Порекло презимена, села Готовац и Крушевица, данас део насеља Жича (Краљево)

19. јуна 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Готовац (данас у саставу насеља Жича), Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Манастир Жича
Манастир Жича

Топографске прилике.

Село је на благим странама брда Лојаника и Мале Главице, поред пута за Матаруге.
Брда: Лојаник, Чаковац, Велика и Мала Главица.

Воде.

Село се служи поглавито водом из бунара.
Река: Ибар.
Потоци: Лојанички Поток, Бошковац и Чаковац.
Извор: Бубан.

Земље и шуме.

-Њиве и ливаде су око сеоских кућа а шуме и приватни забрани су у брду, више села.
Њиве: Поље и Прудови.
Ливаде: Лугови и Ћосовац.
Шуме: Шаториште* (приватни забрани), Велика Главица, Мала Главица и Оштра Главица.
Утрина: Шаториште*.
*Шаториште је непосредно више манастира Жича на јужној страни. Једни казују да су ту били подигнути шатори за раднике који су радили на подизању манастира Жиче, други говоре да је ту логоровала нека восјка под шаторима.

Тип села.

Насеље је подељено на крајеве. Јужни, виши део села, зове се Брђани. Куће су поред пута за Матаруге су удаљене једна од друге 30-50 метара а у Брђанима су 100 до 300 метара.

Остали подаци о селу.

У селу је 25 родова и 47 кућа.
Гробље је на Шаторишту.
Сеоска заветина је „Велики Спасовдан“ – Вазнесење Господње.
У харачким списковима из 1818. године у Готовцу је било 12 домова. Године 1844. Готовац је био заселак Крушевице.

Име селу.

О постанку имена села се различито прича, и све те приче везују постанак Готовца за манастир Жичу. Једни казују да је за време грађења манастира Жиче ту становали многи радници, који су били запошљени на грађевини. Радничка насеобина је била велика и уређена, „готово село“. По другима, ту су биле кухиње за радике који су градили манастир Жичу и ту се „готовило“ јело за њих. Трећи веле да су становници, који су живели на манастирској земљи, били дужни да чувају манастир па, пошто су били ослобођени многих „работа“, мало су радили, „били готовани“ и отуда име селу.

Старине у селу.

Поред потока Бошковца је старо гробље. На гробовима су велики камени блокови без натписа и знакова. Народ каже да је гробље „џиновско“, јер су у њему сахрањивани „џинови“. У Ћосовцу има темеља неке грађевине.

Порекло породица.

Негдашњи родови:

-Праштевци, непозната слава, су из Праштевице у Дежевском срезу. Иселили су се у Коваче. Успомена на њих очувана је у називу њиве – Праштевац.
-Мандићи, Аранђеловдан, су род Мандићима у Рибници. Иселили су се у Матаруге.
-Лазовићи, Аранђеловдан, су били поред Лојаничког или Лазовског Потока. Изумрли су 1915. године.

Данашњи родови:

Досељени у 18. веку:

-Павловићи, Стевањдан, су непознатог порекла.
-Ракићи, Никољдан, су из Калудре у Ибру.
-Полумирци, Св. Петка, су из Полумира. Род су са Кошанима у Драгосинцима и у Матаругама.
-Спасојевићи, Никољдан, су „из Херцеговине“. Одавде су се неки иселили у суседну Крушевицу.

Досељени у периоду од 1800. до 1850. године:

-Понорци (Дамњановићи, Миловановићи први и Новаковићи-Арнучићи), Мратиндан. Род су Понорцима у Гокчаници и у Брезни.
-Живковићи (Арсовићи и Несторовићи), Ђурђиц, су „од Пазара“.
-Томовићи, Св. Врачи, су из Врачева у Дежевском срезу; род су Ердоглијама у Рудњаку и у Матаругама.

