Порекло презимена, село Кљенци (Билећа)

11. октобар 2015.

коментара: 2

Порекло становништва села Кљенци, општина Билећа. Према истраживању “Дабарско Поље у Херцеговини” Петра Шобајића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Kljenci,-konji

 

До Милавића испод брда Репашнице при страни 25 кућа. Из села су ишчезли: Љубовићи, муслимани, који су били од Кашиковића. О њима причају: у давно време један део невесињских Љубовића живео у Жуковнику код Хатеља. Неко од тих Љубовића отсече руку неком Мату Латинину. Због тога Дубровчани туже у Цариграду и цар нареди везиру да казни Љубовиће. Али они навале на пашалије, који су дошли да казну изврше, растерају их и неке побију. Кад цар сазна за то, нареди да се сви Љубовићи побију, што се и изврши, а остане само једно њихово дете, које спасе Радојица Врљеш код Оџака у Невесињу. После неколико година цар помилује ову породицу. Тада један потурчени Кашиковић, који је служио код Љубовића, оде у Цариград и потури се тамо да је он Љубовић, те добије берате на сва имања која су Љубовићи држали. Кад се то сазна, Љубовићи се с њим нагоде да му уступе своја добра у Дабру, а он се ожени одивом Љубовића. То се догодило негде почетком XVII века. Од тог потурченог Кашиковића, који се прозвао Љубовићем, били су „дабарски Љубовићи“, некад знатан муслимански род у Дабру. Куле су им биле на Оџацима у Кљенцима. Доскора је овде живео Ајдар-бег Љубовић и пошао у Турску око 1910. г.

Пиљевићи су дигли око 1865. г. у Дрежањ невесињски, тамо је отишао Павао, а син му Илија под Ком. Славили су Лучиндан.

Володери, муслимани, истрджили се око 1860, потоњи био Омер.

Називи места у селу: Оџаци, Ривине, Потруњуша (јама), Ушљива Гомила, Љубичина Гомила.

У селу живе Грци који веле да су од Грка: живели су давно у билећком срезу, у Пађенима, и кад су се Грци отселили, прешли у планину Кукун, у Рудинама. Други казују да су некад живели код Дубровника и да су отуда дошли у Кукун. Одатле су прешли пред кугу на Љут код Дивина, па у Хатеље, а око 1885. Лако са синовима Петром, Ћетком и Савом у Кљенке. Има их 3 к., славе Митровдан. У Бјелопољу испод села Кубатовине у Дабру место се зове Крч, и ту живи 1 кућа Грка. Ту има много омеђина и веле да су некад у тим кућама живели Грци и, кад су се отселили, један хром остао и проклели га зато, те се ова кућа Грка није могла умножити.

Дуке 4 к. су из Врањске прешли у Ораовицу у Фатници, ту дуго живели и имали своју земљу, коју им је одузео Бехмен за товар вересије. Тада Спасоје Милошев пређе у Дабар у Долове, па пред кугу у Кљенке. Спасоје је имао Михаила, Илију, Андрију и Трипа. Раније су се презивали Суботићи, а како су добили име Дуке, не знају. Слава Арлијевдан.

       Ивковићи су из Дрежња. Јова Лукина од 7 година довела сестра код Лака Грка у Кљенке око 1793. г. Он је имао Сима, а Симо Риста и Тодора. Сад их је 2 к., славе Никољдан. Даља им је, старина из Бијеле Рудине.

       Чустовићи, муслимани, 3 к. су из Гацка, дошли у Дабар у Вријеку око 1816, а око 1879. прешли у Кљенке.

       Панџићи су из Качња у Рудинама, дошли Илија и Аћим, синови Илијини, око 1815. г. као сирочад код Љубовића у Кљенке. Има их 1 к., славе Ђурђевдан. Род су им Чорлије у Мекој Груди и у Невесињу.

       Дедијери су из Чепелице, додигао је Тривко око 1816. и имао Луку и Вукана. Вукан оде у Коњиц и тамо их има у Борчама. Од Луке у Кљенцима 1 к., славе Игњатијевдан.

       Новаковићи, муслимани,, стајали су у Зануглинама код Предоља и презивали се Бугуровићи. Кад Бајо Пивљанин разори Предоље, једна њихова невеста трудна утече у Тодориће у Врањска и имадне мушко дете, од кога су они. Доцније пређу у Кљенке.Има их 2 к., 2 су се преселиле пре 4 године у Чапљину.

Биберџићи су од Ђура, који је дошао из Врањске са синовима Ђуром, Бошком и Шћепаном неколике године иза куге на турску земљу због сиромаштине. Има их 4 к., славе Ђурђевдан. У Врањска су дошли давно из Гацка и презивали се Радојевићи. Има их у Врањској, Стоцу, Љубињу.

        Јакуповићи 2 к., муслимани су из Кнеж Дола у Оп. Рудинама, дошао Салко и имао Хамида.

 

ИЗВОР: ПЕТАР ШОБАЈИЋ: ДАБАРСКО ПОЉЕ У ХЕРЦЕГОВИНИ – антропогеографска истраживања – САНУ, насеља и порекло становништва, књ. 34, Београд, 1954. Одабрао и приредио: сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Јанбо

    Има ли неко опширније и детаљније информације о овим Грцима? Порекло прије овог Лака Грка. Ако има који су извори?
    ХВАЛА.