Порекло становништва села Љубичевац, општина Кладово – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Ово село је на шљунковитој и песковитој дунавској тераси, између Дунава и Грабовице, Велеснице и Велике Каменице. Куће су поред Дунава, где је обала висока те не могу бити плављене.
Вода.
Мештани користе воду из бунара а у атару су Блиндарски извори и Бараброш.
Земље и шуме.
Зиратна земља је добра и измешана са ливадама на местима: Брдо (Гламеја), Лубециниште (Лобенициште), Живица, Смрдан, Мала Каменица (Каменица Мика), Цигани, Врела, Пивнице (Пимнице), Периш, Папук, Насип, Биљевина и „Острова“ (у Дунаву). Нешто шуме има у Фршатури и Малој Реци (Река Мика). Утрине су: Закаторе, Живојта и Бејкви.
Тип села.
Село је збијеног типа; куће су размакнуте од 10 до 40 метара. Подељено је у крајеве: Дунав (Дуњери), Средина Села (Мижлок) и Покрај Села. У крајевима су куће једног рода јаче груписане.
Гробље је северно од села, на месту „Утрина“.
Име селу.
Раније се село звало Бордељ, па је државним указом названо Љубичевац.
Старине у селу.
На Малом Брду (Гламеја Мика), поред Дунава, има трагова од зида који је из времена „Лаћина“. Црквина (Басерика) је место где је раније била црква а ту је и Старо Гробље (Морминц Батрњ).
Писани трагови о селу у прошлости.
-Село је новијег постанка; не помиње се до времена присаједињења ових области Србији. „Бурдељ“ је 1846. године имао 138 кућа; 1866-157 а 1924. године 280 кућа.
Постанак села и порекло становништва.
По предању село су засновали неки „бегунци“, који су у овом, тада пошумљеном и скривеном крају, дуже времена живели у „бурдељима“, по којима је, прича се, и насеље названо Бордељ. Најстарији људи причали су да су им дедови, као и њихови старији преци, „бежали у Влашку“ и враћали се чим су се за то створиле прилике.
У најстарије родове који су се „повратили или се доселили из Влашке“ рачунају се:
-Гушати, Аранђеловдан и Никољдан.
-Стојкуљешти, Тукуљешти и Зарешти су један род, славе Св. Петку.
-Ноенешти, Јовањдан.
-Сандулешти, Св. Петка.
-Микуљешти, Јовањдан.
-Шогарешти, Св.Петка.
-Јепурешти, Аранђеловдан.
-Нинешти, Св. Петка.
-Андришешти, Аранђеловдан.
-Баћешти, Св. Петка.
-Марешти, Никољдан и;
-Чуруљешти, Св. Петка.
Из „Влашке“ су се после првих родова доселили:
-Јанешти, Флорикешти, Белегешти, Паунешти и Вулпешти – сви славе Св.Петку. Не каже се да су један род.
-Вражигешти, Аранђеловдан. Дед или прадед деде Димитрија доселио се из Буриле у Румунији, где су имали стао кумство.
-Стагарешти, Аранђеловдан. Чукундед се доселио из „Влашке“.
-Попешти и Балтанешти, Никољдан, су један род; прадед, „поп“, доселио се из Љеу-а у Румунији, где још имају родбину.
Родови досељени у 19. веку.
-Кадешти, Алимпијевдан и;
-Предоњи, Св. Петка. Прадедови су досељени из „Влашке“.
-Абраши и Гогешти, св. Петка, су један род, дед им се доселио из Буриле.
-Жукуљешти, Аранђеловдан, су из Олте у Румунији.
-Новочешти, Митровдан, су из Слатине у Крајини.
-Ђовићешти, Св. Петка и:
-Јонаскешти, Никољдан, су из Буриле.
-Антони, Св. Петка. Дед се доселио из Извора у Руминији.
-Рашкешти, Никољдан и;
-Царани, Никољдан, су из „Влашке“.
-Маринкешти, Св.Павле. Отац старцу од 70 година дошао из Рткова.
-Пакаја-и, Св.Петка. Отац дошао из „Влашке“, ушао у кућу Шогарешта.
-Пурчела-и, Св. Петка, су из Циганаша у Румунији.
-Патраула-и, Св. Петка, су из Кривине у Румунији, предак ушао у изумрлу породицу Папаљећи.
Сеоска заветина је на Св. Тројице-Духове.
ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)