Порекло презимена, село Грабовица (Кладово)

28. септембра 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Грабовица, општина Кладово – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Црква Св. Николе у Грабовици
Црква Св. Николе у Грабовици

Положај села.

Ово је најјужније кључко село, између крајинске Реке и Брзе Паланке, Дунава, кључких села Љубичевца, Велеснице, Велике Каменице и површи Мироча. Источни део атара је у равници (дунавска шљунковита тераса) а западни је брдовита површ. Куће су у равници, са обе стране пута Неготин-Кладово и северно од потока Мрфаје док је око двадесет кућа растурено „на салашима“.

Воде.

Мештани користе воду из бунара а у атару су Чешмја и извори: Брезница, Пимница и многи други, безимени.

Земље и шуме.

Најбоља земља је у равници. Места са њивама, ливадама и гајевима имају називе: Живица, Биљевина, Папратиште (Фериге), Дунав (Дуњере), Конопљиште (Кенепиште), Ливађе (Ливез),Јасењар (Фрасиниште), Каменити Поток (Огашу Пјетра), Брезница, Широка Долина (Ваља Лаћеш), Пивнице (Пимнице), Пивничка Долина (Ваља Пимница), Грбова Чора, Черниш, Троица, Гробар, Поточица, Врело, Пољана (Поене), Припар, Ибабара, Мртваја (Мрфаја), Јонина Чука и Кломе. Државне шуме су на местима: Мичариз, Пречиц, Чомин Крак, Корита, МечкинКрак (Кракуа Урсулу), Понор, Добра Вода, Вртеч и Грабовица.

Тип села.

Село је збијеног типа. Куће су међусобно удаљене од 15 до 40 метара. Пут Неготин-Кладово пролази средином села и од њега воде бочно сокаци, који граниче крајеве села. На десној страни пута је крај Србија и махале: Кисерешти, Туцешти, Видојешти, Гајешти, Иванешти, Добешти и Јованешти. На левој страни су махале: Пређешти, Геранешти, Мартинешти, Драгићешти, Стојикешти и Мариникешти. Куће „на салашима“ су размакнуте од 100 до 200 метара.
Данашње Гробље је источно од села, на месту званом Поље.
Грабовица је, кажу, увек била на садашњем месту.

Старине у селу.

Старо гробље је из раније прошлости а не зна се када се у њему укопавало.

Писани трагови о селу у прошлости.

На аустријским картама – Лангерова и „Темишварски Банат“ – насеље је забележено под именом Orawowiz, Grabovitz а 1736. године пише да је у Грабовцу било 103 куће; 1783. године „Grabowatz“ има преко 100 влашких кућа. Село је 1846. имало 171 кућу; 1866-240 а 1924. године 320 кућа.

Постанак села и порекло становништва.

Предање о заснивању села није очувано. Прича се да оно никада није било пусто, јер се због „турског зулума“ већина становника склањала у збегове, у његов брдски крај, а неки су бежали преко Дунава, одакле су се повратили чим би прошла опасност. Порекло већине садашњих родова није довољно позната. По предању преци већине становника су међусобно говорили српски а мање „влашки“. Доцније, нарочито после повратка избеглих родова из“Влашке“ крајем 18. века, становништво је отпочело говорити „влашки“, чему је допринело мешање са „повлашћеницима“ и новодосељеним „влашким“ породицама.

У родове чији су старији преци међусобно говорили само српски спадају ови родови.

-Иванешти (Ивановићи), Солдати , Ђурђиц;
-Згрку, Никољдан;
-Видојешти, Јованешти, Св.Петка и:
-Лазароњи, Аранђеловдан.
Сви су били једног порекла. Данас се презивају по браћи, чукундедовима.
-Дабешти, Ђурђиц, су потомци Крсте Дубеска, чије је порекло било из „Дабије у Турској“.
-Туцешти, Кесерешти, Балеј-и, Туфаи и Дина-и, Аранђеловдан, су српског порекла и један од родоначелника је Туца Кесера.
-Гајешти и Мирођу-и су један род, славе Митровдан, су пореклом из „Србије“.
-Трујков-и (Поповићи), Св. Петка.Чукундед, поп, је био Србин.
-Млађин-и, Митровдан;
-Попилицешти, Маринкешти и Перчоњи, Никољдан, су један род.
-Колицешти (Николицешти, Николице) и Стојичешти, Лазаревдан, су један род.
-Драгићешти, Св. Петка.
-Геранешти, Никољдан.
-Бутар-и (колар) и Мерђен-и, Алимпијевдан, су један род.
-Пређешти, Ђурђиц.
-Жукуљешти, Митровдан.
-Јовицешти и Гркљан-и, Јовањдан, су један род.
-Предићи (Кукуљешти), Св. Петка.
-Турлика и Тујкешти, Св. Петка и Митровдан, су један род.
-Милутиновићи, Св. Петка.
-Гушику, Аранђеловдан.
-Лазароњи, Св. Петка.
Пујићи, Ђурђиц.
Млађинова мајка је била Српиња а дед Првуул је био војник Хајдук Вељков. Прадедови Попилицешта, Стојкоња и неких других родова су „бежали у Влашку“.

У родове чији су старији преци међусобно говорили „влашки“ долазе:

-Лупеско, Митровдан.
-Снђешти, Аранђеловдан.
-Туфиши, Св. Петка.
-Конци (Џоџика), Никољдан.
-Дилешти, Аранђеловдан.
-Њење, Митровдан.
-Фиру, Св. Петка.
-Журјака, Св. Петка и:
-Наталешти, Св. Петка.

Непознато је којим су језиком говорили старији преци ових родова:

-Мартинешти, Митровдан.
-Дору, Аранђеловдан.
-Матеји, Св.Петка.
-Вирјани, Митровдан.
-Гоге, Аранђеловдан.
-Јенче, Св. Петка.
-Јонашкоњи, Јовањдан.
-Шћопулешти, Аранђеловдан.
-Пурце, Никољдан.
-Паул, Јовањдан и;
-Дујкешти, Св. Петка.

После ових родова, а до краја 19. века, доселили су се:

-Будимири, Ђурђиц, су из пожаревачког краја.
-Царани и Цига, Никољдан, су један род, досељени из „Влашке“.
-Аврамешти, Св. Петка, су из Голубиња у Поречу.
-Брложани, Никољдан, дед је дошао из „Брлоге“ – Милутиновца – а пореклом је из Кривине у Румунији.
-Томешти, Никољдан, су из Бугарске.
-Маркоњи, Никољдан, су од Пасаринешта у Малајници а пореклом су из „Арђала“ – Ердеља.
-Унгурјани, Алимпијевдан, су „Унгурјани“.
-Буфан-и, Аранђеловдан, су из Баната.
-Милорад-и, Св.Петка. Отац се доселио из пожаревачког краја.
-Јаковљевићи, Ђурђиц, су из Неготина.
-Арсеније, Ђурђиц, је из пожаревачког краја.
-Барјактаровићи, Никољдан, су из Брзе Паланке а пореклом из „Влашке“.
-Балачики, Аранђеловдан, су из „Влашке“.
-Ројбу-и, Никољдан;
-Божин-и, Ђурђиц и;
-Пича-и, Никољдан, су сви из „Влашке“.
-Дачићи, Никољдан, су са Косова а овамо су дошли из Штубика.
-Џановљани (Танасијевићи), Св. Петка су из „Џањева“ – Душановца.
Сеока заветина је Спасовдан а сеоска преслава је Ђурђевдан. Црква слави Никољдан.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.