Порекло становништва села Мокрање, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је у доњем току Сиколске (Мокрањске) Реке. Куће су на обема њеним странама а више их има на десној, осојној, него на левој, присојној, страни. Доста кућа има на тлу речне долине, те су неке плављене, нарочито приликом наглог топљења снега или плаховитих киша.
На западу је висока кречњачка Стена (Стји) кроз коју је Сиколска Река просекла ждрело Соколовицу, испод које, у виду слапа високог око 10 метара, пада вода у велику бучницу, где су сеоске воденице. Источно од села долина је проширена у широко поље и неготинску равницу.
Воде.
На осојној страни села су три слаба извора, те мештани већином користе воду из бунара. У синору су слаби извори.
Земље и шуме.
Најбоље су њиве у пољу и њихова места се зову: Арнаутски Крај (Котуј Арнаутлуј), Цигански Крај (Котуј Циганулај), Делијин Крај (Котуј Ђелулуј), Бунарски Кључ, Ушће Реке, Изгоретина (Пржоаље) и Сељиште. Остала су места за њиве: Масларица, Чубрица, Тупањ, Таван, Капуђал, Падина (Пађина), Папратиште (Фериге), Крст (Круча), Чапљинац (Канджик), Стена, (Стји) и Козји Рт (Корну Капру). На Рушањском Вису, Локви, Високи и Барбашеву су многи виногради, али их све више замењују њиве. Шума је на Алији, Стени и у Ајдучком Потоку. Утрине су: Алија и Рушањски Виса.
Тип села.
Село је збијеног типа. Стрме стране и мало тла у речној долини нагнали су становништво да се настани на малом простору, где су куће међусобно удаљене 10 до 20 метара. Село има облик елипсе, у дужини око 1000 а ширини 600-700 метара. Подељено је на крајеве: Горњи Крај (Ђал), Доњи Крај (Ваље), Средина села и Србија. У крајевима су родови међусобно измешани.
Гробље је источно од села у долини Закатаре.
Име селу.
Прича се да је име Мокрање постало од измењеног имена једног ранијег дела Мокриња, које је било близу Неготиснког Блата. Крајем прошлог века село је указом названо Миланово, али је убрзо то име напуштено и поново постало Мокрање.
Старине у селу.
Изнад слапа на Стени има зидина од камена и опека. Становништво казује да је то из времена „Лаћина“. За Селиште као и за нека друга топографска имена мисли се да су називи места где су раније били делови села.
Подаци о насељу у прошлости.
Најстарији помен о овом селу је на карти „Темишварски Банат“ из 1723-1725. године, где је забележено Mokreny. Године 1783. помиње се Мокрањи у Крајини („већина кућа су под земљом“) а 1811. године помиње се као Мокран. Године 1846. „Мокранђ“ је имало 188 кућа, 1866. године 266 а 1924. године 420 кућа. На поменутој карти на данашњим местима Романов Мост и Висока забележена са насељена места Romany и Vilsoko, а у Соколовици и на Рушанском Вису била су места Sokolovitz и Rusany.
Постанак села и порекло становништва.
По предању пре 150-200 година Мокрање није било на једном месту него мањи број „бурдеља“ је био у „Осојни“ и у крају Србији а остали у Сељишту, Топли, Мокрању и Барбашеви. У то време због „турског зулума“ скоро сво становништво се склонило у збегове или отишло у пожаревачки крај, а неки у „Арђел“ (Ердељ). Становници насеља „Осојани“ и Србији су избегли у Копривницу и околна села а остали су:
-Гавриловићи и Дајчићи, Трифундан;
-Генчићи, Никољдан;
-Ђуркићи, Трифундан;
-Пенићи, Милојевићи и Живуловићи, Никољдан:
-Чока, Св. Петка;
-Гајдуловићи, Св. Петка и:
-Буклаја, данас изумрла породица.
