Порекло презимена, село Пајсијевић (Кнић)

1. марта 2015.

коментара: 8

Порекло становништва села Пајсијевић (по књизи Пајсјевић), општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Река Гружа, село Пајсијевић
Река Гружа, село Пајсијевић

Положај села – топографске прилике.

Куће се налазе на рипањској, качерској, па чак и на брезовачкој површи, са обе стране потока Котленика, који је у њима засечен. Засеок Ћуковац је само са леве стране Груже на брду Води и куће су овде везане поглавито за кечерску површ.

Воде.

Село оскудева у води за пиће. Пију је само са малих изврочића, који често пресушују, са бунара и из потока Котлењаче. Народ овако објашњава ову несташицу у води: Кад’ је једном поток Котлењача хтео потопити сво село, Турци нареде мештанима да покупе сву сланину и коже и да набацају на главу (извор) Котлењаче; Срби то учине и вода се заустави. Али, од тада су се сви извори преместили на другу страну планине, а овамо их нема, прича учитељ Рад. Дамњановић.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Просечан размак између кућа је 100-120 метара, али су сродничке куће међусобно ближе. Осим засеока Ћуковца, који је сасвим одвојен од села – а имао је свога кмета – село се дели на махале: Виноградска Коса, Грчка Коса, Дугопољска Коса и Долови.

Старине у селу.

У селу има понегде разних остатака од старина. Карашко Гробље је названо по Кара-Стевану Јелићу, који је убио кнеза Милоша Трифуновића; стари Петар Туцак наредио је да га ставе на точак и да му сву задругу побију.
За место Јоргован, испод села и близу Груже, причају да је била варошица истог имена, а данашње „џиновско гробље“, било је гробље тога становништва.
Више села су зидине градине, за коју се овде прича да је зидала „Проклета Јерина“. Ту су налажене разне свари; воденично камење, мотике, окови, новац, и др. У турско време, зна се да је ту било збеговиште.

Име селу.

Казује учитељ Р. Дамњановић да је село једном сасвим опустело због турске силе. На то пусто место наиђу доцније неки скитачи са стоком и ту се настане. Кажу да су то били „Арнаути“. После неког времена ударе красте у њихове овце, те оне полипшу. Скитачи повежу меденице (звона) са оваца на пашчад и оду. Кад би их ко питао где су били, они би одговарали:
-Били смо у Пасевић, пашчад чували; да је добро не би пусто остало.

Постанак села и порекло стзановништва.

После ових „Арнаута“ у Пајсијевић је дошао Грица (Грујица) из Горобиља, од кога данас потиче фамилија Грујевићи. Гричани млађи позову Рисима из Лисе и од њега су данас Шамани. Потом је у село дошао Мијат из Горобиља са бабом Дуњом.
У Лиси – Драгачево живео је неки Шабан-бег а у истом селу била је породица Вратоњића (Солдатовићи). У њиховој породици родио се Јоксим Вратоњић, који је личио на Шаман-бега и прозову га Јоксим Шамановић. Због крађе оваца Јоксима су протерали из Лисе и он се насели у Пајсијевић. Тада је у Пајсијевићу живела нека „Арнаутка“. Јоксим Шаман је узме за жену, покрсти је и надену јој име Божана. Она је била пегава а и данас су сви Шамани пегави, голоноги, облоноги и дустабани. Од Јоскима и Божане су постали Пантовићи-Шамановићи.
Потом је дошао Марко од кога су Матовићи (Караши).
Грковићи се зову по Илији Грку, који је дошао из Сјенице и овде хајдуковао.

У Виноградској Коси су ове фамилије:

-Мијатовићи. Баба Дуња је побегла из Херцеговине у Горобиље и ту неко време живела са синовима Милисавом и Мијатом. Пошто су је Турци тражили она и одавде побегне у Гунцате Цветићима, којима повери свој живот. Ту је живела неко време док јој деца нису стасала. Мађутим, син јој Милисав убије једног Турчина и побегне у хајдуке а Цветић њу пресели у Пајсијевић. Отац од убијеног Турчина дочује да је Милисав то урадио и спремаше се да га ухвати. То докучи стари Цветић те оде баба Дуњи да се распита за Милисава. Ова му повери где је. Тада он њу посаветује да се Милисав врати кући и да мирно ради а он ће рећи Турцима да Милисав није убио Турчина нити да је у хајдуцима. Тако се спаси Милисав. Милисав се завади са братом и поделе се. Мијат је имао пет синова и Милисав три. Мијатов син Милан је учествовао у боју на Љубићу. Славе Св. Враче.
-Шамановићи. О пореклу видети код Шамана у Гогопољској Коси.
-Васиљевићи. Прадед Васиљ дошао је из Радаљева. Славе Лучиндан.
-Туцаковићи су давно дошли из Честина. Славе Никољдан.

