Порекло презимена, село Каменица (Краљево)

14. јуна 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Каменица, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Топографске прилике.

Ово село је у долини речице Рибнице и око потока Сокоље Реке, Мекушнице, Дрежнице и Гусенца.
У селу су брда: Велико Брдо, Вис, Дрењак, Велики и Мали Јеленац, Лаз, Гвоздачко Брдо и Брезјак.

Воде.

Речица Рибница и;
Потоци: Бојиште (у државној шуми), Босин Поток, Гољићки Поток (у државној шуми), Грујевски или Крсмановски Поток, Дрежница или Дрежнички Поток, Бурмански Поток, Ланчевски Поток, Мекушница, Гусенац, Мечкарски Поток (у државној шуми), Сокоља Река, Мала Река, Бели Поток и Гвоздачка Река.
Извори: Бубан, Давидуша, Недељички Извор, Рачићки Извор, Чомагићки Извор, Чорбићки
Извор, Извор у Лазу и Обрадовски Поток.
Постоји и један бунар.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде и шуме су око кућа.
Њиве су на местима: Велико Брдо, Гвоздачко Брдо и Баба.
Ливаде: Велико Брдо, Вељовац, Бачије и Церовак.
Шуме: Велико Брдо, Велики и Мали Јеленац, Гвоздачко Брдо, Брезјак и Баба.
Утрине: Лаз и Бакчине.

Тип села.

Насеље је подељено на засеоке:
Каменицу око речице Рибнице. Ту су школа, сеоска судница Каменичке општине и две механе;
Гусенац у горњем току истоименог потока;
Влашац испод Детињег Гроба;
Дрежница око истоименог потока;
Гвоздац око Гољићког Потока испод Гвоздачког Брда.

Остали подаци о селу.

У селу је 23 рода и 49 кућа.
У селу је четири гробља. Два су у засеоку Каменици, једно гробље је поред пута за Гокчаницу а друго испод Великог Брда. Гробље и засеоку Влашцу је поред потока Гусенца. Гробље у „Гвоздацу“ (Гвосцу) је испод Гвоздачког Брда.
У харачким списковима из 1818. године село Каменица, у Подибарскоом срезу, имало је осамнаест домова. Каменица, село у „Чачанском окружију“, у „Карановачком срезу“ са засеоком Мељаницом и Брезном, имало је тада 106 кућа и 826 становника.
На Лангеровој карти је забележено насељено место Caminiz на Рибници (Ribniz Bach).
Сеоска заветина је први дан Св. Тројице.

Име селу.

По народном предању данашње име селу ја дао „цар“ Лазар. Овде је, по предању, било село „у цар Лазарево време“, само под другим именом. О настанку имена овог села легенда каже овако:
Кад је цар Лазар био у лову, ручао је на Столу. Како цар и његова свита нису имали кашика, цар пошаље дворане у село да их потраже. Пошто дворани нису нашли кашике, врате се и кажу цару а он љутито извикну:
-То село и нема ништа до каменица.
Тако је, по народном предању, постало име Каменица.

Старине у селу.

У засеоку Гвосцу, поред пута за стругаре на Гвоздачкој Реци, постоји једно старо гробље. На гробовима је обично крупно камење, на којима нема никаквих знакова и шара. Неки кажу „да су у том гробљу сахрањивани Латини“.

Порекло породица.

Негдашњи родови.

-Грујовићи, непозната слава, били су у потоку, који се данас зове Грујовски Поток. Изумрли су.
-Жарковићи, Јовањдан, су били најпре у засеоку Влашцу, па се отуда иселили у Каменицу. Кућа им је била у ливади која се данас зове Жаровка. Изумрли су.
-Давидовићи, непозната слава, су били у засеоку Каменици, у близини садашње сеоске школе. Ту су ливада и извор по имену Давидуша. Временом се ова породица осиромашила (осиротела), па су се иселили у Влашац и настанили близу Дубравица. Данас се забран Дубравица и један извор у том забрану зове Давидуша. Изумрли су.
-Радивојевићи, Илиндан, су грана овдашњих Славковића. Изумрли су.