Не зна се које су породице из осталих насеља остале, а у предању се каже да је у њима било српских породица, али су у већини били „Унгурјани“, који су се овде населили после српских породица. У родове ових насеља убрајају се:
-Гицоњи, Аранђеловдан;
-Трујкићи, Ганешти и Станковићи, Велика Госпојина;
-Чокулешти, Св. Петка;
-Тијанићи, Аранђеловдан;
-Петровићи, Никољдан и;
-Стокицој, Св. Петка.
Прадед Чокулешта Станко за време доласка Руса у првој десетини 19. века био је у њиховој служби.
После поменутих родова доселили су се или повратили и то до 19. века, ови родови:
-Беље, Јовановићи и Стојкочешти су један род, славе Аранђеловдан. Не знају за своје порекло. Прадед Беља био је „тобџија“ Хајдук-Вељков.
-Труцоњи, Зорићи, Николићи и Ницуловићи су један род, славе Св. Петка. Предак Петар је из Алмаша, као аустријски војник остао у Радујевцу, одакле му се унук Данило са браћом доселио у Мокрање.
-Курије, Аранђеловдан, су из „Влашке“.
-Маричићи, Аранђеловдан, не знају за своје порекло.
-Кобилановићи и Ницоњи су једна род, славе Св. Петку. Они су „татарског порекла“.
-Гушићи и Станојевићи су једна род, славе Св. Петку. Доселили су се из Велике Јасикове а пореклом су из „Влашке“.
Родови досељени у 19. веку.
-Б’цешти, Св. Петка, су из Букура у Румунији.
-Даниловићи, Никољдан, су од Дусанчића у Рогљеву а пореклом су са Косова. Старац Петар је говорио да се предак Милисав одметнуо у хајдуке а доцније је био „војник Хајдук-Вељков“. После погибије Хајдук-Вељка Милисав је са сином Данилом и породицом пребегао у „Аустрију“, где су га „тамошње власти кињиле“, те се морао вратити у Мокрање.
-Поповићи и Владевићи су један род, славе Никољдан. Доселио се прадед Динул из Пристола у Руминији.
-Васиљешти, Никољдан, су се доселили из Велике Јасикове а пореклом су из „Арнаутлука“.
-Драгићи, Св. Петка. Браћа Мирко и Никола се доселила из Неготина.
-Бокшироњи, Аранђеловдан, су из Раковице у Бугарској.
–Чобанићи, Св. Петка, су из „Влашке“.
-Јончешти, Никољдан, су из Врфа у Бугарској.
-Станкуловићи, Јовањдан, су из Бљувановца (Вељкова) а пореклом суиз Бугарске.
-Калиновићи, Св. Петка, не знају за своје порекло.
-Фурњиге, Св. Петка, су из „Циганаша“ у Румунији.
-Ротаровићи (Бутуровићи и Костадиновићи), Митровдан, су из Шипикова прекоТимока. Дошли као колари („ротари“) браћа Бутур и Костадин.
-Цреткоњи, Трифундан, су из Велике Јасикове а пореклом су из „Арнаутлука“.
-Прцојевићи, Никољдан. Предак Марко им је из Прилепа; род су Мокрањцима у Неготину, од којих је и композитор Стеван Мокрањац.
-Марковићи и Петровићи су један род, славе Аранђеловдан. Досељени су из Белеја у Бугарској.
-Трајковићи, Св. Петка, су из“Влашке“.
-Мицуљешти, Никољдан, су из Балеја.
-Перешти, Св. Петка, су дошли из Чокоњара у ову област а пореклом си из „Влашке“.
-Пауљешти, Митровдан, су из Брестовца у тимочкој Црној Реци.
-Царани, Св. Петка, су из “Влашке“.
-Бешкујешти, Аранђеловдан, су из Балеја.
-Јанашешти (Петровићи), Никољдан. Дед им се доселио из Охрида.
-Балачајешти, Аранђеловдан, су из Бугарске.
-Орео, Св. Петка и:
-Сурчел, Св. Петка су досељени из Велике Јасикове а пореклом су из „Влашке“.
Сеоска заветина је Васкрс, а црква слав Св. Тројице.
ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)