Досељени у периоду од 1850. до 1918. године:

-Јовановићи први (Јовићевићи и Миловановићи други), Лучиндан, су „из Дежеве“.
-Златићи, Илиндан, су род Златићима у Матаругама.
-Ерци, Лучиндан, су до Ераца из Ушћа у Ибру.
-Јаћимовићи, Аранђеловдан, су „од Пазара“ и род су Јаћимовићима у Мељаници.
-Дугалићи, Лазаревдан, су род Дугалићима у Матаругама.
-Филиповићи, Јовањдан, су „од Студенице“.
-Димитријевићи, Митровдан, су из Полумира у Ибру.
-Јаблановићи, Аранђеловдан, су из Церја у Гокчаници а старином су „од Дежеве“.
-Милојчевићи, Ђурђиц, су од Милојчевића из Гокчанице.
-Јовановићи други, Ђурђиц, су род Јовановићима у Церју.
-Ристовићи, Томиндан, су од Ристовића првих из Замчања.
-„Пожаревци“ (Миљојковићи), Илиндан, и:
-„Пожаревци“ (Грујићи), Ђурђиц, су из Топонице у пожаревачкој Морави.
-Лужњани (Лугонићи и Милосављевићи), Пантелијевдан, су род Лужњанима у Мељаници.
-Вилимоновићи (Ташићи и Милутиновићи), Алимпијевдан, су дошли „на мираз“ од Вилимоновића из Драгосинаца.
-Милићи, Јовањдан, су из Милића код манастира Студенице. Род су Милићима у Драгосинцима.

Породице досељене после 1918. године:

-Чибуковци, Ђурђевдан, су из Чибуковца код Краљева.
-Вукићевићи, Ђурђиц, су од Вукићевића из Ушћа на Ибру.

*

Порекло становништва села Крушевица (данас у саставу насеља Жича), Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник порекла Милодан.

Топографске прилике.

Сеоске куће су око Жичке Реке, Ковачевачког Потока и поред пута Краљево – Жича.
Брда: Ђековско Брдо, Мало Брдо, Лисичје Брдо, Бусара, Видосаве, Вртаљка, Калеми, Окршак, Шеничиште и Зеленике.

Воде.

Река: Ибар.
Потоци: Жичка Река, Елезовац и Ковачевачки Поток.
Извори: Ајдучка Чесма, бајов Извор, Извор „у Видосаве*“, Кокинац и Манастирска Чесма.
Пије се вода и из десет бунара.
*Назив за брдо, шуме, ливаде и извор је по некој Видосави, која је „као девојка згрешила“ а Антоније Ристић-Пљакић, Карађорђев војвода, је наредио да се девојка веже коњима за репове. На том брду коњи су растргли девојку.

Земље и шуме.

Њиве: Аде, Гај, Затоњак, Мртвице, Растоке, Речнице, Тополе, Разливци, Отоке, Парлошки Брод у Прудови – све поред Ибра.
Ливаде: Ливаде „у Видосави“, Гувна, Отоке, Салаши, Трсине и Шевари.
Шуме и утрине: Брдо, Лисичје Брдо, Зеленике и „у Видосаве“.
Бачије: Чикаре – на Столовима и „на Видосаве“.

Тип села.

Село је подељено на три краја, која се зову: Крушевица око Жичке Реке и поред пута Краљево – Жича, до моста на Ковачевачком Потоку; Трешњари, на коси између потока Змајевца и Ковачевачког Потока и Парлози – на заравни источно од Крушевице, на левој страни Ковачевачког Потока.
Заселак Гради је испод Озрена на Столовима, око два часа хода удаљен од села.

Остали подаци о селу.

Насеље има 68 родова и 177 кућа.
Гробље је у Орницама. Заселак Гради има засебно гробље.
Жичу с’ Батином је Стеван Првовенчани приложио манастиру Жичи.
На Лангеровој карти забележено је насеље Besvoga (Безбоге) а Sitzze са знаком за манастир је манастир Жича.
У харачким списковима 1819. године поред назива Безбоге имаи назив Круше, „Безбоге-Круше“.
Вук Караџић је међу селима Пожешке нахије забележио и село Безбоге.
Године 1844. Крушевица је село у Карановачком срезу у Чачанском округу, са засеоцима Готовцем и Ковачима имала 171 кућу и 862 становника.
Сеоска заветина је други дан Васкрса.

Име селу.

По Вуковој Даници из 1828. године назив Безбоге, по предању, долази због многих насиља „Агарјана“ (Турака). О томе народ казује: „Пошто су Агарјани порушили манастир Жичу, нисмо имали где да се молимо Богу, па смо дуго остали без Бога.
По каснијем предању име селу је дао кнез Милош. Дошао, кажу, кнез Милош у село и запитао скупљени народ:
-Јесте ли то ви што немате Бога?
Народ ћути а кнез пита даље:
-Која је воћка овде најбоља рода?
-Крушка, господару, одговори народ.
-Па нека се село од сада зове по крушци.

