Poreklo stanovništva sela Jošanička Banja, opština Raška – Raški okrug. Prema knjizi Radomira Ilića „Ibar“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Zaselak Banja.
Položaj zaseoka.
Ovaj zaselak se nalazi sa obe strane reke Jošanice, po stranama, koje čine malu kotlinu u kojoj se nalazi jošanička terma.
Vode.
Meštani u ovom zaseoku piju vodu sa reke.
Zemlje i šume.
Pojedina mesta u polju imaju ove nazive: Krug, Dublje, Đorovsko Polje, Selište, Pobrđe, Ravnine i Vituš.
Šume su na mestima: Asanovac, Borje, Pod Pogrebinom i Starčevica.
Zimovnik sa trlima je u Kokorevcu a letnje bačije su u Banjskom Kopaoniku.
Tip zaseoka.
Zaseok je razređenog tipa. Zemljište je u potocima razbijeno na rebra i kose, svaku kosu koristi jedna porodica, ređe 2-3 kuće. Ovo je umnogome slično selima vlasinskog tipa. Zemlju, koj je pod utrinom, zovu „plac“.
Starine u zaseoku.
U mestu Saračevcu postoji jedno staro groblje, koje nosi naziv Čumino Groblje.
Poreklo porodica.
-Đorovići, Veljkovići, Koturanovići, Pajevići, Đekovići i Mitrovići su jedna porodica. Slave Jovanjdan. Kažu da su odavno doseljeni sa Kosova. U kuću Pajevića ušao je jedan pripuz iz Korlaća od porodice Dizdarevića.
-Pribojci (Aleksići), Sv. Mojsije. Doselili su se iz Priboja.
Zaselak Šutanovina.
Položaj zaseoka.
Ovaj zaselak se nalazi u strani Jošanice pod kopaoničkim Vučamom i sve su kuće na levoj obali reke Jošanice. Odmah iznad ovog zaseoka počinje tesna Banjska Klisura, kroz koju vijuga reka Jošanica. Klisura je u samom granitu i usečena je između brda Vituša i Kuline.
Vode.
U Šutanovini meštani koriste vodu sa izvora Kuline, Šutanovine i Ćelina.
Poreklo porodica.
-Marići, Nikoljdan. Oni su starinci. U Mariće je doveden jedan dovodak od Trifunovića iz Brvenika.
-Mečkari, Nikoljdan. U rodu su sa Marićima.
-Radulovići, Aranđelovdan. I oni su starinci.
Zaselak Dobrčin.
Položaj zaseoka.
Dobrčin se nalazi po strani brda Srđevca, oko Dobrčinskog Potoka.
Poreklo porodice.
U Dobrčinu živi samo jedna porodica:
-Jovovići, slave Aranđelovdan. Doselili su se iz Stare Srbije.
Zaselak Čomage.
Položaj zaseoka.
Čomage su na levoj strani reke Jošanice pod Pogrebinom.
Poreklo porodica.
-Pavlovići, Bogdanovići, Ignjatovići, Ratkovići i Bogatići su jedna porodica. Slave Aranđelovdan. Oni su starosedeoci.
Zaselak Velež.
Položaj zaseoka.
Velež je pod Kremićskom Planinom na levoj strani Samokovske Reke. Zaselak je podeljen na dva kraja. Uz Samokovsku Reku su naseljene tri roda dok je jedan rod izdvojen i nalazi se sa druge strane pod Kokorovcem
Poreklo porodica.
-Lekići, Demirovići i Čolovići* su jedna porodica. Slave Stevanjdan. Oni su starinci.
-Vučetići, Aranđelovdan. Doseljeni su iz Stare Srbije.
*Ova familija je izdvojena od ostalih.
Zaselak Paljevštica.
Položaj zaseoka.
Paljevštica se nalazi u strani Kozjih Stena.
U ovom zaseoku ima stare šlaknje, u kome živi samo jedna porodica.
Poreklo porodice.
