)

Порекло презимена, село Велика Врбница (Александровац)

Порекло становништва села Велика Врбница, општина Александровац – Расински округ. Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Црква Св. Николе у Врбници

Црква Св. Николе у Великој Врбници

Положај села.

Село се налази у изворишном току Вратарнице. Мањим делом је смештено у уској речној равни а већим на пространим површима.

Воде.

Велика Врбница обилује изворском водом. Главни извори су у Клисури, али их има и у другим крајевима. Један извор у шуми назива се Хајдучка Чесма. У најновије време је изграђен водовод из Ливађана, засеока овог села. На реци је постојало и шест редовничких воденица, које су припадале појединим братствима: Џамићима, Поповићима, Брђанима, Себићима, Бежановићима и Петровићима.

Земље и шуме.

Површине под њивама, воћњацима, ливадама и шумама носе називе: Река – раван поред реке, Купусиште, Влашка Бара, Јелдиште – њиве и воћњаци, Биковац, Буковик, Водице, Кошутњак, Јосиф До, Металица, Механиште – где је некада био хан, на путу који води према Врњачкој Бањи. На овим као и другим потесима сада се гаје биљне културе, док су тамо раније биле шуме и утрине. Потес Буковик, где су сада воћњаци, подсећа на букову шуму. Под шумом су остале само стрме стране, као: Поточник, Вратарна, Ивља и неплодна брда.
Село је имало заједничку утрину, која је била ограђена и по којој је стока ишла у сампас. Доцније су је, у недостатку земље, изделили. Ту су данас пољопривредни потеси Коњска Вода, Металиште и др. Ту се једно место назива Ковачи. Вероватно је на том месту, у близини хана, била некаква ковачница.

Старине у селу и занимање становништва.

Велика Врбница је старо насеље. То сведоче остаци манастира, поред потока у шуми испод Клисуре. Манастир, о коме нема ближих података, био је посвећен Св. Јовану. Ту је, почетком овог века, била подигнута примитивна капела, око које се окупљао народ из шире околине и Јовањдану, Стевањдану и Ђурђевдану. Манастир су срушили Турци. У време турске владавине и становништво старог села се из долине насељавало у брдо, али ни тамо није било слободе. О томе сведочи податак да су за девојке правили посебне колибе по скровитим местима. Из Старог Села поред Реке живот је пренет на површи, где су се бавили претежно сточарством и земљорадњом. Осим тога имали су своје винограде у нижем делу Жупе – Вуков До, Јаруга и Куманац.

Тип села.

Насеља су размештена по крајевима који су добили називе према родовима: Џамићи, Брђани, Поповићи, Себићи, Бежановићи, Петровићи и два засеока – Крупаја и Ливађане.

Порекло становништва.

Сви ови родови су углавном старији досељеници, од почетка 18. века, који су затицали и по неку староседелачку кућу.

-Џамићи, Никољдан. Кажу да су досељени из Метохије. Тамо су уништили џамију и због тога побегли. Због тога су названи Џамићи. Да би затурили траг, мењали су славу. Веле да су раније славили Савиндан.

-Поповићи, Митровдан, су угледна свештеничка породица, која је давала свештенике Кожетинској цркви. Кажу да је њихов предак пребегао из Пећи за време сеобе. Најпре се склонио у планински крај Копаоника – Крива Река а одатле, после неког времена, дошао у Стањево код данашњег Александровца. И овде су остали краће време, јер нису могли да гоне стоку као у планини, па су се населили у Великој Врбници.

-Себићи, Митровдан, су у сродству са Поповићима. Кажу да њихово презиме долази од Себа, који је дошао из Себимља, између Рашке и Новог Пазара, и овде се, као удовац, оженио удовицом Поповића.

-Бежановићи, Трифундан и Велика Госпојина. Њихов предак се овде доселио после Поповића и Џамића. Не зна се сигурно одакле су дошли. Свакако су они овде дошли са Косова, преко Копаоника или преко Старе Рашке из Црногорских Брда. Презиме објашњавају на разне начине, а у вези са бежањем.

-Петровићи Симеундан и Савиндан, не знају одакле су досељени али се сматрају најстаријим досељеницима у Великој Врбници.
У овом селу има још неколико мањих родова, који су доцније досељени из оближњих крајева:

-Думановићи* су из Станишинаца;

Добричићи* из Кознице;

-Ђалићи* из Грчака и др.

*Не каже се коју славу славе.

ИЗВОР: Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Коментари (2)

  • Милан Илић

    Велика фамилија Немањић се из Врбнице иселила у Доњу Сабанту у периоду од 1788-1803. године због турског зулума. Имали су воденицу са два витла на речици Врбници. У то време је то била прилично имућна породица. У Врбницу су се населили из околине Рашке. Сава који је био глава породице и његова жена Петрија звана Пена, је у Доњој Сабанти код Крагујевца носио презиме Милојевић (вероватно по оцу Милоју) и имао је 7 синова. Такође је написано да је имао још три брата. Један брат се потом населио у Јовановац, други у Букоровац а трећи (Благоје) у Велику Сугубину и тамо су његови потомци носили презиме Благојевић.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top