Порекло становништва села Јошаничка Бања, општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Радомира Илића „Ибар“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Заселак Бања.
Положај засеока.
Овај заселак се налази са обе стране реке Јошанице, по странама, које чине малу котлину у којој се налази јошаничка терма.
Воде.
Мештани у овом засеоку пију воду са реке.
Земље и шуме.
Поједина места у пољу имају ове називе: Круг, Дубље, Ђоровско Поље, Селиште, Побрђе, Равнине и Витуш.
Шуме су на местима: Асановац, Борје, Под Погребином и Старчевица.
Зимовник са трлима је у Кокоревцу а летње бачије су у Бањском Копаонику.
Тип засеока.
Засеок је разређеног типа. Земљиште је у потоцима разбијено на ребра и косе, сваку косу користи једна породица, ређе 2-3 куће. Ово је умногоме слично селима власинског типа. Земљу, кој је под утрином, зову „плац“.
Старине у засеоку.
У месту Сарачевцу постоји једно старо гробље, које носи назив Чумино Гробље.
Порекло породица.
-Ђоровићи, Вељковићи, Котурановићи, Пајевићи, Ђековићи и Митровићи су једна породица. Славе Јовањдан. Кажу да су одавно досељени са Косова. У кућу Пајевића ушао је један припуз из Корлаћа од породице Диздаревића.
-Прибојци (Алексићи), Св. Мојсије. Доселили су се из Прибоја.
Заселак Шутановина.
Положај засеока.
Овај заселак се налази у страни Јошанице под копаоничким Вучамом и све су куће на левој обали реке Јошанице. Одмах изнад овог засеока почиње тесна Бањска Клисура, кроз коју вијуга река Јошаница. Клисура је у самом граниту и усечена је између брда Витуша и Кулине.
Воде.
У Шутановини мештани користе воду са извора Кулине, Шутановине и Ћелина.
Порекло породица.
-Марићи, Никољдан. Они су старинци. У Мариће је доведен један доводак од Трифуновића из Брвеника.
-Мечкари, Никољдан. У роду су са Марићима.
-Радуловићи, Аранђеловдан. И они су старинци.
Заселак Добрчин.
Положај засеока.
Добрчин се налази по страни брда Срђевца, око Добрчинског Потока.
Порекло породице.
У Добрчину живи само једна породица:
-Јововићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Старе Србије.
Заселак Чомаге.
Положај засеока.
Чомаге су на левој страни реке Јошанице под Погребином.
Порекло породица.
-Павловићи, Богдановићи, Игњатовићи, Ратковићи и Богатићи су једна породица. Славе Аранђеловдан. Они су староседеоци.
Заселак Вележ.
Положај засеока.
Вележ је под Кремићском Планином на левој страни Самоковске Реке. Заселак је подељен на два краја. Уз Самоковску Реку су насељене три рода док је један род издвојен и налази се са друге стране под Кокоровцем
Порекло породица.
-Лекићи, Демировићи и Чоловићи* су једна породица. Славе Стевањдан. Они су старинци.
-Вучетићи, Аранђеловдан. Досељени су из Старе Србије.
*Ова фамилија је издвојена од осталих.
Заселак Паљевштица.
Положај засеока.
Паљевштица се налази у страни Козјих Стена.
У овом засеоку има старе шлакње, у коме живи само једна породица.
Порекло породице.
-Веселиновићи, славе Андријевдан. Доселили су се из Црне Горе.
ИЗВОР: Према књизи Радомира Илића „Ибар“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
9. фебруар 2016. у 21:15
Vladimir Veljkovic
Josanicka Banja
Veljkovici, Djorovici,Djekovici,Pajovici i Koturanovici slave Svetog Jovana. Po prici koja se prenosi sa kolena na koleno nas predak je bio imucni gazda Milan koji je ziveo u selu Rataje kod Aleksandrovca. Aga koji je upravljao selom rece Milanu :
” Milane nasao sam ti lepo mesto gde bi mogao da zivis i stvaras i da uvecas svoje bogatstvo”.
Milan mu odgovori: ” Cestiti aga mene ne moze ni sto konja da preseli”.
Ujutru ispred Milanove kuce osvane karavan od sto konja i on se preseli u Josanicku Banju.
U prvo vreme ziveo je u zaseoku Comage, pored jezera. Tu mu se deca nisu odrzavala, predpostavlja se zbog malarije . Savetovano mu je da isusi jezero tako sto ce da iskopa kanale oko jezera, sto je i uradio, ali se ipak preselio ispod brda Vitus, koje se nalazi sa desne obale reke Josanice. Tu se zarodio i dobio cetiri sina i jednu cerku : VELJKA,DJEKA,DJORA,PAJA i cerku KOTORUSU. Od ovih imena su i nastala nasa prezimena. Mitrovici nisu iz nase familije i nemaju nikakve veze sa nama.