У Грчкој Коси су ове фамилије:

-Мандопарићи. Чукиндед им је дошао из Чајетине. Кажу да код Чајетине још постоји Мандопарска Коса – зову се данас Ђоковићи. Славе Ђурђевдан.
-Борисављевићи (Грковићи) су досељени из Сјенице; до данас их је седмо или осмо колено. Славе Митровдан.
-Мијатовићи су од Мијатовића у Воноградској Коси.
-Грујевићи се рачунају у најстарије фамилије у селу; до данас их је шесто колено. Дошли су из Горобиља. Славе Ђурђевдан.
-Радосављевићи („Арнаутовићи“). Прадед им се доселио из села Павља у близини Новог Пазара – из „Арнаутлука“. Тамо је убио спахију па побегао у Туцаке. Славе Срђевдан.
-Миленковићи су од Караша. Славе Мратиндан.
-Павловићи. Дед, који је градио куће-осаћанке у селу дошао је из Босне. Славе Ђурђевдан.
-Недовићи су од Шамана.
-Шамановићи су од дугопољских Шамана.

У Дугопољској Коси су ове фамилије:

-Шамани (Анђелићи, Пантовићи и Јовановићи). Шамани су дошли из Лисе у Драгачеву у време Кочине Крајине. Славе Никољдан.
-Мијатовићи су од Мијатовића у Виноградској Коси.
-Спасенићи су дошли овамо из ужичког округа а по старини су фамилија са Кораћима у Жунама. Славе Никољдан.
-Јовановићи и Милошевићи су стари досељеници из Прељине. Славе Ђурђиц.
-Матовићи. Они су од Караша. Славе Мратиндан.

У Доловима су ове фамилије:

-Пантовићи су од Шамана.
-Грујевићи су исти са Грујевићима у Виноградској Коси.
-Милисављевићи су старији досељеници из Дежеве. Славе Никољдан.
-Тодоровићи (Брђовићи) су старији досељеници из Новог Брда. Славе Никољдан.
-Јонтолићи су дошли из Милићева Села од фамилије Аничића, до данас пето колено. Славе Симеундан.
-Обрадовићи су старији досељеници од Сјенице. Славе Никољдан.
-Перишићи су старији досељеници, не знају одакле. Једна кућа одсељена је 1910. године у Балосаве. Славе Никољдан.
-Марковићи су старији досељеници; кажу да су прешли код Вишеграда. Славе Никољдан.

У Ћуковцу су ове фамилије:

-Шамановићи су од Шамана.
-Јоцовићи су, такође, од Шамана, али једну кућу чини уљез из Кнића.
-Тодосијевићи су од Мандопара. Славе Ђурђевдан.
-Луковићи (Шамани) су од Шамана.
-Стевовићи су, такође, од Шамана.
-Мијатовићи су од Мијатовића у Воноградској Коси.
-Пајовићи држе кумство са Мандопарама. Можда су по старини из истог места. Славе Стевањдан.
-Милутиновићи су од Караша. Славе Мратиндан.
-Обрадовићи. Пре 20 година доселио се из Жуна од тамошњих Обрадовића. Славе Св. Василија-Нову Годину.
-Бојовићи. Пре 20 година су досељени из Липнице од тамошњих Бојовића. Славе Св. Петку.
-Марковићи су досељени пре 10 година из Љубића. Славе Никољдан.
-Милутиновићи су досељени пре 50 година из Катрге. Славе Ђурђевдан.

ИЗВОР: Михаило Драгић „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (8)

Одговорите

8 коментара

  1. Što bi se reklo današnjim jezikom,učitelj R. Damnjanović govori jezikom mržnje. Naime potomci Arnautkinje Božane i Joksima Šamana su ”pegavi ,oblonogi i dustabani”. Postoji mnogo porodica u tom mestu, koji su njihovi potomci i koji su ugledni stanovnici tog kraja.Pre svega,Arnauti koji su se naselili u tom kraju su bili hrišćani ,te nije bilo potrebe za pokrštavanjem. Drugo ,uča je bio deo ciljne propagande i cilju falsifikovanja istorije o naseljavanju Šumadije u 18. veku. Falsifikat je i danas aktuelan.

