Порекло презимена, село Замчање (Краљево)

14. јуна 2015.

коментара: 1

Порекло становништва села Замчање, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Zamčanje

Топографске прилике.

Сеоске куће су на заравнима испод Орловине и Рудина, око Замњачке Реке и поред Ибра.
У селу су брда: Градина, Кула, Руда Главица, Клечак, Рудине, Чукара, Велика и Мала Чука.

Воде.

Река: Ибар.
Потоци: Замњачка Река, Станачки Поток, Магаршница, Мали Поток и Трешњарска Река.
Извори: Врела, Добра Вода, Слана Бара и Точила.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су око кућа а шуме су на брду више села.
Њиве: Лука.
Ливаде: Вртиште, Клетиња, Крушевље, Ливадско Брдо, Луке, Ливачине и Ораше.
Шуме: Пауновац и Силила.
Утрине: Јагњило, Пиштале, Ливадско Брдо и Трешњари.
Бачије: Ливадско брдо, Локве и Мали Поток.

Тип села.

Село није подељено на крајеве. Заселак Луке је на јужној старни села, око пола сата удаљен од села; на ниској тераси Ибра, 5-8 метара над реком. У Добрим Странама, на државном земљишту је једна усамљена кућа. У Замчању су сродничке кућа у групи, удаљене међусобно 30-50 метара. У Лукама су куће исто тако збијене, али има и оних које су 100-200, па и 300 метара удаљене једна од друге.

Остали подаци о селу.

У селу је 11 родова у 33 куће.
Гробље је у Замчању испод „Грчког Гробља“.
У харачким списковима из 1818. године Замчање је имало седамнаест домова.
Године 1844. Замчање је било заселак Матаруга.
Сеоска заветина је Други дан Св. Тројица.

Име селу.

Не зна се откуда је име овом селу.

Старине у селу.

Више данашњег сеоског гробља постоји неко старо гробље. На гробовима је крупно камење на којима нема никаквих знакова. Народ прича да су се у овом гробљу сахрањивали Грци.
Према народном предању на брду Градина је био неки град а на брду Кули је била кула у старо време.
На једној каменитој главици врло стрмих страна су добро очуване развалине града Маглича уз чије зидине је неко старо гробље на којима су велики камени блокови без икаквих натписа.
У Лукама, у ливади Пантовића, народ казује да је било „турско гробље“ – од кога нема никаквог трага.

Порекло породица.

Негдашњи родови:

-Чковре, Јовањдан, су род Чковрама из Брезне. Њихови стари, казује народно предање, „вадили су со из Слане Баре“. Изумрли су.
-Калемишевићи, Никољдан, су из Ибарског Колашина. Последњи потомак, слуга код Балтића у Матаругама, умро је за време Великог рата.

Данашњи родови:

Досељени у 18. веку:

-Стеванчевићи, Срђевдан, су из Бихора.
-Бачевићи, Симеундан, су „из Турске“.
-Ристовићи први, Томиндан, су „од Дежеве“. Неки су се иселили у Готовац.
-Муше (Мушићи и Ристовићи други), Никољдан, су из Ибарског Колашина.

Досељени у периоду од 1800. до 1850. године:

-Бркушани, Аранђеловдан, су из Орље Главе у Студеничком срезу.
-Бачаревићи, Јовањдан, су „од Пазара“.

Досељени у периоду после 1850. године:

-Пантовићи, Никољдан, су из Доње Брвенице у Ибру.
-Шиље (Луковићи), Стевањдан, су из Богутовца у Надибру.
-Кошани (Благојевићи), Св. Петка, су род Кошанима у Драгосинцима и Матаругама. Овамо су се доселили из Богутовца у Надибру.
-Јевтовићи, Митровдан, су „од Студенице“. Прво су њихове куће биле испод развалине Маглича а одатле су прешли у заселак Луке и тамо се настанили. Стари Ђорђе Јевтовић је усвојио једног младића из Богутовца у Надибру – од рода Ковачевића.
-Томовићи (Александрићи, „Добространци“), Никољдан, су се доселили пре 40-50 година из Брезне а даљим пореклом су из Маглича у Надибру.

ИЗВОР: Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Nikolić Svetlana

    Ristovići od Deževe,t.j.Prćenove,nisu svi odseljeni,jedna porodica je ostala i ima potomke,sada niže od Prćenove,pored reke Deževke(Deževski put ili ul.Jaćima Ristovića).Moja prababa je bila Stanislava Staka Ristović,udato:Nikolić.Čak imam i jednu njenu fotografiju iz 1930.-e god..Možda će ovaj podatak imati za nekoga značaj.Pozdrav svima koji prate ovu zanimljivu Stranicui veliko hvala onima koji nam prezentiraju podatke.Svetlana Nikolić