-Veselinovići, slave Andrijevdan. Doselili su se iz Crne Gore.
IZVOR: Prema knjizi Radomira Ilića „Ibar“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
9. februar 2016. u 21:15
Vladimir Veljkovic
Josanicka Banja
Veljkovici, Djorovici,Djekovici,Pajovici i Koturanovici slave Svetog Jovana. Po prici koja se prenosi sa kolena na koleno nas predak je bio imucni gazda Milan koji je ziveo u selu Rataje kod Aleksandrovca. Aga koji je upravljao selom rece Milanu :
” Milane nasao sam ti lepo mesto gde bi mogao da zivis i stvaras i da uvecas svoje bogatstvo”.
Milan mu odgovori: ” Cestiti aga mene ne moze ni sto konja da preseli”.
Ujutru ispred Milanove kuce osvane karavan od sto konja i on se preseli u Josanicku Banju.
U prvo vreme ziveo je u zaseoku Comage, pored jezera. Tu mu se deca nisu odrzavala, predpostavlja se zbog malarije . Savetovano mu je da isusi jezero tako sto ce da iskopa kanale oko jezera, sto je i uradio, ali se ipak preselio ispod brda Vitus, koje se nalazi sa desne obale reke Josanice. Tu se zarodio i dobio cetiri sina i jednu cerku : VELJKA,DJEKA,DJORA,PAJA i cerku KOTORUSU. Od ovih imena su i nastala nasa prezimena. Mitrovici nisu iz nase familije i nemaju nikakve veze sa nama.
Pozdrav
15. februar 2016. u 10:07
vesna munjiza
Istražujem Veljkoviće i mislila sam da su četiri brata Veljko, Djoro, Djeko i Koturan došli sa tromedje Bosne Srbije i Crne Gore, tako mi je moj otac Tomislav Veljković ispričao. Za Pajoviće ne znam, nisam čula. Volela bih da mi kažeš više o sebi i o Veljkovićima od kojih potičeš. Moj deda je Hristivoje, pradeda Jovica a čukundeda Lazar. Ne znam da li je Lazar bio jedini Veljkov sin ili je imao braću. Nadam se da ćeš da mi odgovoriš što pre i drago mi je da sam saznala da mi je čukunčukunčukundeda Milan.
24. februar 2016. u 20:24
Vladimir
Evo moje adrese pa se javi [email protected]
28. februar 2016. u 18:41
Vladimir
Vesna deda Vam se zvao Krstivoje a ne Hristivoje. Pozdrav
3. mart 2016. u 00:26
Mile
Moze li mi neko reci o poreklu prezimena Bosic iz Josanicke Banje.
Unapred hvala
24. maj 2016. u 19:09
Jagodinac
Moji su se doselili u selo Bunar izmedju Jagodine I Kragujevca I receno mi je da vodimo poreklo iz Josanicke Banje.Mozete li mi rece nesto vise o nasem poreklu, kojoj porodici pripadamo kao I nesto vise o toj porodici . Pozdrav od porodice Lazarevic iz Jagodine
24. maj 2016. u 20:09
Milodan
Nažalost, na osnovu raspoloživih podataka ne mogu Vam ništa reći o porodici Lazarević. Kada bi znali više podataka (od koje su porodice nastali) možda bi se nešto moglo učiniti.
24. maj 2016. u 21:14
Joksim
Jagodinac uradite dnk test porekla po muškoj liniji, tako će te najbrže utvrditi poreklo vaših Lazarevića. Pogledajte o povoljnosti akcije testiranja u organizaciji Društva srpskih rodoslovaca “Poreklo”, koja se realizuje ovih dana.
25. decembar 2016. u 19:41
Josanac
Mozete li mi reci odakle poticu Pavlovici,zivimo u Velezu i slavimo slavu Sv. Đordje.Takodje mi je receno da moji poticu sa Belog Brda.
25. decembar 2016. u 23:05
Milodan
Jošanac!