Садашњи родови.

Досељени у 18. веку.

-Обрадовићи, Јовањдан – прекада Св. Јован летњи;
-Миладиновићи, Никољдан – прекада Св. Никола летњи;
-Пановићи, Лучиндан – прекада Марковдан;
-Мирјанићи, Стевањдан и;
-Миљковићи, Ђурђевдан.
Сви горе наведени су досељени „од Пазара“.
-Крсмановићи, Никољдан, су од Васојевића; најпре су се населили у Врановини у Дежевском срезу. Тамо су се презивали Ћировићи. Из Врановине су избегли због неког убиства. Бежећи, напустили су стару славу – Св. Александара Невског – „како их Турци по слави не би пронашли“.
-Рачићи, Ђурђиц, су се доселили из Ибарског Колашина. По досељењу су заузели најбоља сеоска имања.
-Караџе (Лачноевићи), Никољдан – прекада Св. Никола млади, су из Војмиловића у Плани а старином су од Васојевића.
-Ристовићи, Ђурђевдан, су од Чомага из Мељанице.

Досељени у периоду после Првог устанка до 1850. године:

-Чорбићи, Никољдан, су из Граца на Ибру. Овамо су се доселили из Јариња на Ибру а старином су из Херцеговине.
-Врбићани (Бучани, Недељковићи и Радовановићи), Св. Петка – прекада Трнова Петка, су из Врбицу у Бихору а овамо су се доселили из Буча код Берана. Род су Врбићанима у Рибници. Сродници су им Радовановићи у Краљеву и Трстенику.
-Славковићи (Радивојевићи), Илиндан. Доселила се браћа Славко и Здравко Радивојевић из Дежеве, пошто су убили агу, и то најпре у Сокољу Реку а доцније су прешли у Гусенац. Овде су узели славу Илиндан а напустили стару славу, Никољдан, „да их Турци не би пронашли“. Петар, син Славков, се звао по оцу Славковић а Здравкови потомци су сачували старо презиме Радивојевићи. Броје четврто колено од досељења.
-Мехоњићи (Гољићи) Јовањдан – прекада Св. Јован летњи, су се доселили из Доњег Колашина и настанили најпре на Голицама више варошице Рашке. Отуда су се доселили у Гвоздац.
-Дубравци, Ђурђиц – прекада Ђурђевдан, су из Дубрава у Плани.

Досељени у периоду после 1850. године:

-Грчкарци, Ђурђевдан, су из Грчака у Александровачкој Жупи.
-Бојанићи (Вукомановићи), Св. Вартоломеј – прекада Св. Вартоломеј летњи. Отац се доселио из Бојанића (Багаша) у Ибру.
-Камиџорци (Трнавци), Никољдан, су од Камиџораца из Мељанице (Камиџоре).
-Лазаревићи, Св. Александар Невски – прекада Аранђеловдан јесењи, су из Придворице у Моравичком срезу. Старином су из Васојевића.
-Чингели (Јовановићи), Алимпијевдан – прекада Ђурђевдан, су из Биљановца у Ибру, доселили се „на имање“ (у Караџе, Лачневце).
Пљакићи, Ђурђиц, су из Рогавчине у Жупском срезу, населили се „на имање“ које су купили од Мирјанића.
-Јевтовићи, Томиндан, су од Јевтовића из Попове Реке (у Рудњаку), дошли „на имање“ које су купили од Ћировића.
-Мијатовићи, Св. Врачи – прекада Св. Врачи летњи, су из Покрвеника у Студеничком срезу.
-Кучевићи (Живановићи), Јовањдан – прекада Св. Јован летњи, су од Кучевића из Драгосинаца.

ИЗВОР: Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.