Порекло презимена, село Вратна (Неготин)

23. септембра 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Вратна, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Vratna

Положај села.

Атар села Вратна захвата слив Јабуче (Вратњанске Реке) до испод пута Јабуковац-Брза Паланка. Речна долина је уска и дубока а иза манастира Вратне прелази у клисуру, у којој су природне творевине камених врата, које народ зове Прерасти.
Куће су у долини и на странама Вратњанске Реке, око два килиметра испод манастира и допиру близу пута Јабуковац-Брза Паланка. Око 30 кућа су „на салашима“ – има их на неколико места у атару. Воденички Поток на левој и поток Коћаска на десној страни Вратњанске Реке приликом киша наносе земљу и песак и затрпавају дворишта неких кућа, па ће се временом морати изместити.

Воде.

Село користи воду из бунара а често и из реке. У атару су Динина Чесма и многи извори.

Земље и шуме.

Бољу земљу су откупили становници околних насеља а мештани су далеко на површи искрчили шуму и та места обрађују. Места са њивама, ливадама и шумом су: Велико Поље (Поана Маре), Вратничка Долина (Ваља Вракни), Окрач, Калуђерско Поље (Кђмпу Калугереско), Мастикан, Черкез, Дрењар, Леспеђе и Кулмја. Утрина је Излаз а шума је на површи.

Тип села.

Село је збијеног типа и није подељено на крајеве и махале. Куће родова су измешане и размакнуте од 15 до 30 метара а на „салашима“ око 100 метара а често и знатно више.

Име селу.

Прича се да је село добило име по манастиру а он је назван по каменим природним вратима више њега. Мештани и многи становници околних насеља уместо Вратна кажу „Вракна“.

Старине у селу.

Остатак од данашњег села је само Старо Гробље (Морминц Батрњ) у које се сахрањивало у почетку 19. века.

Писани подаци о селу у прошлости.

На Лангеровој карти забележена је Вратњанска Река под именом Jaoucka Ba (Јабуча) а у њеном горњем току манастир Raedno (Вратна?). На карти „Темишварски Банат“ забележена је Vratna. „У Вратни селу“ или „Вратни“ 1736. године било је забележено „15 кућа“ а 1789. године забележено је село Vratna. Село је забележено и 1811. године. Село је 1866. године имало 96 а 1924. године 100 кућа.

Постанак села и порекло становништва.

Мештани кажу да су данашњу Вратну обновили досељеници пре 200 година. Филарет, игуман манастира Вратна, крајем прошлог века казивао је да је село засновано као „прњавор“, јер је својим слугама уместо плате давао манастирску земљу, на којој су се они настањивали и били манастирски „работници“ све до времена кнеза Милоша, који је то законом укинуо. Као становници села слуге су и самовољно захватали од манастирске земље, а то доказује Калуђерско Поље, где су данас сеоске њиве.

-Страинешти или Ангелоњи, Св. Петка је најстарији род у овом селу. Прво је име по прадеди Страхињи, чији је дед дошао из Буковске у Звижду. Ангелоњи су названи по Страхињиној жени Ангелини, која је после његове смрти управљала кућом и као одважна жена била поштована у селу.
-Иконешти (Иконићи), Никољдан, су из Танде у Поречу.
-Гогешти и Добросав су један род, славе Никољдан. Доселили су се из Пореча.
-Костадинешти и Новакоњи су један род, славе Митровдан. Не знају за своје порекло а веле да је 4-5 појасева (генерација, оп Милодан) рођено у Вратни.
-Динуловићи (Динулешти), Никољдан. Чукундед се доселио из „Влашке“.
-Мензу, Никољдан. Неки старији предак се доселио из Бољетина у Поречу.
-Ивуце, Св. Врачи, не знају за своје порекло.
-Иринешти, Св. Петка, су из Бољетина.
-Погоцињи, Никољдан, су из „Влашке“.
-Ртанешти, Стевањдан, су од Тимока а овде су дошли из Јабуковца.
-Јајицешти, Никољдан, не знају за своје порекло.

Родови досељени у 19. веку:

-Карлани, Аранђеловдан;
-Првујеви, Св. Петка;
-Несторешти, Алимпијевдан;
-Његулешти, Св. Петка;
-Николај, Стевањдан и;
-Царани, Мала Госпојина.
Сви, горе наведени, су се доселили из „Влашке“.
-Недељкоњи, Аранђеловдан, су из Бољетина.
-Унгурјани, Стевањдан, су из Мустапића у пожаревачком крају.
-Стефани, Никољдан, су из Јабуковца.
-Црношоњи, Никољдан, су из Црнајке у Поречу.
-Прашке, Никољдан, су од Казимировића у Јабуковцу.
-Стојановићи, Никољдан. Дед се доселио из Копривнице а старином су са Косова.
-Буљаке, Св. Петка, су Цигани-Роми ковачи. Отац дошао од Пожаревца.
-Милићи (Јеремићи), Никољдан , су дошли из Јасенице а пореклом су са Косова.
-Миљковићи, Св.Петка;
-Његоицешти, Аранђеловдан и;
-Никешти, Св.Петка, су један род, доселили се из Јабуковца.
-Мађари, Св. Петка, су од истоименог рода у Малајници, досељени из Мађарске.
-Капуђештени, Никољдан и;
-Радуловићи, Никољдан, су један род, досељени из Малајнице.
-Јонашоњи, Мала Госпојина, су из Лазнице у Хомољу а овамо су се доселили из Јабуковца.
-Вељкови, Св. Петка и;
-Стојкови, Св. Петка, су из Влашке а овамо су се доселили из Малајнице.
-Барбулешти и Јоновићи су један род, славе Св. Петку, су из Плавне.
-Сфије, Св. Петка, су из Мале Каменице.
-Бербек-ци и Дајкан-ци су један род, славе Св. Петку. Досељени су из Малајнице.
Сеоска заветина је Спасовдан а тада слави и манастир Вратна.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.