Poreklo stanovništva sela Ljubičevac, opština Kladovo – Borski okrug. Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Ovo selo je na šljunkovitoj i peskovitoj dunavskoj terasi, između Dunava i Grabovice, Velesnice i Velike Kamenice. Kuće su pored Dunava, gde je obala visoka te ne mogu biti plavljene.
Voda.
Meštani koriste vodu iz bunara a u ataru su Blindarski izvori i Barabroš.
Zemlje i šume.
Ziratna zemlja je dobra i izmešana sa livadama na mestima: Brdo (Glameja), Lubecinište (Lobenicište), Živica, Smrdan, Mala Kamenica (Kamenica Mika), Cigani, Vrela, Pivnice (Pimnice), Periš, Papuk, Nasip, Biljevina i „Ostrova“ (u Dunavu). Nešto šume ima u Fršaturi i Maloj Reci (Reka Mika). Utrine su: Zakatore, Živojta i Bejkvi.
Tip sela.
Selo je zbijenog tipa; kuće su razmaknute od 10 do 40 metara. Podeljeno je u krajeve: Dunav (Dunjeri), Sredina Sela (Mižlok) i Pokraj Sela. U krajevima su kuće jednog roda jače grupisane.
Groblje je severno od sela, na mestu „Utrina“.
Ime selu.
Ranije se selo zvalo Bordelj, pa je državnim ukazom nazvano Ljubičevac.
Starine u selu.
Na Malom Brdu (Glameja Mika), pored Dunava, ima tragova od zida koji je iz vremena „Laćina“. Crkvina (Baserika) je mesto gde je ranije bila crkva a tu je i Staro Groblje (Morminc Batrnj).
Pisani tragovi o selu u prošlosti.
-Selo je novijeg postanka; ne pominje se do vremena prisajedinjenja ovih oblasti Srbiji. „Burdelj“ je 1846. godine imao 138 kuća; 1866-157 a 1924. godine 280 kuća.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Po predanju selo su zasnovali neki „begunci“, koji su u ovom, tada pošumljenom i skrivenom kraju, duže vremena živeli u „burdeljima“, po kojima je, priča se, i naselje nazvano Bordelj. Najstariji ljudi pričali su da su im dedovi, kao i njihovi stariji preci, „bežali u Vlašku“ i vraćali se čim su se za to stvorile prilike.
U najstarije rodove koji su se „povratili ili se doselili iz Vlaške“ računaju se:
-Gušati, Aranđelovdan i Nikoljdan.
-Stojkulješti, Tukulješti i Zarešti su jedan rod, slave Sv. Petku.
-Noenešti, Jovanjdan.
-Sandulešti, Sv. Petka.
-Mikulješti, Jovanjdan.
-Šogarešti, Sv.Petka.
-Jepurešti, Aranđelovdan.
-Ninešti, Sv. Petka.
-Andrišešti, Aranđelovdan.
-Baćešti, Sv. Petka.
-Marešti, Nikoljdan i;
-Čurulješti, Sv. Petka.
Iz „Vlaške“ su se posle prvih rodova doselili:
-Janešti, Florikešti, Belegešti, Paunešti i Vulpešti – svi slave Sv.Petku. Ne kaže se da su jedan rod.
-Vražigešti, Aranđelovdan. Ded ili praded dede Dimitrija doselio se iz Burile u Rumuniji, gde su imali stao kumstvo.
-Stagarešti, Aranđelovdan. Čukunded se doselio iz „Vlaške“.
-Popešti i Baltanešti, Nikoljdan, su jedan rod; praded, „pop“, doselio se iz Ljeu-a u Rumuniji, gde još imaju rodbinu.
Rodovi doseljeni u 19. veku.
-Kadešti, Alimpijevdan i;
-Predonji, Sv. Petka. Pradedovi su doseljeni iz „Vlaške“.
-Abraši i Gogešti, sv. Petka, su jedan rod, ded im se doselio iz Burile.
-Žukulješti, Aranđelovdan, su iz Olte u Rumuniji.
-Novočešti, Mitrovdan, su iz Slatine u Krajini.
-Đovićešti, Sv. Petka i:
-Jonaskešti, Nikoljdan, su iz Burile.
-Antoni, Sv. Petka. Ded se doselio iz Izvora u Ruminiji.
-Raškešti, Nikoljdan i;
-Carani, Nikoljdan, su iz „Vlaške“.
-Marinkešti, Sv.Pavle. Otac starcu od 70 godina došao iz Rtkova.
-Pakaja-i, Sv.Petka. Otac došao iz „Vlaške“, ušao u kuću Šogarešta.
-Purčela-i, Sv. Petka, su iz Ciganaša u Rumuniji.
-Patraula-i, Sv. Petka, su iz Krivine u Rumuniji, predak ušao u izumrlu porodicu Papaljeći.
Seoska zavetina je na Sv. Trojice-Duhove.
IZVOR: Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)