Порекло презимена, село Нерав (Крива Паланка)

14. јуна 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Нерав, општина Крива Паланка (Македонија). Према студији Јована Трифуноског “Горња Пчиња”. Приредио сарадник портала Порекло Небојша Новаковић.

Nerav

 

Нерав је смештен у североисточном делу Републике Македоније, близу државне границе са Србијом (2 км).

Од најближег већег града, Куманова, село је удаљено 80 километара источно. Село Нерав се налази у историјској области Славиште.

Насеље је положено високо, на западним висовима планине Герман, на преко 1.100 метара надморске висине.

Нерав је насељен крајем 18. века, а становништво води порекло из околине Прешева и суседних македонских крајева. Скоро сви становници славе Св. Петку.

Горњу Пчињу је изгледа населила јака струја из околине Прешева. (60 родова из Прешевске Црне горе, Ј. Трифуноски).

Већи родови у селу:

Нејковци (34 куће, Петковдан) – старином из Железнице код Кратова

Парапунци (19 кућа, Петковдан) – непознато порекло

Поповци, или Асанци (15 кућа, Петковдан) – старином из прешевског краја

Балабановци (13 кућа, Петковдан) – непознато порекло.

Једно од спорних питања између Србије и Македоније била су села у срезу Крива Паланка: Магаренце, Герман, Нерав, Метежево и Огут.

Иницијативу су 15. јануара 1948. дали Срби – становници села Нерав, који су тражили да се њихово село припоји општини Трговиште у Србији. Савезна контролна комисија је 10. марта 1948. формирала Комисију за разграничење између Србије и Македоније за села Магаренце, Герман, Нерав, Метежево и Огут у срезу Крива Паланка и села Магленци у срезу Куманово.

У извештају Комисије са предлогом за разграничавање констатовано је да у селима Герман и Нерав већину становника чине Срби, изузев Средње махале села Ђерман, а у селима Огут и Метежево сељаци су се изјаснили као Македонци. Комисија је истакла да се на становништво села Герман и Нерав вршио притисак да се изјасне као Македонци.

На основу свега предложила је следеће:

1) да се село Герман, изузимајући Средњу махалу и село Нерав, припоје срезу пчињском (Трговиште) тј. Србији;

2) да се села Огут и Метежево оставе кривопаланачком срезу тј. Македонији, с тим што махалу Пржаје села Огута треба још једном питати да ли жели остати у срезу Крива Паланка.

Комисија је уочила велики број спорних територија и села у срезовима кривопаланачком и кумановском и предложила да мешовита комисија влада Србије и Македоније изврши дефинитивно разграничење. До тога, међутим, никада није дошло.

 

Извор:

– проф. др Јован Трифуноски – “Горња Пчиња” – Момчило Павловић

– “Срби у Југославији 1945-1948”

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.