Порекло презимена, село Смедовац (Неготин)

8. август 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Смедовац, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Smedovac

Положај насеља.

Смедовачки атар захвата средину ниске заравни, на којој су Тамнич и Рајац. Зараван су изделили изворни делови Тамничког, Орашачког и Рогљевског Потока. Куће су у плитокој и поширој долини и од рогљевских кућа удаљене су око два километра.

Воде.

Мештани користе само изворску воду а главни извори су: Кладенчина, Горњи Кладенац и Доњи Кладенац.

Земље и шуме.

Смедовачки атар је мали. Места на којима су виногради и њиве зову се: Петричевац, Рујевица, Белега, Грабар, Орешац, Кремењача, Буква, Јасењар, Ливађе, Сврачар, Брештар, Селиште, Просиште, Уровица, Липар, Осановица, Горунар, Дубрава, Чука, Гушевљина Пољана, Бушник, Доња Лојза, Гробље, Пиревина, Шаиновац, Гијановица, Бара, Голубово, Пожаревина, Јасенов Поток, Студенов Вир и Топоница. Утрине су: Бучина, Саставци, Алија, Пољана и Таван.

Тип села.

Село је збијеног типа; куће су разманкнуте од 20 до 40 метара. Није подељено на крајеве и махале.

Старине о селу.

Селиште је место где је, веле, пре 150-200 годин било село. Старо Гробље и Црквиште у Белегама су из познијег времена, али на њима нема никаквих остатака.

Подаци о насељу у прошлости.

На карти „Темишварски Банат“ забележен је Zwedovatz као насељено место. Као село Szmedovaz се помиње 1784. године, 1811. године је написано Смедовац а доцније Вук Караџић га бележи као Медовци. Смедовац је 1846. године имао 50, 1866. године 66 а 1924. године 118 кућа. На карти „Темишварски Банат“ место Toponi је данас топографско име и нема предања да је ту било село.

Постанак села и порекло становништва.

По предању је до пе 200 година Смедовац био у Селишту, као заселак села Рогљева. У то време због рата његово се станоништво, чије је порекло са Косова, растурило и већина избегла у смедеревски и пожаревачки крај. После кратког времена неки су се повратили у Селиште а потом преместили на данашње место.
Од становништва које је и пре „бежаније“ становало у Селишту, данас су остали само:

-Пајићи, Јовањдан. Преци су им избегли у „Смедеревски Крсну“, одакле су се са породицом повратли браћа Вуксан и Угмир. Пајићи се зову по Гмитровом сину Паји, који се са осталим породицама преселио из Селишта на данашње место.

У Селиште се после „бежаније“ дошли:

-Котрљани (Дамјановићи, Петровићи, Миљићи, Ивановићи, Ђорђевци, Милосављевићи, Ђорђевићи, Марковићи, Никинци-Никићи и Пауновићи), Никољдан. Доселио се из Тетова Јован Котрљан када су се Пајићи и други повратили у Селиште. Презимена су по синовима, унуцима и другим Ктрљановим потомцима, па су због разгранатости рода заборавили заједничко презиме – Котрљани.
-Лисичићи, Видовдан. Из Крсне у „Горњем Вилајету“ добегла су три брата, пошто су тамо побили неке Турке; један се брат настанио у Селишту, други отишао у Рајац (Недељковићи) а трећи у Речку (Босиљкићи).

Остали родови су дошли касније:

-Благојевићи, Ђурђевдан. Су пореклом са Косова а чукундед, ковач Стојн, дошао је из Рогљева.
-Костадиновићи, Никољдан, су из Рготине у тимочкој Црној Реци.
-Најдановићи, Јовањдан, су се доселили из Мокрања а порекломсу са Косова.
-Грујичићи и Милосављевићи, славе Трифундан, су један род. Чукунбаба, пошто се преудала у Лисичиће, довела је синове из Метриша а пореклом су са Косова.
-Ђурићи, Ђурђевдан, су из Чубре а пореклом су са Косова.
-Стојадиновићи, Јовањдан. Дед је дошао из Метриша а пореклом су из Старе Србије и Косова.
-Јеремићи, Никољдан су Цигани-Роми ковачи, досељени из Рајца.
-Мицићи, Јовањдан, су из Речке а пореклом су са Косова.
-Рајчанин, Никољдан, је „уљез“ из Рајца а пореклом је из Бугарске..
-Станојевићи, Св. Петка, су Цигани-Роми ковачи, доселили су се из Рогљева.
-Живуловић, Трифундан, је „уљез“ из Тамнича а пореклом је из Црне Горе.
Сеоска заветина је Св. Пророк Јеремија.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.