Порекло презимена, варошица Јабуковац (Неготин)

19. септембра 2015.

коментара: 0

JabukovacПорекло становништва варошице Јабуковац, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља.

Ово место је после Неготина највеће насеље у Крајини и Кључу. Простире се са обе стране средњег тока реке Замне и њених притока Скочке и Турије. Површ на којој је село изделиле су реке, потоци и многе заравни, а на западу су брда и косе, огранци планине Великог Гребена, који овај крај Крајине одваја од Пореча. Куће су са обе стране реке Скочке, која је јаче усекла корито и не наноси штете селу.

Воде.

Извори су: Царан, Танасијев Извор, Неђеља, Осоје (Дос), Боронга и Бобот, који је најјачи и глава реке Скошке. Северно од насеља је извор Врело које утиче у Јабучу (Вратњанску Реку). Бунара има на ђерам и „на шмрк“.

Тип села.

Јабуковац је јаче збијеног типа, јер има кућа чије се стрехе скоро додирују а обично су размакнуте од 10 до 30 метара. Од многобројних кривих и уских „сокака“ најглавнији је пут који с’ југа пролази средином насеља и води за Брзу Паланку. Код цркве је шири простор а од њега према истоку иде кратак и прав „сокак“ према среској кући, поред које су дућани и чиновнички станови. Скочка је Јабуковац поделила не северни и јужни део. У северном су крајеви Боронга и Доњи Крај (Ваље) а у јужном Осоје (Дос) у Дудадско Брдо (Ђал Дудаска). У крајевима има више родовоа, али су им куће јако измешане. После великог рата Јабуковац је проглашен за варошицу.
Гробље је на северозападној страни села на месту званом Гробљиште

Име насељу.

У селу и околини често се Јабуковац зове неправилно Јакубовац. Прича се да је Јабуковац добио име од јабуке поред које су се најпре настанили његови оснивачи.

Старине у насељу.

Крајем прошлог, 19. века, приликом чишћења извора Бобота пронађен је неки зид, који је још из времена „Лаћина“. Једна се цигла од зида налази код проте Казимировића а на њој су утиснута слова „COL – SGO“. Прича се да је не месту Дуд (Doudu), који је поред Дунава, где је за време устанка било турско утврђење, раније било истоимено насеље, које се растурило. Одатле су се неке породице преселиле у Јабуковац, а остале су отишле у „Влашку“ и поред Дунава, близу Турну Северина, засновале село Дудашу. У Осојни на два места су Незнано Гробље и Старо Гробље (Морминц Парасиц и Мирминц Батрњ); о којима се не зна ништа. По предању је најстарија црква била пре 200-250 година и за време неког попа Аврама, који је дошао из “Влашке“. На старом антимису од римничог владике Климента, писаном на румунском језику забележена је 1741. година.

Писани подаци о насељу у прошлости.

На Лангеровој карти зебележено је место Jabukowiz а у његовој близини и Turia. На карти „Темишварски Банат“ уписано је само село Jabucowaz. Године 1784. забележено је село Jabukovacz, 1807. године помиње се „кнез Јабуковачки“ а 1811. године записано је село Јабуковац. Село је 1846. године имало 390; 1866. – 578 а 1924. године 873куће.

Постанак насеља и порекло становништва.

По предању је „на сто година после косовске битке“ дошао из околине Призрена неки деда Марко са синовима Богојем и Банком. Они се настане поред неке дивље јабуке и тако заснују село, које је по тој јабуци названо Јабуковац. Многи стари људи казују да су поред деда Марка и његових синова оснивачи села су биле и друге породице. Они причају да је село најпре засновало код извора Бобота па премештено код Незнаног Гробља а после досељавања и прираштаја заузело садашњи простор. Прираштају Јабуковца допринеле су породице које су се одавно преместиле из растуреног села Турије а још више оне што су дошле са места Дуда и образовале читав један крај Јабуковца.
Није се могло тачно утврдити порекло за многе садашње родове. У Јабуковцу је 1736. године било само 34 куће, док су многа садашња мања насеља имала два пута, па и више кућа, онда је несумњиво да је у међувремену дошло до јачег насељавања у Јабуковцу, највероватније из Румуније и из порумуњених крајева; можда су се неки родови повратили из истих и других крајева.