Pavlovića, po ovoj knjizi iz koje je nastao tekst, ima u Đakovu. Pavlici, Rastištu, Selištu, Sencima i Čomagama. Uglavnom su “vezani” za rodove sa drugačijim prezimenima.
Dakle, ne mogu Vam pomoći.
Pozdrav!
Slobodan Milić ; Milodan
4. maj 2017. u 23:40
Jovan
Poštovani,
Možete li mi nešto reći o porodici Veljković iz zaseoka Županj? Slavimo Aranđelovdan i mislim da nemamo bilo kakve veze sa Veljkovićima koji slave sv. Jovana.
Pozdrav
27. maj 2018. u 14:51
Vojislav Ananić
BANJA – JOŠANIČKA BANJA
Zaselak je na stranama dolipe reke Jošanice, na brdima Grabaku, Preodu, Dublju, i Starčevici, što zatvaraju kotlinicu u kojoj izbijaju hipertermalni izvori po imenu Jošanička banja. U dolini Jošanice, pored “kopaoničkog” puta iz Biljanovca na Ibru u Brus je drumski deo zaseoka “Varoš”. Reke su: Jošanica, Samokovska reka (Veleštica), Preod ili Đorovski potok i potoci Ravniški, Rajkov i Luški potok, a vode su: Ćorovićka česma, Vodica, Studenac i Pribojac. Pije se i voda iz bunara, iz reke Jošanice i iz Luškog potoka. “Laka”, nema krečnih sastojaka (voda terme Jošaniče banje služi za piće i ostalu upotrebu, osobito za kuvanje i pranje). U Slaništu je izvor slane tople vode. Nazivi potesa su: Banja, Krug, Blagaja, Staro selo (nad Blagajom), selište (niže Đorovskog duba i groblja), Reka, Bogoševica, Đogovsko polje, Pobrđe, Košarište, Ravnine, Starčevica, Asanovica, Krstani, Đorovske strane. Bačije su na Banskom Kopaoniku i Kokorovcu.
Zaselak sastavljaju male kućne grupe 2-3-5, najviše do osam kuća, sve grupe su nablizu, dok odstojanje između pojedinih grupa iznosi 300-1000 metara i više. U Varoši su trgovačke i zanatlijske radnje, dve gostionice, zgrada Banjske uprave, sveštenikova kuća i stanbene zgrade pojedinih meštana. Za vreme banjske sezone (za letnjih meseca) u privatnim kućama, pored vlasnika, stanuju i banjski posetioci. Tri groblja su na Dublju, Veljkovićima i u Lužnjanima – “Luško” groblje.
Ime zaseoku dolazi od imena banja (terma). G. 1812. Banja je u Knežini Jošanica, Novopazarske nahije. – 1891. Banja sa zaseocima Veležom i Šutanovinom ima 179 poreskih glava. Po Popisu od 1921. Jošanička Banja, selo u Opštini banjskoj, Studeničkog sreza ima 62 domaćinstva s 410 članova.
U blizini sadašnjig banjskih kupatila otkriveni su ostaci rimskih kupatila. U Saračevcu je staro “Čumino groblje”. U ovom groblju su sahranjeni svi oni što ih “nekad pomori čuma”. Ispod brega Kovačevca doskora je stojao “čardak” kapetana Jošaničkog sreza Filipa Pribakovića, “sagrađen pre sto i više godina”. “Kod Bresta”, niže današnje zgrade Osnovne škole sahranjivali su jedno vreme Vučetići iz susednog zaseoka Veleža. Danas od groblja nema traga. Groblje kod banjske crkve je “nedavno” zabranjeno i u njemu se više ne sahranjuju.
