Порекло презимена, село Манастирица (Кладово)

Порекло становништва села Манастирица, општина Кладово – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Источни, мањи део атара је на површи Кључа, а западни, већи, на високим површима, до површи Мироча. У атару је горњи ток потока Шајне и њена притока Манастирички Поток, на чијим су странама сеоске куће.

Воде.

У селу је Селски Извор а атару су: Цероње, Мирша и други извори.

Земље и шуме.

Најбоље су њиве на површи Кључа. Места са њивама, ливадама и гајевима зову се: Клафа, Поље у Шајни, Војнаса, Попјаска, Шајна и Стриба. Утрина је Шарбанов Крак а шума Манасирички Гај (Бранишће Манастир).

Тип села.

Село је збијеног типа и пошто је мало није подељено на крајева имахале.. Куће су размакнуте од 10 до 30 метара.
Гробље је јужно од села, на брежуљку Капела.

Име селу.

Село је добило ме по манастиру Манастирици, који је недалеко од села.

Старине у селу.

О старој манастирској цркви, која је срушена крајем прошлог, 19. века и подигнута нова, нема помена у прошлости. По предању саградио ју је „Св. Никодим“. Сељиште у Шајни је, веле, од истоименог села, које је раније постојало а Старо Гробље (Морминц Батрњ) је из прошлости села док је било у Великој Долини.

Писани трагови селу у прошлости.

Манастирица се први пут помиње после присаједињења ових крајева Србији. Село је 1846. године имало 27 кућа; 1866-36 а 1924. године 58 кућа.

Постанак села и порекло становништва.

По предању раније је поред потока Шајне било истоимено село, чији су се становници због „турског зулума“ или „чуме“ морали раселити. Неки су побегли у „Влашку“, неки у села Кладушницу, „Џеџерац“ – Давидовац и Сип док су се неки настанили наместу Велика Долина (Ваља Маре). Они из Велике Долине су се доцније преселили и засновали Манастирицу.
Од данашњих родова само су преци:
-Чичиланешта и Калинешта, Никољдан, један су род и;
-Никешта (Никићи), Св.Петка, су становали у Великој Долини а доселлили су се из „Влашке“.

Остали родови доселили су се у садашње село:

-Паунешти („Бугари“), Никољдан, су се доселили од Ниша.
-Гушати, Ђурђиц. Прадед се доселио из „Влашке“.
-Јанкулешти, Никољдан, су из Скеле преко Дунава.
-Фрнтарешти, Св. Петка, су из „Влашке“, одакле се дед доселио.
-Вулпешти, Аранђеловдан. Отац старцу од 100 година се доселио из Грљана код Зајечара.
-Калафировићи, Никољдан, су од Ниша.
-Табашешти (Радујкићи), Никољдан су из „Џеџерца“.
-Јовешти, Св. Пека. Отац је „Унгурјан“ из Брестовца у тимочкој Црној Реци.
-Ђурешти, Аранђеловдан, су из Ђуреша у „Арђалу“ – Ердељу.
-Царани, Аранђеловдан, су из „Влашке“.
-Унгурјани, Св. Петка. Отац се доселио из Бучја у Црној Реци.
-Србу-и (Ђорђевићи), Никољдан су „од Косова“ а овамо су се доселили из Штубика у Крајини.
-Акимешти, Никољдан, су из Велеснице.

Сеоска заветина је у Четвртак по Духовима.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.