Poreklo stanovništva sela Vratna, opština Negotin – Borski okrug. Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Atar sela Vratna zahvata sliv Jabuče (Vratnjanske Reke) do ispod puta Jabukovac-Brza Palanka. Rečna dolina je uska i duboka a iza manastira Vratne prelazi u klisuru, u kojoj su prirodne tvorevine kamenih vrata, koje narod zove Prerasti.
Kuće su u dolini i na stranama Vratnjanske Reke, oko dva kilimetra ispod manastira i dopiru blizu puta Jabukovac-Brza Palanka. Oko 30 kuća su „na salašima“ – ima ih na nekoliko mesta u ataru. Vodenički Potok na levoj i potok Koćaska na desnoj strani Vratnjanske Reke prilikom kiša nanose zemlju i pesak i zatrpavaju dvorišta nekih kuća, pa će se vremenom morati izmestiti.
Vode.
Selo koristi vodu iz bunara a često i iz reke. U ataru su Dinina Česma i mnogi izvori.
Zemlje i šume.
Bolju zemlju su otkupili stanovnici okolnih naselja a meštani su daleko na površi iskrčili šumu i ta mesta obrađuju. Mesta sa njivama, livadama i šumom su: Veliko Polje (Poana Mare), Vratnička Dolina (Valja Vrakni), Okrač, Kaluđersko Polje (Kđmpu Kalugeresko), Mastikan, Čerkez, Drenjar, Lespeđe i Kulmja. Utrina je Izlaz a šuma je na površi.
Tip sela.
Selo je zbijenog tipa i nije podeljeno na krajeve i mahale. Kuće rodova su izmešane i razmaknute od 15 do 30 metara a na „salašima“ oko 100 metara a često i znatno više.
Ime selu.
Priča se da je selo dobilo ime po manastiru a on je nazvan po kamenim prirodnim vratima više njega. Meštani i mnogi stanovnici okolnih naselja umesto Vratna kažu „Vrakna“.
Starine u selu.
Ostatak od današnjeg sela je samo Staro Groblje (Morminc Batrnj) u koje se sahranjivalo u početku 19. veka.
Pisani podaci o selu u prošlosti.
Na Langerovoj karti zabeležena je Vratnjanska Reka pod imenom Jaoucka Ba (Jabuča) a u njenom gornjem toku manastir Raedno (Vratna?). Na karti „Temišvarski Banat“ zabeležena je Vratna. „U Vratni selu“ ili „Vratni“ 1736. godine bilo je zabeleženo „15 kuća“ a 1789. godine zabeleženo je selo Vratna. Selo je zabeleženo i 1811. godine. Selo je 1866. godine imalo 96 a 1924. godine 100 kuća.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Meštani kažu da su današnju Vratnu obnovili doseljenici pre 200 godina. Filaret, iguman manastira Vratna, krajem prošlog veka kazivao je da je selo zasnovano kao „prnjavor“, jer je svojim slugama umesto plate davao manastirsku zemlju, na kojoj su se oni nastanjivali i bili manastirski „rabotnici“ sve do vremena kneza Miloša, koji je to zakonom ukinuo. Kao stanovnici sela sluge su i samovoljno zahvatali od manastirske zemlje, a to dokazuje Kaluđersko Polje, gde su danas seoske njive.
-Strainešti ili Angelonji, Sv. Petka je najstariji rod u ovom selu. Prvo je ime po pradedi Strahinji, čiji je ded došao iz Bukovske u Zviždu. Angelonji su nazvani po Strahinjinoj ženi Angelini, koja je posle njegove smrti upravljala kućom i kao odvažna žena bila poštovana u selu.
-Ikonešti (Ikonići), Nikoljdan, su iz Tande u Poreču.
-Gogešti i Dobrosav su jedan rod, slave Nikoljdan. Doselili su se iz Poreča.
-Kostadinešti i Novakonji su jedan rod, slave Mitrovdan. Ne znaju za svoje poreklo a vele da je 4-5 pojaseva (generacija, op Milodan) rođeno u Vratni.
-Dinulovići (Dinulešti), Nikoljdan. Čukunded se doselio iz „Vlaške“.
-Menzu, Nikoljdan. Neki stariji predak se doselio iz Boljetina u Poreču.
-Ivuce, Sv. Vrači, ne znaju za svoje poreklo.
-Irinešti, Sv. Petka, su iz Boljetina.
-Pogocinji, Nikoljdan, su iz „Vlaške“.
-Rtanešti, Stevanjdan, su od Timoka a ovde su došli iz Jabukovca.
-Jajicešti, Nikoljdan, ne znaju za svoje poreklo.
Rodovi doseljeni u 19. veku:
-Karlani, Aranđelovdan;
-Prvujevi, Sv. Petka;
-Nestorešti, Alimpijevdan;
-Njegulešti, Sv. Petka;
-Nikolaj, Stevanjdan i;
-Carani, Mala Gospojina.
Svi, gore navedeni, su se doselili iz „Vlaške“.
-Nedeljkonji, Aranđelovdan, su iz Boljetina.
-Ungurjani, Stevanjdan, su iz Mustapića u požarevačkom kraju.
-Stefani, Nikoljdan, su iz Jabukovca.
-Crnošonji, Nikoljdan, su iz Crnajke u Poreču.
-Praške, Nikoljdan, su od Kazimirovića u Jabukovcu.
-Stojanovići, Nikoljdan. Ded se doselio iz Koprivnice a starinom su sa Kosova.
-Buljake, Sv. Petka, su Cigani-Romi kovači. Otac došao od Požarevca.
-Milići (Jeremići), Nikoljdan , su došli iz Jasenice a poreklom su sa Kosova.
-Miljkovići, Sv.Petka;
-Njegoicešti, Aranđelovdan i;
-Nikešti, Sv.Petka, su jedan rod, doselili se iz Jabukovca.
-Mađari, Sv. Petka, su od istoimenog roda u Malajnici, doseljeni iz Mađarske.
-Kapuđešteni, Nikoljdan i;
-Radulovići, Nikoljdan, su jedan rod, doseljeni iz Malajnice.
-Jonašonji, Mala Gospojina, su iz Laznice u Homolju a ovamo su se doselili iz Jabukovca.
-Veljkovi, Sv. Petka i;
-Stojkovi, Sv. Petka, su iz Vlaške a ovamo su se doselili iz Malajnice.
-Barbulešti i Jonovići su jedan rod, slave Sv. Petku, su iz Plavne.
-Sfije, Sv. Petka, su iz Male Kamenice.
-Berbek-ci i Dajkan-ci su jedan rod, slave Sv. Petku. Doseljeni su iz Malajnice.
Seoska zavetina je Spasovdan a tada slavi i manastir Vratna.
IZVOR: Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)