Порекло презимена, село Струпићи (Столац)

11. октобра 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Струпићи, општина Столац. Према истраживању “Дабарско Поље у Херцеговини” Петра Шобајића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Strupići

 

Куће су при пољу у мањим групама испод Репашнице и Кубаша. На Гребницама је велико старо гробље са врло много плоча, већих и мањих, без украса. Предање говори да је у селу био манастир, који је служио још у време војевања Баја Пивљанина по Дабру (око 1665) г. и да је тада, порушен. Крај Гребница живели Новчићи и дигли у Невесиње око 1856. г. Један крај села Врањске изнад Дабра се зове Новчићи.

Називи по  селу су: Метиљавица, Бушуровина, Елезовићи, Брашкуша (њиве), Зековине, Бакрач (каменица), Ћетеништа, Просине (долина), Банусе (њива), Огојне (њиве), Крдетуша (њиве), Аџин Бунар, Виловине (њиве), Попови Долови, Шумовци, Бећовац (извор), Ћесина Греда, Јазовчеве Јаме, Вртолом, Глигорова Греда, Говеђак, Харем (ту муслиманско гробље).

У селу живе:

Бузаљко, муслимани, 1 к. Од најдаље старине живе онде, а потичу од потурченог калуђера из манастира у Струпићима. Има их у Стоцу, одигао Алија Фазлијин око 1835. г.

Рогани 9 к., дошао из Подгорја код Билеће око 1845. г. Крсто са 6 синова, који су се звали Лука, Томо, Гајо, Шпиро, Никола и Раде, на земљу Питића из Стоца. Славе Јовањдан, прислуживали оу Јовањдан летњи. Даља им је старина са Тупана у Бањанима.

Шиници: на Трусини Хумњаци нашли дете које село подигне (око 1795. г.). Шиник је мера од десет ока, па веле да им је име дошло по томе што су дојиљи давали по шиник жита да дете одгоји. Оно се звало Томо и кад одрасте пређе у Струпиће код Љубовића. Тамо је имао Лазара, Видоја, Риста, Тодора, Ђура и Спасоја. Лазар се родио око 1830. г. Има их 3 к., славе Никољдан. Из Струпића прешли су у оближњу Кубатовину Спасоје, Ђуро и Тодор око 1879. г. Има их: у Коњицу 5—6 кућа, убили Турчина и пребегли тамо. 

Васковићи, дошао им дед Милутин око 1865. г. из Приједора код Билеће и имао Васа и Ђура. Сад их је 3 куће, славе Јовањдан. Има их по невесињским селима.

Зиројевићи 1 к, Глигор додигао из Гацка око 1865. год., славе Никољдан.

Столица 1 к., дошао из Границе код Билеће Митар око 1875. г., славе Никољдан.

ИЗВОР: ПЕТАР ШОБАЈИЋ: ДАБАРСКО ПОЉЕ У ХЕРЦЕГОВИНИ – антропогеографска истраживања – САНУ, насеља и порекло становништва, књ. 34, Београд, 1954. Одабрао и приредио: сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.