Poreklo stanovništva sela Mokranje, opština Negotin – Borski okrug. Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Selo je u donjem toku Sikolske (Mokranjske) Reke. Kuće su na obema njenim stranama a više ih ima na desnoj, osojnoj, nego na levoj, prisojnoj, strani. Dosta kuća ima na tlu rečne doline, te su neke plavljene, naročito prilikom naglog topljenja snega ili plahovitih kiša.
Na zapadu je visoka krečnjačka Stena (Stji) kroz koju je Sikolska Reka prosekla ždrelo Sokolovicu, ispod koje, u vidu slapa visokog oko 10 metara, pada voda u veliku bučnicu, gde su seoske vodenice. Istočno od sela dolina je proširena u široko polje i negotinsku ravnicu.
Vode.
Na osojnoj strani sela su tri slaba izvora, te meštani većinom koriste vodu iz bunara. U sinoru su slabi izvori.
Zemlje i šume.
Najbolje su njive u polju i njihova mesta se zovu: Arnautski Kraj (Kotuj Arnautluj), Ciganski Kraj (Kotuj Ciganulaj), Delijin Kraj (Kotuj Đeluluj), Bunarski Ključ, Ušće Reke, Izgoretina (Pržoalje) i Seljište. Ostala su mesta za njive: Maslarica, Čubrica, Tupanj, Tavan, Kapuđal, Padina (Pađina), Papratište (Ferige), Krst (Kruča), Čapljinac (Kandžik), Stena, (Stji) i Kozji Rt (Kornu Kapru). Na Rušanjskom Visu, Lokvi, Visoki i Barbaševu su mnogi vinogradi, ali ih sve više zamenjuju njive. Šuma je na Aliji, Steni i u Ajdučkom Potoku. Utrine su: Alija i Rušanjski Visa.
Tip sela.
Selo je zbijenog tipa. Strme strane i malo tla u rečnoj dolini nagnali su stanovništvo da se nastani na malom prostoru, gde su kuće međusobno udaljene 10 do 20 metara. Selo ima oblik elipse, u dužini oko 1000 a širini 600-700 metara. Podeljeno je na krajeve: Gornji Kraj (Đal), Donji Kraj (Valje), Sredina sela i Srbija. U krajevima su rodovi međusobno izmešani.
Groblje je istočno od sela u dolini Zakatare.
Ime selu.
Priča se da je ime Mokranje postalo od izmenjenog imena jednog ranijeg dela Mokrinja, koje je bilo blizu Negotisnkog Blata. Krajem prošlog veka selo je ukazom nazvano Milanovo, ali je ubrzo to ime napušteno i ponovo postalo Mokranje.
Starine u selu.
Iznad slapa na Steni ima zidina od kamena i opeka. Stanovništvo kazuje da je to iz vremena „Laćina“. Za Selište kao i za neka druga topografska imena misli se da su nazivi mesta gde su ranije bili delovi sela.
Podaci o naselju u prošlosti.
Najstariji pomen o ovom selu je na karti „Temišvarski Banat“ iz 1723-1725. godine, gde je zabeleženo Mokreny. Godine 1783. pominje se Mokranji u Krajini („većina kuća su pod zemljom“) a 1811. godine pominje se kao Mokran. Godine 1846. „Mokranđ“ je imalo 188 kuća, 1866. godine 266 a 1924. godine 420 kuća. Na pomenutoj karti na današnjim mestima Romanov Most i Visoka zabeležena sa naseljena mesta Romany i Vilsoko, a u Sokolovici i na Rušanskom Visu bila su mesta Sokolovitz i Rusany.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Po predanju pre 150-200 godina Mokranje nije bilo na jednom mestu nego manji broj „burdelja“ je bio u „Osojni“ i u kraju Srbiji a ostali u Seljištu, Topli, Mokranju i Barbaševi. U to vreme zbog „turskog zuluma“ skoro svo stanovništvo se sklonilo u zbegove ili otišlo u požarevački kraj, a neki u „Arđel“ (Erdelj). Stanovnici naselja „Osojani“ i Srbiji su izbegli u Koprivnicu i okolna sela a ostali su:
-Gavrilovići i Dajčići, Trifundan;
-Genčići, Nikoljdan;
-Đurkići, Trifundan;
-Penići, Milojevići i Živulovići, Nikoljdan:
-Čoka, Sv. Petka;
-Gajdulovići, Sv. Petka i:
-Buklaja, danas izumrla porodica.
