Порекло презимена, село Нерав (Крива Паланка) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Нерав, општина Крива Паланка (Македонија). Према студији Јована Трифуноског "Горња Пчиња". Приредио сарадник портала Порекло Небојша Н Порекло становништва села Нерав, општина Крива Паланка (Македонија). Према студији Јована Трифуноског "Горња Пчиња". Приредио сарадник портала Порекло Небојша Н Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Нерав (Крива Паланка)

Порекло презимена, село Нерав (Крива Паланка)

Порекло становништва села Нерав, општина Крива Паланка (Македонија). Према студији Јована Трифуноског „Горња Пчиња“. Приредио сарадник портала Порекло Небојша Новаковић.

Nerav

 

Нерав је смештен у североисточном делу Републике Македоније, близу државне границе са Србијом (2 км).

Од најближег већег града, Куманова, село је удаљено 80 километара источно. Село Нерав се налази у историјској области Славиште.

Насеље је положено високо, на западним висовима планине Герман, на преко 1.100 метара надморске висине.

Нерав је насељен крајем 18. века, а становништво води порекло из околине Прешева и суседних македонских крајева. Скоро сви становници славе Св. Петку.

Горњу Пчињу је изгледа населила јака струја из околине Прешева. (60 родова из Прешевске Црне горе, Ј. Трифуноски).

Већи родови у селу:

Нејковци (34 куће, Петковдан) – старином из Железнице код Кратова

Парапунци (19 кућа, Петковдан) – непознато порекло

Поповци, или Асанци (15 кућа, Петковдан) – старином из прешевског краја

Балабановци (13 кућа, Петковдан) – непознато порекло.

Једно од спорних питања између Србије и Македоније била су села у срезу Крива Паланка: Магаренце, Герман, Нерав, Метежево и Огут.

Иницијативу су 15. јануара 1948. дали Срби – становници села Нерав, који су тражили да се њихово село припоји општини Трговиште у Србији. Савезна контролна комисија је 10. марта 1948. формирала Комисију за разграничење између Србије и Македоније за села Магаренце, Герман, Нерав, Метежево и Огут у срезу Крива Паланка и села Магленци у срезу Куманово.

У извештају Комисије са предлогом за разграничавање констатовано је да у селима Герман и Нерав већину становника чине Срби, изузев Средње махале села Ђерман, а у селима Огут и Метежево сељаци су се изјаснили као Македонци. Комисија је истакла да се на становништво села Герман и Нерав вршио притисак да се изјасне као Македонци.

На основу свега предложила је следеће:

1) да се село Герман, изузимајући Средњу махалу и село Нерав, припоје срезу пчињском (Трговиште) тј. Србији;

2) да се села Огут и Метежево оставе кривопаланачком срезу тј. Македонији, с тим што махалу Пржаје села Огута треба још једном питати да ли жели остати у срезу Крива Паланка.

Комисија је уочила велики број спорних територија и села у срезовима кривопаланачком и кумановском и предложила да мешовита комисија влада Србије и Македоније изврши дефинитивно разграничење. До тога, међутим, никада није дошло.

 

Извор:

– проф. др Јован Трифуноски – „Горња Пчиња“ – Момчило Павловић

– „Срби у Југославији 1945-1948“


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top