Pozdrav
15. фебруар 2016. у 10:07
vesna munjiza
Istražujem Veljkoviće i mislila sam da su četiri brata Veljko, Djoro, Djeko i Koturan došli sa tromedje Bosne Srbije i Crne Gore, tako mi je moj otac Tomislav Veljković ispričao. Za Pajoviće ne znam, nisam čula. Volela bih da mi kažeš više o sebi i o Veljkovićima od kojih potičeš. Moj deda je Hristivoje, pradeda Jovica a čukundeda Lazar. Ne znam da li je Lazar bio jedini Veljkov sin ili je imao braću. Nadam se da ćeš da mi odgovoriš što pre i drago mi je da sam saznala da mi je čukunčukunčukundeda Milan.
24. фебруар 2016. у 20:24
Vladimir
Evo moje adrese pa se javi [email protected]
28. фебруар 2016. у 18:41
Vladimir
Vesna deda Vam se zvao Krstivoje a ne Hristivoje. Pozdrav
3. март 2016. у 00:26
Mile
Moze li mi neko reci o poreklu prezimena Bosic iz Josanicke Banje.
Unapred hvala
24. мај 2016. у 19:09
Jagodinac
Moji su se doselili u selo Bunar izmedju Jagodine I Kragujevca I receno mi je da vodimo poreklo iz Josanicke Banje.Mozete li mi rece nesto vise o nasem poreklu, kojoj porodici pripadamo kao I nesto vise o toj porodici . Pozdrav od porodice Lazarevic iz Jagodine
24. мај 2016. у 20:09
Милодан
Нажалост, на основу расположивих података не могу Вам ништа рећи о породици Лазаревић. Када би знали више података (од које су породице настали) можда би се нешто могло учинити.
24. мај 2016. у 21:14
Јоксим
Јагодинац урадите днк тест порекла по мушкој линији, тако ће те најбрже утврдити порекло ваших Лазаревића. Погледајте о повољности акције тестирања у организацији Друштва српских родословаца “Порекло”, која се реализује ових дана.
25. децембар 2016. у 19:41
Josanac
Mozete li mi reci odakle poticu Pavlovici,zivimo u Velezu i slavimo slavu Sv. Đordje.Takodje mi je receno da moji poticu sa Belog Brda.
25. децембар 2016. у 23:05
Милодан
Јошанац!
Павловића, по овој књизи из које је настао текст, има у Ђакову. Павлици, Растишту, Селишту, Сенцима и Чомагама. Углавном су “везани” за родове са другачијим презименима.
Дакле, не могу Вам помоћи.
Поздрав!
Слободан Милић ; Милодан
4. мај 2017. у 23:40
Jovan
Поштовани,
Можете ли ми нешто рећи о породици Вељковић из засеока Жупањ? Славимо Аранђеловдан и мислим да немамо било какве везе са Вељковићима који славе св. Јована.
Поздрав
27. мај 2018. у 14:51
Војислав Ананић
БАЊА – ЈОШАНИЧКА БАЊА
Заселак је на странама долипе реке Јошанице, на брдима Грабаку, Преоду, Дубљу, и Старчевици, што затварају котлиницу у којој избијају хипертермални извори по имену Јошаничка бања. У долини Јошанице, поред “копаоничког” пута из Биљановца на Ибру у Брус је друмски део засеока “Варош”. Реке су: Јошаница, Самоковска река (Велештица), Преод или Ђоровски поток и потоци Равнишки, Рајков и Лушки поток, а воде су: Ћоровићка чесма, Водица, Студенац и Прибојац. Пије се и вода из бунара, из реке Јошанице и из Лушког потока. “Лака”, нема кречних састојака (вода терме Јошаниче бање служи за пиће и осталу употребу, особито за кување и прање). У Сланишту је извор слане топле воде. Називи потеса су: Бања, Круг, Благаја, Старо село (над Благајом), селиште (ниже Ђоровског дуба и гробља), Река, Богошевица, Ђоговско поље, Побрђе, Кошариште, Равнине, Старчевица, Асановица, Крстани, Ђоровске стране. Бачије су на Банском Копаонику и Кокоровцу.
Заселак састављају мале кућне групе 2-3-5, највише до осам кућа, све групе су наблизу, док одстојање између појединих група износи 300-1000 метара и више. У Вароши су трговачке и занатлијске радње, две гостионице, зграда Бањске управе, свештеникова кућа и станбене зграде појединих мештана. За време бањске сезоне (за летњих месеца) у приватним кућама, поред власника, станују и бањски посетиоци. Три гробља су на Дубљу, Вељковићима и у Лужњанима – “Лушко” гробље.
