Порекло презимена, село Речка (Неготин)

9. августа 2015.

коментара: 2

Порекло становништва села Речка, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Rečka

Положај села.

Сеоски атар је у средњем току Сиколске Реке – на њеним странама. Осим мало поља поред реке, остало су заравњене косе и брда. Куће су са обе стране Сиколске Реке, на благој страни брда Осојне и на подножју Лећева; око 20 кућа поред реке изложене су поплави, али се то дешава и размацима од више година.

Воде.

Мештани се служе водом са три чесме и више бунара. У синору су чесме, једна „бачура“ и неколико безимених „точкова“.

Земље и шуме.

Места са њивама, ливадама и гајевима зову се: Топољар, Свињаревац, Гумниште, Студенац, Врбова, Бук, Чергова Ливада, Река, Трша, Лећево, Друм, Ајдучка Главица, Незнано Гробље, Чукара, Бабин Поток, Градиште, Власин Брег, Мало Лећево, Машина Ливада, Попов Брег, Турске Ливаде, Јање, Турски Поток, Вучја Рупа, Горунар, Врањевац, Велиђанче, Рођина Ливада, Ганзово, Јасеновац, Селиште, Доња Ливада, Бељевина, Чапљанац, Царев Рт, Извор, Крива Река, Иванова Ливада, Скробан, Баскијски Поток, Милојев Поток, Осојна, Мала Пољана, Куси Поток, Давидовац, Велики Поток, Бољевац, Бељановац, Пландиште, Вис, Речанска Лојза, Орница, Бачевина и Соколовица. Општинске шуме су у Дубрави (и утрине), Пожаревини, Павничком Гају, Соколовици, Код Крста и Бељановцу.

Тип села.

Село је збијеног типа и по току Сиколске Реке подељено је на Горњи Крај и Доњи Крај. Куће су збијеније на десној страни реке, где су размакнуте од 10 до 30 метара а на осталим местима од 10 до 50 метара. Куће једног рода су више издвојене и мало родова имају куће у оба сеоска краја.
Гробље је северно од села, на брежуљку Врањевцу.

Старине у селу.

Најстарији остатак од прошлости је Градиште. Прича се да је ту за време „Латина“ био град а испод њега варош. У земљи се, веле, налазе зидови од камена а налажени су и стари новци. Има два Селишта, једно је на северу а друго на југозападу од села. Прича се да су једновремено на њима била насеља. Старо Гробље је више села а напуштено је пре 50-60 година.

Подаци о насељу у прошлости.

Село се први пут помиње на карти „Темишварски Банат“, на којој је Retzka забележена као насељено место, а у близини су забележена Goiana и Cetievo. Године 1736 било је у Речки 5 а „у Гоњану 6“ кућа. Гоњана је данас топографски називе а Cetievo није познато у селу. Село Retsch’ka је забележено 1784. године а 1807. године године помиње се кнез „Стојан речки“ а 1811. године записана је Речка. Године 1846. село је имало 105, 1866. 156 а 1924. године 245 кућа.

Постанак села и порекло становништва.

По предању преци већине данашњих родова су дошли са Косова, пре 200-300 и више година и засновали насеља у оба Селишта, са којих су се пре 150 година преселили у данашње село.

У осниваче оба насеља спадају:

-Рашићи (Гагићи), Лучиндан;
-Ђурђевићи, Митровдан;
-Ћутоци (Сретковићи, Николићи и Савчићи), Ђурђевдан;
-Перуникићи, Лучиндан;
-Веселиновићи, Ђурђевдан;
-Марготићи, Јовањдан;
-Веловићи, Ђурђевдан;
-Радунци (Панићи и Лукићи), Јовањдан;
-Величковићи, Јовањдан;
-Божиловићи, Никољдан;
-Вучићи, Јовањдан;
-Вељковићи, Никољдан и;
-Ивановићи, Јовањдан.
Радунци су названи по деди, старцу од 70 година, који је био „војник“ Хајдук-Вељков, а по Радуновим прецима Пауну и Луки зову се Панићи и Лукићи.
Прадед Божиловића Милоје био је „војник“ Хајдук-Вељков а прадеду Вељковића „обор кнеза“ Станоја обесили су Турци у Кладову.

После ових родова а пре почетка 19. века досељени су:

-Банковци, Митровдан, су од Мораве. Дошла су два брата, али се један одселио у Тимочку Белу Реку.
-Босиљкићи, Видовдан, су један род са Недељковићима у Рајцу и Лисичићима у Смедовцу, чије је порекло из „смедеревске Крсне“.
-Здравковићи, Ђурђевдан, су из „Горњег Вилајета“
-Карбуловци, Лучиндан. Чукундед је из Карбулова а пореклом су са Косова; ушао је у Перуникиће.
-Тошићи (Влашићи), Аранђеловдан. Преци, браћа Тоша и Јован (Јон), као сточари су се доселили из пожаревачког краја.
-Станојковићи, Св. Врачи, су из „Горњег Вилајета“ (Шумадије).
-Бусићи, Јовањдан, су из Шумадије.

Родови досељени у 19. веку.

-Џаџићи, Ђурђевдан. Прадед дошао из „Горњег Вилајета“ – Шумадије.
-Јовановићи, Св. Петка су Цигани-Роми ковачи, не знају своје порекло.
-Пурићи, Срђевдан, су досељени из Брусника а пореклом су из Црне Горе.
-Боцићи, Јовањдан, Циганин-Ром ковач, досељен из Рајца.
-Барбуловићи, Св. Петка, је Циганин-Ром ковач, досељен из Неготина.

Сеоска преслава је Спасовдан а црква слави Петровдан.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Gordana

    Poreklo porodice Radenkovic (DRAGOLJUB I SLAVKO RADENKOVIC)
    IZ RECKE

  2. И тако

    Није Cetievo него Letievo тј. Лећево — данас потес у атару Речке и Кленовца.