Порекло презимена, село Засада (Билећа)

11. октобар 2015.

коментара: 2

Порекло становништва села Засада, општина Билећа. Према истраживању “Дабарско Поље у Херцеговини” Петра Шобајића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Zasada

 

Захвата дугачку узану зараван испод Црног Осоја, а изнад поља. Ово је једно од највећих села у Дабру, а дели се у три краја: Погледала, Засада и Угарци (Угарци су испод Градине са 9 кућа: Вујовића 5, Попадића 2 и Милићевића 2).

По селу има много омеђина од ранијих насеља. Називи су: Дењовина, Ћумуровина, Градина, Баџаловина, Кућетине, Гребала, Рајковица (главица), Рађеница, Барјамов До, Брајановац (до), Метериз, Дубаја (чатрња), Додајглас (брдо).

Најстарији су у селу:

Милићевићи 2 к., доселили се пре куге из Звијерине, славе Никољдан. Ј. Дедијер саопштава да су Милићевићи врло разграната породица, која сачињава већи део становништва у Билећкој и Звјерињској општини, а да је има много расуте по селима Билећког и Невесињског котара. По једном казивању потичу од неког бана Будеча, који је живео у Билећи пред долазак Турака; а по другом, да су од његове кћери. По саопштењу А. Лубурића, он је испитивањем сазнао да је ова велика и знатна породица старином из Грахова и у далеком сродству са граховским Вујачићима, Булајићима и другим братствима која доводе порекло из племена Куча. Време њиховог преласка у Билећу није могао утврдити, а нашао је као највероватније да су се из Грaхова преселили у другој половини XVI века. Ови Милићевићи у Засади не одржавају такво предање; они знају толико, како наведосмо, да су онамо дошли из Звијерине.

Вујовићи и од њих Радовићи и Попадићи су из Симијове од Николе Андријина, до кога броје претке: Симо (рођ. 1848) — Тодор — Петар (рођ. Око1765) — Миро — Никола — Андрија. Никола је дошао око 1750. на земљу муслимана Милавића и довео синове Мира, Сима, Васиља, Андрију и Рада. Васиљ је прешао у Доња Врањска, а Томо Сима Николина у Тородиће и од њих тамо има потомака. Раде Николин је имао Стојана, Лазара и Спасоја и од њих је 5 кућа које се презивају Радовићи. Један огрднак Вујовића у Угарцима се зове Попадићи (2 к.), они су од Вујовића из Тодорића, од Пера, који се доселио око 1865. год. Свих Вујовића у Засади има 41 кућа, славе Никољдан, прислужују Никољице. Кад су дошли у Засаду, преци Вујовића су онде затекли Милићевиће, Скочајиће и Солде, па су Скочајиће и Солде потисли и они отишли у Невесиње, а Скочајићи отуда у Кубаш изнад Дабра.

Вујовићи су, како онамо казују, највећа породица међу православнима у Херцеговини, а међу католицима Рагужи. И Дедијер је забележио да су Вујовићи највеће братство херцеговачко. О њиховом пореклу су двојака казивања. Дедијер је сазнао да су они староседеоци и да је у војсци Вука Бранковића био војвода Вујо из Тодорића. Испитујући племе Грахово, слушао сам од Булајића, Вујачића и друтих граховских братстава пореклом из Куча да су Вујовићи у Херцеговини њихови рођаци. И граховски војвода Анто Даковић је забележио у својим „Мемоарима”, које сам читао у рукопису: да се један од досељене браће из Куча, од којих су се развила поменута граховска братства, звао Вујо, који је прешао у Херцеговину и по њему су се прозвали Вујовићи његови потомци. Како предање граховских Куча гласи да су им се преци доселили у време херцега Стјепана, излазило би да је Вујо, предак Вујовића, прешао из Грахова дубље у Херцеговину још у XV веку.

Вујовићи у Засади не одржавају ни предање како је о њиховом пореклу забележио Дедијер, ни ово како се чује у Грахову. Они казују овако: да је у Симијовим било некад 9 брата Вујовића, који су побили неке Турке због зулума који су им чинили и разбежали се по Херцеговини. Како смо рачунали, тај је догађај био пре више од 300 година. По разури из Симијових, казују Вујовићи, један се од браће опет врати и његови потомци су задржали старо презиме Вујовићи. Они се деле на уже породице које се зову: Вујовићи, Дунђери, Грбушићи у Врањскијем, Вујовићи, Радовићи, Попадићи у Засади; Делићи у Симијовој, Вујовићи у Враћеновићима у Опутним Рудинама. Осим ових, Вујовића има расељених по невесињским селима и у Борчу.