Име засеоку долази од имена бања (терма). Г. 1812. Бања је у Кнежини Јошаница, Новопазарске нахије. – 1891. Бања са засеоцима Вележом и Шутановином има 179 пореских глава. По Попису од 1921. Јошаничка Бања, село у Општини бањској, Студеничког среза има 62 домаћинства с 410 чланова.
У близини садашњиг бањских купатила откривени су остаци римских купатила. У Сарачевцу је старо “Чумино гробље”. У овом гробљу су сахрањени сви они што их “некад помори чума”. Испод брега Ковачевца доскора је стојао “чардак” капетана Јошаничког среза Филипа Прибаковића, “саграђен пре сто и више година”. “Код Бреста”, ниже данашње зграде Основне школе сахрањивали су једно време Вучетићи из суседног засеока Вележа. Данас од гробља нема трага. Гробље код бањске цркве је “недавно” забрањено и у њему се више не сахрањују.
Родови: Радушнићи (Св. Архангел, 8. новембра), из Барина у Јелакцу су сасвим изумрли. – Прибаковићи (Св. Тома, Томина недеља и Преображење), породица “целог” капетана, па начелника Јошаничког среза Филипа Прибака-Прибаковића, од Прибаковића из Јелакца, иселила се у Крушевац. Прибаково земљиште с кућом “чардаком” купио је Филип Ера-Јовановић из Раковца. – Ђоровићи, Ђековићи, Босићи, Митровићи, Пајовићи, Вељковићи и Котурановићи (45 кућа, Св. Јован Крститељ и Св. Јован Претеча) су дошли у време општих покрета наших народа из села Котора (ном. = Которе) у Дреници. Много су се селини на разне стране и у разно доба. Сродници дреничких Которана су: Гмитровићи и Љубичићи у Церју и Рудњаку у Гокчаници; Ђековићи у подибарским селима: Крушевици и Рибници; Луковићи у подибарском селу Врби; Пајовићи у селу Попини у Западноморавском поморављу; Котурановићи у Краљеву и у Београду; Ђоровићи-Самокресовићи у Лисини на Копаонику, па Лисинци-Грађани у Граду и Рукавине (исељени) у Осрецима; Лисинци у Горњем Ступњу и Доњем Ступњу у Александровачкој Жупи и Брусу и Лисинци у Вранешима и другим селима у Подибру. Протекао је читав век од доласка Которана из Дренице па су дошли: Прибојци – Мусићи (3 кућа, Св. Мојсеј, кажу “Мојсило”, сутрадан по Тодоровој суботи), су од Белчевића из Прибоја, засеока селу Пискани. Њихових осам кућа су на брду Прабаху. По досељеницима из Прибоја крај је прозван Прибојце Лужњани (3 куће, Св, муч Пантелејмон, 27. јула) су новији досељеници из Дебелог луга у Добричу – Доњој Топлици. Даљим су пореклом из Горњих села у Васојевићима, а најдаљом старином су од племена Куча. После 1900. године су се доселили: Лазовићи (1 кућа, Св. Јован), од Лазовића из Боћа у Плани. -Диздаревић (1 кућа, Св. Игњатије, 20. децембра и женина слава Св. Јован) и Марић (1 кућа, Св. Никола зимњи и Св. Јован 7. јануара). Диздаревић је из Корлаћа, а Марић је из суседне Шутановине. Они су “припузи” (домазети) у Пајевиће. Јаковљевић (1 кућа) је из Раковца. Слави само женину славу (Св. Јована зимњег). Овде је ушао у кућу Ђоровића. – Макренић (1 кућа, Св. Јован зимњи), нови досељеник “од Дежеве”, ушао је у кућу Вељковића.
У “Вароши” су: Бекчићи (2 куће, Св. Никола зимњи) су од Бекчића из Дрења. – Јовановић (1 кућа, учитељ Светислав (Св. Јован, 7. јануара) дошао је 1906. из Ужица. – Марковић (1 кућа, Св. Арханђео, 8. новембра) Андрија, трговац из Краљева. – Босић и Ђоровић (2 куће) су од Босића и Ђоровића – Которана. – Ђукић (1 кућа, Св. Алимпије и Св. Ђурђе). Јездимир, трговац, дошао је од Ђукића из Плоче. – Мршовић, кућа Славољуба, свештеника. Славољуб је од Мршовића из Самаила у Надибру. – Козлов, Рус, избеглица студент, управник Јошаничке бање дошао је из Краљева. – Курсулић (1 кућа, Ђурђиц и Ђурђев дан). Брана, гостионичар, је прешао из засеока Дубрава у Војмиловићима. – С Курсулићима из Дубрава су један род Курсулићи у Рашкој и у Београду.
Извор: Радослав Љ. Павловић – КОПАОНИК, Брус, 2012.