Старине у селу.

Насеље је врло старо; има га у списку села и жупа дарованих манастиру Жичи. По предању ја у Градима „био град за одбрану Жиче и да су га порушили Турци“. Нема никаквих остатака од било какве грађевине. Успомена на некадашњи град се сачувала у називима Гради и Грађанска Река. Код кућа данашњих Вирија је било „старо“ гробље, данас растурено. На Липару (Столови) је Ђипандин Гроб.

Пореко породица.

Негдашњи родови.

-Чкауље (Чкауљићи), Никољдан.
-Ризнићи, Јовањдан, су род Жојићима у овом селу и у Церју. Иселили су се у Краљево.
-Виловци, Ђурђевдан, су из Вилова у Мељаници. Изумрли су.
-Главоње, Ђурђевдан, су род Главоњама у Матаругама. Доселили су се из Вилова у Мељаници. Изумрли су.
-Кречовићи су изумрли. Успомена на њих сачуавала се у називу Кречковске Вратнице. Тако се данас зове једно место на путу Жича – Матаруге, одмах више манастира Жиче.
-Жупањци (Милошевићи), Стевањдан, су род Милошевићима и Жупањцима у Рудњаку. Иселили су се у Матаруге.
-Бићелци, Лазаревдан, су се доселили из Бићела у Ибру и настанили у Градима. Иселили су се у Грачац на имање Бубаловића, кажу „на позив“ самих Бубаловића.
-Перовићи, Лучиндан, су се иселили у Гружу.
-Чуље, Мратиндан, су род Чуљама у Матаругама. Изумрли су. Успомена на њих се сачувала у називу њива – Чуљовача.

Данашњи родови:

Старинци:

-Јањићи, Никољдан. Неки су се иселили у Краљево.
-Маринковићи, Св. Петка.
-Милићевићи, Трифундан.
-Пауновићи и Галовићи, Јовањдан.
-Маричићи, Аранђеловдан и;
-Пиливиковићи (Јоксимовићи) су непознатог порекла а доселили су се из Метикоша.

Досељени у 18. веку:

-Божанићи (Ђекићи, Јовановићи, Јовичићи и Гајовићи), Симеундан, су „од Никшића“.
-Елезовци, Ђурђиц, су из Вучитрна.
-Гвозденовићи (Спасојевићи први), Аранђеловдан, су из Црне Горе. Гвозденовићи су купили земљу од сеоског спахије и настанили се у Зимовницима. Род су Митровићима у Матаругама.
-Пискањци, Ђурђиц, су из Пискања у Ибру.
-Петровићи први, Лучиндан, су од Новог Пазара.
-Бековци, Јовањдан, су из Бекове у Дежевском срезу. Овамо су дошли из Брезне.

Досељени у периоду од 1800. до 1850. године:

-Полумирци, Св. Петка, су род Полумирцима у Готовцу.
-Тлачинци (Пантовићи и Недељковићи), Аранђеловдан, су из Ушћа у Ибру, даљим пореклом су из Тлачине у Ибру.
-Вучковићи (Максимовићи, Радовановићи и Вучинићи), Митровдан, су „од Студенице“, род су Вучинићима у Церју.
-Петровићи други, Св. Петка, су из Чајетине у Ибру.

Досељени у пеиоду од 1851. до 1918. године:

-Вршани, Аранђеловдан, су из Врха у Ибру.
-Бекчићи, Никољдан, су из Јошаничке Бање у Ибру.
-Пећанци, Св. Петка, су од Пећи.
-Дугалићи, Лазаревдан, су род Дугалићима у Матаругама.
-Богићевићи (Арсовићи), Стевањдан, су „од Пазара“.
-Жојићи, Јовањдан, су род Жојићима у Церју.
-Чковре (Пауновићи), Јовањдан, су од Чковра из Брезне.
-Пауновићи, Никољдан, су из Баљевца у Ибру.
-Ђоковићи, Никољдан, су из Жижаваца у Ибру.
-Ђековићи, Јовањдан, су од Ђековића из Јошаничке Бање у Ибру.
-Јемуовићи, Петровдан, су из Баљевца у Ибру, род су Радовановићима у Церју.
-Чакани (Чакановићи), Алимпијевдан, су из Тадења у Ибру, род су Мргићима у Драгосинцима.
-Бисерци (Бисерчићи), Михољдан, су род Бисерчићима у Отроцима.
-Мијатовићи, Св. Врачи, су од Мијатовића у Каменици.
-Ердоглије, Св. Врачи, су род Ердоглијама у Матаругама и Рудњаку.
-Жарковићи, Јовањдан, су род Жарковићима и Предолима.
-Понорци (Мионићи, Јаћимовићи и Ружићи), Мратиндан – прекада Петрове покладе, су род Понорцима у Гокчаници.
-Чомаге, Аранђеловдан, су род Чомагама у Мељаници.
-Гуџуле, Стевањдан, су од Сјенице, овамо су се доселили из Чибуковца у Надибру.
-Александрићи, Св. Александар Невски, су од Васојевића, овамо су се доселили из Жељезнице у Ибру.
-Ђурашевићи, Ђурђиц – прекаде Ђурђевдан, су род Ђурашевићима у Предолама.
-Видојевићи (Танасковићи први, Гајовићи, Марковићи и Савићи), Јовањдан, су од Лопаћана из Церја. А Танасковићи су од Лопаћана (Танасковићи) из Рудњака.
-Петровићи трећи, Никољдан, су од Петровића из Рудњака.
-Миловановићи први, Лучиндан, су род Миловановићима у Готовцу.
-Главчићи, Никољдан – прекада Св. Мојсеј, су род Џодама у Рудњаку.
-Старчевићи, Никољдан, су род Старчевићима у Брезни.
-Виријевићи, Аранђеловдан, су од Виријевића из Чукојевца у Гружи.
-Поледице, Никољдан, су из Поледице у Моравичком срезу, населили се најпре у Ковачима, па отуда дошли овамо.
-Радовићи (Голомановићи), Аранђеловдан – прекада Велика Госпојина. Отац им се доселио из Доње Мораче.
-Смиљковићи, Никољдан, су од Смиљковића из Рудњака.
-Пандрци (Миладиновићи), Алимпијевдан – прекада Ђурђевдан, су од Пандрца из Предола.
-Спасојвићи дуги, Никољдан, су род Спасојевићима у Готовцу.
-Симовићи (Николићи и Миловановићи), Св. Александар Невски – прекада Аранђеловдан јесењи, су из Васојевића, овамо су дошли из Дебелог Јасена у Моравичком срезу.
-Рудинци, Св. Александар Невски – прекада Аранђеловдан, су из Рудина у Студеничком срезу.
-Танасковићи други, Лучиндан, су род Танасковићима у Ковачима.
-Бешковићи, Мратиндан, су из Доњег Колашина, овамо су с доселили из Царичине у Сјеничком срезу.
-Јаблановићи, Аранђеловдан, су род Јаблановићима у Готовцу.
-Ђорђевићи, Лазаревдан, су род Ђорђевићима у Метикошима.
-Рогићи, Аранђеловдан, су се доселили из Пипера. Род су Рогићима у Драгосинцима.
Станићи, Ђурђевдан – прекада Ђурђиц, су род Станићима у Рибници.
-Дунићи, Јовањдан, су из Црне Горе.
-Милојчевићи, Ђурђиц, су од Милојчевића из Црвња у Гокчаници.
-Милановићи, Никољдан, су се доселили као слуге из Адрана у Надибру, најпре у Коваче, а отуда овамо.
-Прибановићи, Томиндан – прекада Томина Недеља, су од Прибановића из Јелакца у Жупском срезу.
-Зечевићи, Јовањдан, су род Зечевићима у Церју.
-Ћировићи, Аранђеловдан, су из Сирче код Краљева, доселили се „на имање“.

Досељени после 1918. године:

-Нешовићи, Аранђеловдан, су из Правешеве у Сјеничком срезу.
-Секулићи, Пантелијевдан, су из Заграђа у беранским Васојевићима а старином су из Куча.
-Радоњићи, Срђевдан, су Васојевићи, овамо дошли из Мораче.
-Драгишићи, Аранђеловдан – прекада Лучиндан, су из Радеће у Пиперима.
-Таслаци (Таслаковићи), Аранђеловдан су из Царичине у Сјеничком срезу а старином су из Вранеша у Доњем Колашину.
-Попадићи (Вукојичићи), Никољдан, су од Попадића из Буђева у Сјеничком срезу а даљим пореклом су из Лијеске у Доњем Колашину.

ИЗВОР: Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.