Од друге браће, која су живела у време разуре у Симијовим, постале су многе породице по Херцеговини: Овчине, Селимовићи и Ћорићи, муслимани у Заушју у Рудинама, који знају да су од Вујовића из Врањскијех; Вукоји у Планој код Билеће, а то потврђују и Дедијерова испитивања  Кебаре који су отселили у Босну, Окуке у Дабру, у Предољу, Стоцу, Невесињу, Борчу, и од њих Триповићи у Имотском; Столице у Билећ. Рудинама, Настићи у Залому, Нинчићи у Бабјој Глави невесињској, а по једном казивашу и Сочивице, од којих је било гласитих хајдука. Све ове породице славе Св. Николу, као и Вујовићи.

Ковачевићи 3 к., славе Ђурђевдан. Предак им Глигор, дошао у Кута у Дабар са 5 синова врло давно, онда кад и Лука, предак Батинића, у пусту Плану. Кути су тада били пусти, јер је већ неки владика одвео био народ из Дабра. Њихово досељеше у Кута било је, како смо рачунали, или крај ем XVI или почетком XVII века. Веле да су од великог братства Ковачевића са Грахова. Имали су три днине земље. Напала их куга (1813—15) и од ње претекао само Јован Ђуров од 7 година. Као дете он оде у Столац код тетке, а кад одрасте, пређе у Засаду на Погледала. Имао је синове Глигора, Риста, Зела и Ђорђа. Има их и у Доњ. Врањској. Славе Ђурђевдан.

Продан 1 к., дошли су из Врањске 1925. г., славе Аранђеловдан.

 

ИЗВОР: ПЕТАР ШОБАЈИЋ: ДАБАРСКО ПОЉЕ У ХЕРЦЕГОВИНИ – антропогеографска истраживања – САНУ, насеља и порекло становништва, књ. 34, Београд, 1954. Одабрао и приредио: сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Јанко

    Да ли има још података о пореклу презимена Триповић. Ја знам да су из Аустроугарске војске Триповићи прелазили на страну Српских сељачких одбрамбених група у рату. И остали су у Србији да живе после, зато данас у Србији има неколико породица Триповић који су пореклом из Боке Которске. Сматрају се Србима римокатоличке вероисповести. Углавном су из старе Михољске метохије насељени у данас општину Тиват јер су пребегли од Турака који су почели да етнички чисте стару метохију на полуострву Луштица, Грбаљ…

    Али не везано за њих, ја сам претражујући докуметацију пронашао да их је било на Косову и Метохији (можда су део честих колонија из Боке Котроске и Дубровника из времена Немањића), има пример записа из чак релативно скоре 1988 године. Где су Албанци уходили и малтретирали Божидарку Триповић не би ли јој преотели имовину. Цитат из документа са суђења Албанцима који су је прогонили: ” Масар Лесва (57), секретар Основне школе и Среза, 15. августа 1988. рекао је у дворишту школе Божидарки Триповић из Зрза: “Теби, Божидарка, овде нема места и шта тражиш на Косову”. Чувар исте школе Ариф Таћи ишчупао је истој Божидарки ограду око њеног дворишта…”

    Шта кажу хроничари. Одакле заправо потичу Триповићи и дали су сви потекли од истог претка који се презивао Вујовић и да ли су сви пореклом Херцеговци? Јер римокатолички Срби су у време Немањића долазили на Косово и Метохију из Михољске метохије и Дубровника, тамо су углавном сви остали до живе до релативно скорих погрома. Али нису после доласка Турака населили КиМ, већ пре. А ови Вујовићи су настали након боја на Косово. Хоћу рећи, ми имамо неке Триповиће на КиМ пре него што су Вујовићи настали у Херцеговину.

    Унапред хвала. Јанко

  2. Nebojša

    Zamolio bih za informaciju o tome gde bih mogao da nadjem još podataka o Grbušićima: od kada su u Vranjskoj, da li su tu došli kao Grbušići ili kao Vujovilći ili Popadići…
    Hvala unapred.

    Nebojša Grbušić