  2. Mian

    Najmladja familija u Pajsijevicu, su Petrovici, nalaze se na Grckoj Kosi, od izvesnog Petra koji po predanju je pobegao od krvne osvete, sad da li iz Crne Gore ili Kosova.. ne zna se. Ozenio je Jelu Radosavljevic i dobio dva sina Miloja i Mitra… negde sredinom 19-og veka. 4-5 kolena su dosad.

    • Vladimir

      Pozdrav Milane, ja sam izfamilije Petrović iz Grčke kose, nekad su živeli u vinogradskoj kosi. Inače po mojim saznanjima jer me interesuju koreni, oni baš vode poreklo od baba Dunje, moj otac je Milan, deda Milorad, pradeda Vladimir, čukunded Đorđe, dalje Petar od koga je izvedeno prezime, ako sam nešto pogrešio napiši voleo bih da saznam više. E mail:[email protected]

  3. Goran

    Jos samo da neko kaze zasto se jedna mahala u selu zove grcka kosa kad u selu nisu nikad ziveli grci.Otkud tu onda naziv grcka.Inace na pesteru i u sjenici nikad nije bilo Grkovica.

  4. Svetlana

    Selo Pajsijevic dobilo je ime po ocu Pajsiju igumanu manastira Trnava kod Cacka, koji je bio jedan od organizatora i vodja srpskih ustanika protiv Turaka za vreme Hadzi Prodanove bune. U boju na Knicu ustanici pobede Turke ali knez Milos sklopi mir sa Turcima i mnogi ustanici i knezovi behu pohapseni i pogubljeni.Strahujuci od osvete nejac se sakri u brda u Kotlenik i naselju dade ime Pajsijevic po igumanu Pajsiju. Igumana su Turci zajedno sa djakonom Avakumom nabili na kolac kod Stambol kapije u Beogradu. Sto se Samana tice, poreklom su Vlastelnovici od roda Saranci koji su se iz Hercegovine selili jednim delom u sadasnju severnu Crnu goru a odatle u Srbiju a drugim delom u danasnju Dalmaciju i Slavoniju. Od njih vode poreklo i Andjelici…inace Vlastelinovici su i bili poreklom iz gruzanskog kraja ali posle pada centralne Srbije pod Tursku vlast odselili su se u Hercegovinu u Planu…posle vise od 200 godina jedan ogranak se vratio na ,,pradedovinu,,…Selo Pajsijevic je nastalo i pod tim imenom se pominje tek u doba drugog srpskog ustanka u 19.veku…mnogo starije naselje je Leskovac gruzanski i njegov zaseok Seliste…Dzinovsko groblje je dobilo ime po velikim nadgrobnim kamenim plocama. To je bilo groblje starosedelaca pre turske okupacije…nakon okupacije narod se iselio i podrucje zamrlo i groblje zaraslo u sumu a nadgrobno kamenje oronulo i propalo…tek posle vise od 200 godina ponovo se naseljava podrucje danasnjih sela Pajsijevic i Leskovac. Doseljenici zaticu dzinovsko kamenje i daju ime zaseoku Dzinovsko groblje, od ostatka crkvice iz Selista doseljenici su napravili prvu crkvu u Pajsijevicu…od zidina na Kotleniku (verovatno vojna osmatracnica) sacuvalo se samo ime Gradina…

    • Bojan Milinković

      Ja sam iz porodice Milinković. Mi imamo kuću u Grčkoj kosi. Tu smo koliko znam od sredine XIX veka.Gdin R.Damnjanović nas ne spominje. Nisam siguran onda u verodostojnost njegovih iskaza kao i tačnost celog teksta. Na početku brda se nalazi tzv. Džinovsko groblje koje sam obišao. To su veliki prizmatični kameni spomenici i pretpostavljam da je tako nastao naziv. Zamolio bih gđu Svetlanu ako može da mi kaže izvor njenog izlaganja radi ličnog istraživanja. Unapred hvala.

    • Zoran Milivojevic

      Zovem se Zoran Milivojevic,posto bih voleo da saznam nesto vise o selu Leskovv!vcu ,a vidim da dosta toga znate,da li biste mi rekli kako da dodjem do takve informacije.
      Pozdrav