Порекло презимена, село Вељково (Неготин) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Вељково (раније Бљувановац), општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадн Порекло становништва села Вељково (раније Бљувановац), општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадн Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Вељково (Неготин)

Порекло презимена, село Вељково (Неготин)

Порекло становништва села Вељково (раније Бљувановац), општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Veljkovo

Положај насеља.

Село је на североисточном крају велике заравни, на којој су Рогљево, Смедовац и Рајац. Куће су на заравни изнад железничке пруге и леже на терцијерном песку и кречњаку.

Воде.

Мештани користе воду са једне „чешмје“ и из више бунара.

Земље и шуме.

Осим мало поља поред Тимока и испод Чуке (Чоке) и Високе остала земља је на заравни и слабе је родности. Места њива и винограда зову се: Воденички Крај (Котуј Мори), Бљувановачки Крај (Котуј Бљувановац), Висока, Рогљевско Брдо (Ђал Рогљева), Пољана (Поене), Сврачер, Сељиште, Крст (Круча), Вркањ, Ајдучке Пивнице (Пимнице) и Ајдучка Кућа. Општинске шуме су: Коса (Коаста) и Таван а утрине на местима Излаз и Марђен.

Тип села.

Вељково је село збијеног типа; куће су размакнуте од 15 до 40 метара. Подељено је на два краја, Горњи Крај (Ђал) и Доњи Крај (Ваље). Неколико родова имају куће у оба краја и обично су измешане.
Гробље је северозападно од села на брду Марџињу.

Име селу.

Село је, крајем прошлог века, указом названо Вељково, а дотле се звало Бљувановац, како га и данас зову старији људи у Крајини.

Старине у селу.

Најстарији остаци из прошлости су зидови од тесаног кречњака и опека а и рбине од великих земљаних судова, под врхом брда Чуке, који су по предању из времена „Лаћина“. Под Чуком је и „Незнано Гробље“ (Морминц Батрњ) је из прошлости данашњег села и на њему је до пре 50-60 година била капела.

Подаци о насељу у прошлости.

Први помен о Бљувановцу је на Лангеровој карти, где је на десној страни Тимока забележен Plivanaz а тек 1811. године записано је село Благовановац. Године 1846. Бљувановац је имао 58, 1866. 68 а 1924. године 105 кућа.

Постанак ела и порекло становништва.

По предању Бљувановац је заснован пре 150-200 година, али се не зна када је село основано на Сељишту. Из Сељишта се преселило на данашње место „пет бурдеља“ а остали становници су избегли у Бугарску. Од ових оснивача села нема потомака. За данашње најстарије родове се каже да су досељени у Бљувановац. Најстарији род су:

-Миљешти, св. Петка, чији су преци дошли из Ваљакова у Црној Реци.
Непосредно после њих из Бугарске су се доселили:
-Мандањи, Св. Петка;
-Андријешти, Стевањдан;
-Чороканешти, Св. Петка;
-Јерчоњи, Св. Петка и;
-Агугурешти, Св. Петка.
Мандањи су имали старо кумство у Брегову прекоТимока а Чороканешти у Мокрањи.

Родови досељени после најстааријих досељеника а пре почетка 19. века:

-Пашоњи, Никољдан. Не знају са своје порекло. Име су, веле, добили по једном претку који је имао доброг коња и, када га виде да јаше, сваки би казао: „Ево паше“.
-Његојевићи, Никољдан, су из Брегова.
-Шуркоњи, Св. Петка, не знају за своје порекло.
-Брнудши, Никољдан, су по баби Каћунки, Брндуши су од Видина.
-Ванчини, Св. Петка. Њихов предак је дошао из Брегова.

У 19. веку су се доселили остали родови:

-Цицирешти, Никољдан, су из Велике Јасикове а пореклом су из „Влашке“.
-Љебкојићи, Св. Петка, су из Ракитинца у Бугарској.
-Паунешти, Св. Петка, су из Злота у Црној Реци.
-Предићи, Никољдан, су из Радујевца.
-Филиџани, Аранђеловдан. То је презиме изумрлог рода у који је ушао досељеник из Мокрања, а порекло му је из „Влашке“.
-Недељкоњи, Св. Петка, су из Балта Верђи у Румунији.
-Туфеџићи, Св. Петка, су из Дељена у Бугарској.
-Врфани, Никољдан, су из Врфа у Бугарској.
-Никулешти (Тудороњи), Митровдан су из Бугарске.
-Милошевићи, Јовањдан. Отац им је дошао из Јошанице у Хомољу; пореклом је од „Малог Косова“, ушао у изумрле Цојкеште.
-Васиљешти, Св. Петка. Отац им је из Табановца, ушао у Јерчоње.
-Балћани, Св. Петка, су из Велике Јасикове а старином су из „Влашке“.
-Барбулешти, Св.Петка, су из Мале Јасикове а порекклом су из „Влашке“.

Сеоска заветина је Спасовдан.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top