Ne zna se koje su porodice iz ostalih naselja ostale, a u predanju se kaže da je u njima bilo srpskih porodica, ali su u većini bili „Ungurjani“, koji su se ovde naselili posle srpskih porodica. U rodove ovih naselja ubrajaju se:
-Giconji, Aranđelovdan;
-Trujkići, Ganešti i Stankovići, Velika Gospojina;
-Čokulešti, Sv. Petka;
-Tijanići, Aranđelovdan;
-Petrovići, Nikoljdan i;
-Stokicoj, Sv. Petka.
Praded Čokulešta Stanko za vreme dolaska Rusa u prvoj desetini 19. veka bio je u njihovoj službi.
Posle pomenutih rodova doselili su se ili povratili i to do 19. veka, ovi rodovi:
-Belje, Jovanovići i Stojkočešti su jedan rod, slave Aranđelovdan. Ne znaju za svoje poreklo. Praded Belja bio je „tobdžija“ Hajduk-Veljkov.
-Truconji, Zorići, Nikolići i Niculovići su jedan rod, slave Sv. Petka. Predak Petar je iz Almaša, kao austrijski vojnik ostao u Radujevcu, odakle mu se unuk Danilo sa braćom doselio u Mokranje.
-Kurije, Aranđelovdan, su iz „Vlaške“.
-Maričići, Aranđelovdan, ne znaju za svoje poreklo.
-Kobilanovići i Niconji su jedna rod, slave Sv. Petku. Oni su „tatarskog porekla“.
-Gušići i Stanojevići su jedna rod, slave Sv. Petku. Doselili su se iz Velike Jasikove a poreklom su iz „Vlaške“.
Rodovi doseljeni u 19. veku.
-B’cešti, Sv. Petka, su iz Bukura u Rumuniji.
-Danilovići, Nikoljdan, su od Dusančića u Rogljevu a poreklom su sa Kosova. Starac Petar je govorio da se predak Milisav odmetnuo u hajduke a docnije je bio „vojnik Hajduk-Veljkov“. Posle pogibije Hajduk-Veljka Milisav je sa sinom Danilom i porodicom prebegao u „Austriju“, gde su ga „tamošnje vlasti kinjile“, te se morao vratiti u Mokranje.
-Popovići i Vladevići su jedan rod, slave Nikoljdan. Doselio se praded Dinul iz Pristola u Ruminiji.
-Vasilješti, Nikoljdan, su se doselili iz Velike Jasikove a poreklom su iz „Arnautluka“.
-Dragići, Sv. Petka. Braća Mirko i Nikola se doselila iz Negotina.
-Bokšironji, Aranđelovdan, su iz Rakovice u Bugarskoj.
–Čobanići, Sv. Petka, su iz „Vlaške“.
-Jončešti, Nikoljdan, su iz Vrfa u Bugarskoj.
-Stankulovići, Jovanjdan, su iz Bljuvanovca (Veljkova) a poreklom suiz Bugarske.
-Kalinovići, Sv. Petka, ne znaju za svoje poreklo.
-Furnjige, Sv. Petka, su iz „Ciganaša“ u Rumuniji.
-Rotarovići (Buturovići i Kostadinovići), Mitrovdan, su iz Šipikova prekoTimoka. Došli kao kolari („rotari“) braća Butur i Kostadin.
-Cretkonji, Trifundan, su iz Velike Jasikove a poreklom su iz „Arnautluka“.
-Prcojevići, Nikoljdan. Predak Marko im je iz Prilepa; rod su Mokranjcima u Negotinu, od kojih je i kompozitor Stevan Mokranjac.
-Markovići i Petrovići su jedan rod, slave Aranđelovdan. Doseljeni su iz Beleja u Bugarskoj.
-Trajkovići, Sv. Petka, su iz“Vlaške“.
-Miculješti, Nikoljdan, su iz Baleja.
-Perešti, Sv. Petka, su došli iz Čokonjara u ovu oblast a poreklom si iz „Vlaške“.
-Paulješti, Mitrovdan, su iz Brestovca u timočkoj Crnoj Reci.
-Carani, Sv. Petka, su iz “Vlaške“.
-Beškuješti, Aranđelovdan, su iz Baleja.
-Janašešti (Petrovići), Nikoljdan. Ded im se doselio iz Ohrida.
-Balačaješti, Aranđelovdan, su iz Bugarske.
-Oreo, Sv. Petka i:
-Surčel, Sv. Petka su doseljeni iz Velike Jasikove a poreklom su iz „Vlaške“.
Seoska zavetina je Vaskrs, a crkva slav Sv. Trojice.
IZVOR: Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)