Порекло презимена, село Матаруга (Краљево)

19. јуна 2015.

коментара: 2

Порекло становништва села Матаруга (до 2007. године, као по књизи, Матаруге), Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник порекла Милодан.

Топографске прилике.

Ово село је у равници поред Ибра и по странама Оштре Главице (Чуке) и Лојаника, у северозападном подножју планине Столова.
У селу су брда: Беловачко Брдо, Дубови, Ковљалиште, Велики и Мали Липар, Оштра Главица, Рудача, Модро Брдо, Клик и Пауновац.

Воде.

Река: Ибар.
Потоци: Бачарски Поток, Беловац, Велики Поток, Гробљанац, Гушевац, Ђеверац, Кукуљички Поток, Пауновац, Пећинац, Попрженски Поток и Трешњарска Река.
Извори: Бачарски Извор и Бубан.
Пије се вода из 15 бунара и шмркова. Бунари немају имена. Водом из Општинског Бунара се служи цела Средња Мала. У Бањи су извори минералне, топле воде, чија температура је од 29-41 степени Целзијуса.

Земље и шуме.

Њиве су на местима: Горња и Доња Ада, Горње и Доње Поље, Лужњаче, Острва, Парлоге и Павловача. Све су испод сеоских кућа поред Ибра.
Ливаде: Лугови, Лужњаче, Лука, Подгорске Бачије, Попржена, Река, Станке, Суводелине и Трњаци.
Шуме: Прњавор, Оштра Главица, Лојаник, Пауновац, Клик, Купињача и на Гробљанској Коси – где су шуме сеоске заједнице. Општинске шумске заједнице су на Дугачкој Коси, Великом и Малом Липару и на Великој, Средњој и Малој Кукуруши. Државне шуме су на вишим и теже приступачним местима на планини Столовима: Беле Стене, Боровита Коса, Велики и Мали Осредак, Шарене Стене, Играло Брдо, Магаршничка Превоја и Округло Буче.
Утрине: Прњавор, Металица, Драгачевски Воћњаци, Кукуљице, Кошариште, Локве, Парлоге, Трешњари и Матарушке Бачије.
Бачије: Гробљанска Коса, Локве, Кукуљице, Трешњарима, Станка, Чешљар, „у Реци“ (засеоку Црна Река) и у Мељаници (Вилову).

Тип села.

Село је подељено на три махале а има и два засеока.
Махале су:
Доња Мала или Бања на алувијалној равни Ибра, испод брда Лојаника;
Средња Мала на западу, око сеоске суднице Матарушке општине и:
Горња или Лушка Мала, јужно од Средње Мале поред Ибра.
Заселак Папратна је на ниској тераси Ибра, 3-5 метара над реком.
Заселак Црна Река је око истоименог потока и поред Ибра, на његовој великој окуци Лакту. Куће су на заравнима доста збијене.

Остали подаци о селу.

Село има 51 род и 120 кућа.
Гробље је на Гробљанској Коси.
Сеоска заветина је „Велики Спасовдан“ – Вазнесење Господње.
На Лангеровој карти је забележено насељено место Mataruge.
У харачким списковима из 1818. године Матаруге су имале шест домова.
Године 1844. Матаруге са засеоком Замчањем су имале 115 кућа и 635 становника.
У селу нема никаквих остатака од старина.

Име селу.

Несловенско име Матаруге потиче вероватно ос старог племена Матаруга, које је некада живело у једном делу данашње Црне Горе. По свој прилици име селу су дали досељеници из Матаруга код Пљеваља, али народ ништа не зна о томе.

Порекло породица.

Негдашњи родови:

-Мачужићи, Ђурђевдан – прекада Ђурђиц, су из Мачужића у Студеничком срезу. Иселили су се у Малу Сугубину у Левчу.
-Крџе (Ивановићи), Св. Ћирило и Методије, су од Крџа из Ушћа у Ибру. Крџе у Ушћу су старинци. Изумрли су у Матаругама.
-Јелечани, Аранђеловдан, су се доселили из Јелача, „од Пазара“. Од овог рода је био војвода Радосав Јелачанин. Не каже се ништа за њихову даљу судбину.
-Миљковићи, Св. Петка, су се доселили „од Рогозне“ посел рата 1876-1878. године. Изумрли су.

Садашњи родови:

Непознатог порекла:

-Максимовићи (Секулићи и Ђокићи), Аранђеловдан. Неки су се иселили и Краљево и тамо се зову Ђокићи.
-Мандићи, Аранђеловдан, су из Готовца, даље порекло непознато.
-Јеремићи (Стајчићи, Остраћани и Ниловићи), Ђурђиц, су из Мељанице. Старина непозната.

У 18. веку доселили су се:

-Савићевци (Савићевићи), Никољдан, су из Црне Горе.
-Подгорци, Аранђеловдан, су из новопазарског Подгора.
-Раковићи, Стевањдан, су однекуд из Старог Влаха.
-Балтићи, Андријевдан, су Васојевићи. Радич, прадед старцу од 65 година, доселио се као слуга од Балтића из Засада у Ибру.