Према данашњем предању уосниваче Јабуковца се убрајају ови родови:

-Богојешти, Банкулешти и Лулалешти, славе Јовањдан. Они су потомци поменутог деда Марка и његових синова.
Највероватније ја да су се повратили из Румуније и порумуњених крајева следећи родови:

-Баронге, Станешти, Вујешти, Белегешти и Никешти су један род, славе Аранђеловдан;
-Ђођешти, Никољдан;
-Ђогешти, Аранђеловдан;
-Бранкулешти, Никољдан;
-Андријешти, Аранђеловдан;
-Мамаљигешти и Гогешти, Св. Петка;
-Стојкочешти, Аранђеловдан, Св. Петка;
-Гипсари, Аранђеловдан;
-Радомирешти и Бобарешти суједан род, Св. Петка;
-Павлићи и Пуљеци су један род, Аранђеловдан;
-Бусојци, Св. Петка;
-Маманешти, Аранђеловдан;
-Клисурешти и Коренцешти су један род, Св. Петка;
-Ђеновешти, Никољдан;
-Удрешти, Св.Петка;
-Крторешти, Никољдан;
-Барбуцешти, Аранђеловдан;
-Бубуљешти, Аранђеловдан и;
-Оларешти, Св. Петка.
Прадедови Ђогешта и Крторешта су били „војници Хајдук Вељкови“. Стојкочешти су имали старо кумство у Рудној Глави у Поречу, Удрешти у „Унгурјанима“ у Самариновцу, Крторешти у Луларештима, Оларешти у Глоговици а Бубулешти у Злоту и Слатини – тимочка Црна Река.
-Његоицешти, Аранђеловдан и;
-Кикиџешти, Св. Петка су из „Влашке“.
-Поркарешти (Војиновићи), Аранђеловдан су из Добре поред Дунава. У Јабуковцу чине мањи крај Добрани.
-Казимировићи, Јовањдан су од Вршца а прота Казимировић каже да има Казимировића са истом славом у Срему али не зна да ли су исти род. Прадед им је био „војник Хајдук Вељков“.
-Добривојешти, Велкуљешти, Трикешти, Кећешти и Фалчшти, Ђурђевдан;
-Мерћешти (Мијатовићи), Живешти и Блендешти, Ђурђевдан су, кажу, један род у 74 куће. Преци су име се преселили из Дуда, поред Дунава и засновали крај Дудадско Брдо (Ђал Дудаска).

Од Тимока су се доселили:

-Ркуљешти, Алимпијевдан;
-Гуренешти, Стевањдан;
-Огњановићи, Лучиндан;
-Пулекићи (Поп Јоновићи и Маркулешти), Петровдан;
-Савковићи, Живковићи и Матићи су један род, Св. Врачи и;
-Србуловићи (Србешти и Фуцуловићи), Петровдан.
Балта Танасије (Стојан буљубаша), који се за време пазванџија борио са Турцима, био је од рода Ркулашта.
-Кројтаровићи, Св. Петка, су се повратили или дошли из „Влашке“. Прадед Петар био је „војник Хајдук Вељков“.
-Тујкешти, Јаножешти, Кириђешти, Голубешти (Голубовићи) и Викешти су један род, славе Малу Госпојину. Преци су им из „Арђала“ – Ердеља.
-Танасешти (Поповићи и Поп Стајићи), Никољдан су из Извора уРумунији.
-Бабајељи (Баба Јелићи и Живковићи), Петровдан. Старо кумство имали су у Миленковићима – Брестовац.

Родови досељени у 19. веку:

-Петрикешти, Аранђеловдан, су „Унгурјани“.
-Трокешти, Аранђеловдан, су из Арџинтија у Румунији.
-Папушони, Аранђеловдан. Отац јеиз Видина, ушао у кућу Петрикешта.
-Јовановићи, Алимпијевдан;
-Петровићи, Никољдан и;
-Милојковићи, Св. Петка су сви један род, досељени из Бугарске.
-Ристићи, Алимпијевдан, су из Македоније.
-Гроздићи, Мала Госпојина, су из Лазнице у Хомољу.

Црквена слава и сеоска заветина је Спасовдан а на Пивницама је била прослава на Илиндан.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.