Rodovi: Radušnići (Sv. Arhangel, 8. novembra), iz Barina u Jelakcu su sasvim izumrli. – Pribakovići (Sv. Toma, Tomina nedelja i Preobraženje), porodica “celog” kapetana, pa načelnika Jošaničkog sreza Filipa Pribaka-Pribakovića, od Pribakovića iz Jelakca, iselila se u Kruševac. Pribakovo zemljište s kućom “čardakom” kupio je Filip Era-Jovanović iz Rakovca. – Đorovići, Đekovići, Bosići, Mitrovići, Pajovići, Veljkovići i Koturanovići (45 kuća, Sv. Jovan Krstitelj i Sv. Jovan Preteča) su došli u vreme opštih pokreta naših naroda iz sela Kotora (nom. = Kotore) u Drenici. Mnogo su se selini na razne strane i u razno doba. Srodnici dreničkih Kotorana su: Gmitrovići i Ljubičići u Cerju i Rudnjaku u Gokčanici; Đekovići u podibarskim selima: Kruševici i Ribnici; Lukovići u podibarskom selu Vrbi; Pajovići u selu Popini u Zapadnomoravskom pomoravlju; Koturanovići u Kraljevu i u Beogradu; Đorovići-Samokresovići u Lisini na Kopaoniku, pa Lisinci-Građani u Gradu i Rukavine (iseljeni) u Osrecima; Lisinci u Gornjem Stupnju i Donjem Stupnju u Aleksandrovačkoj Župi i Brusu i Lisinci u Vranešima i drugim selima u Podibru. Protekao je čitav vek od dolaska Kotorana iz Drenice pa su došli: Pribojci – Musići (3 kuća, Sv. Mojsej, kažu “Mojsilo”, sutradan po Todorovoj suboti), su od Belčevića iz Priboja, zaseoka selu Piskani. Njihovih osam kuća su na brdu Prabahu. Po doseljenicima iz Priboja kraj je prozvan Pribojce Lužnjani (3 kuće, Sv, muč Pantelejmon, 27. jula) su noviji doseljenici iz Debelog luga u Dobriču – Donjoj Toplici. Daljim su poreklom iz Gornjih sela u Vasojevićima, a najdaljom starinom su od plemena Kuča. Posle 1900. godine su se doselili: Lazovići (1 kuća, Sv. Jovan), od Lazovića iz Boća u Plani. -Dizdarević (1 kuća, Sv. Ignjatije, 20. decembra i ženina slava Sv. Jovan) i Marić (1 kuća, Sv. Nikola zimnji i Sv. Jovan 7. januara). Dizdarević je iz Korlaća, a Marić je iz susedne Šutanovine. Oni su “pripuzi” (domazeti) u Pajeviće. Jakovljević (1 kuća) je iz Rakovca. Slavi samo ženinu slavu (Sv. Jovana zimnjeg). Ovde je ušao u kuću Đorovića. – Makrenić (1 kuća, Sv. Jovan zimnji), novi doseljenik “od Deževe”, ušao je u kuću Veljkovića.
U “Varoši” su: Bekčići (2 kuće, Sv. Nikola zimnji) su od Bekčića iz Drenja. – Jovanović (1 kuća, učitelj Svetislav (Sv. Jovan, 7. januara) došao je 1906. iz Užica. – Marković (1 kuća, Sv. Arhanđeo, 8. novembra) Andrija, trgovac iz Kraljeva. – Bosić i Đorović (2 kuće) su od Bosića i Đorovića – Kotorana. – Đukić (1 kuća, Sv. Alimpije i Sv. Đurđe). Jezdimir, trgovac, došao je od Đukića iz Ploče. – Mršović, kuća Slavoljuba, sveštenika. Slavoljub je od Mršovića iz Samaila u Nadibru. – Kozlov, Rus, izbeglica student, upravnik Jošaničke banje došao je iz Kraljeva. – Kursulić (1 kuća, Đurđic i Đurđev dan). Brana, gostioničar, je prešao iz zaseoka Dubrava u Vojmilovićima. – S Kursulićima iz Dubrava su jedan rod Kursulići u Raškoj i u Beogradu.
Izvor: Radoslav LJ. Pavlović – KOPAONIK, Brus, 2012.