Досељени у периоду од 1800. до 1850. године:

-Бугари (Илићи), Никољдан, су се доселили 1839. године. Стару славу Аранђеловдан су напустили. О пореклу овог некада чувеног рода може се сазнати по опширном натпису* на надгробној плочи у гробници, капели код сеоског гробља.
*Милија Илић Бугарин, „начелник окр. рудничкога, чачанскога и крушевачкога“ – према натпису на надгробној плочи – подигао је себи за живота гробницу-капелу 1868. године. Наредио је „мајстору Вукашину Вукотићу из Белуше, среза ариљског, који писа и реза гробницу ову“, да на надгробној плочи уреже опширан натпис. Натпис, на старо -словенском, и крст на плочи, разне грубе шаре и слика Милијина на зидовима капеле добро су очувани.
-Плашићи, Симеундан, су из Гуштераца код манастира Студенице.
-Ћирице, Алимпијевдан, су из Бресника у Студеничког срезу.
-Планојевићи (Милетићи), Аранђеловдан, су од Планојевића из Ушћа у Ибру.
-Бачаревићи, Ђурђевдан, су „од Пазара“. Кажуда су род Бачаревићима у Замчању.
-Чуље (Павловићи), Мратиндан, су од Чуља из Ђакова у Ибру. Род су Чуљама у Ратини.
-Драгачевци (Калабе), Св. Врачи. Јован Драгачевац Калаба, дед данашњим људима, доселио се однекуд из Драгачева и настанио најпре у Средњој Мали, на месту Драгачевске Колибе.
-Никићи, Никољдан, су из Кућана у Рашкој.
-Ердоглије, Св. Врачи, су род Ердоглијама у Рудњаку.

Досељени у периоду после 1850. године:

-Златићи, Илиндан, су из Понора у Ибру.
-Дугалићи, Лазаревдан, су се доселили „из Врањева од Дежеве“ најпре на имање манастира Студенице, па се доцније разиђу и настане око манастира Студенице у засеоцима;: Врањеву, Годовићу, Вареву, Доцу, Краљима, Брезови, Побрђу, Тадњу, Ушћу и Шумнику. Тамо их има, по уверавању самих Дугалића из Краљева, преко 100 кућа. Овдашњи Дугалићи су из Бресника у Студеничком срезу.
-Костовићи (Ивановићи, Милосављевићи), Јовањдан, су „од Студенице“.
-Шалинићи, Стевањдан, су од Шалинића из Брезне.
-Главоње, Никољдан, су из Вилова у Мељаници.
-Чомаге (Павловићи, Ристовићи, Тривуновићи и Јовановићи), Аранђеловдан, су род Чумагама у Мељаници.
-Станишићи, Никољдан, су „од Дежеве“.
-Крсмановићи (Ђоковићи), Св. Петка, су „од Рогозне“.
-Татаревићи (Анђелићи), Никољдан, су „од Дежеве“ а старином су из Црне Горе.
-Чековићи, Никољдан, су „од Дежеве“.
-Станојловићи, Ђурђиц, су „од Пазара“.
-Вукосављевићи, Митровдан, су из Засада у Ибру.
-Бркушани, Аранђеловдан, су род Бркушанима у Замчању.
-Грачанци, Никољдан, су из Грачана у Рашкој. Неки кажу да су из Граца у Ибру и да се због тога зову Грачанци.
-Кошани, Св. Петка, су род Кошанима у Драгосинцима.
-Шиље (Луковићи), Стевањдан, су род Шиљама у Замчању.
-Николићи, Св. Александар Невски, су од Васојевића а овамо су се доселили из Дебелог Јасена у Моравичком срезу.
-Зечевићи, Јовањдан, су род Зечевићима у Церју.
-Петровићи, Ђурђевдан, су из Драмића у Дежевском срезу.
-Андријанићи, Јовањдан, су из Брвенице у Ибру.
-Милошевићи први, Никољдан, су из Граца у Ибру.
-Тодоровићи, Јовањдан. Сава, циглар из Стрижеваца у Лужничком срезу, као „мајстор“ правио је циглу код Чуља (Павловића) а доцније превео породицу и стално се настанио.
-Луковићи, Никољдан, су „од Рогозне“.
-Крчази, Св. Петка, су од Студенице.
-Митровићи, Аранђеловдан, су из Понора у Ибру.
-Тошићи, Лучиндан, су из Гуче у Драгачеву.
-Томовићи, Стевањдан, су из Витановца у Гружи.
-Маринковићи, Аранђеловдан, су из Гуче у Драгачеву.
-Савићи, Алимпијевдан, су из Велике Дренове у Трстеничком срезу.
-Стевановићи, Никољдан, су из Витановца у Гружи.
-Главинићи, Ђурђевдан су старином из Херцеговине а овамо су се доселили из Глијеча у Моравичком срезу.
-Тодорићи, Никољдан, су из Лопатнице у Надибру, дошли „на мираз“ у Планојевиће.
-Стојковићи, Мратиндан, су из Топлице.
-Самарџићи, Ђурђевдан, су из Косовице у Моравичком срезу а старином су из Херцеговине, као и њихови кумови Главинићи.
-Жупањци (Милошевићи други), Стевањдан, су род Жупањцима у Рудњаку. Овамо су се доселили из Крушевице 1924. године.

 

ИЗВОР: Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Милорад Богдановић

    Владислав Скарић у свом раду о поријеклу православног становништва у с/з Босни,… напомиње да мјесто именом (Матаруге) потсјећа на неко раније православно насеље Матаруге којих у овом крају више нема, “али их има у близини по парохијама око Козаре и сви славе Ђурђевдан. Он претпоставља да су ове Матаруге доселили из Грахова или из Полимља… стр 370

    Опширније можете прочитати у Развитку: http://digital.nub.rs/pdf/RAZVITAK_1939/RAZVITAK_1939_12.pdf

  2. Živan

    Dali u Matarugama,kod Kraljeva ima prezimena ŠILJIĆ.