Порекло презимена, село Дубница (Сјеница)

Порекло становништва села Дубница, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Манастир Дубница
Манастир Дубница

 

Дубница је село смештено у подножју Букове главе (1.235 м) у висинском појасу 1.070-1.140 м. Атар села налази се на ободу и дну Сјеничке котлине. Спада у насеља разбијеног типа и кроз њега тече река Грабовица и Дубнички поток, који се у њу улива. Грабовица тече кроз клисуру у којој постоји тзв. Девојачка стена. Село је удаљено 4 км јужно од Сјенице. Обједињује неколико махала и заселака: Рујовску, Јукића, Хасановића, Мајуновића, Муховића са Балетићима и Рамичевску и засеоке Крајиште и Жари. Жари су заселак села Дубница и налазе се на путу према Тријебинама, који је асфалтиран. Површина сеоског атара и Катастарске општине Дубница износи 1.048 ха. Према попису 2002. године у селу је живело 380 становника.

Простор између села Тријебине и Дубнице је крашки терен и обилује вртачама. Једна од највећих позната је под именом Леденица. У њој и у сред лета на дну има леда. Дубока је око 400 т. Недалеко од Леднице се налази још једна вртача приближно исте дубине. Овај крашки простор је пошумљен 1976. године (ОРА “Пештер”).

Боривоје Ж. Милојевић 1921. године пише: „И код Дубнице испод кречњачке стране су Врела, од којих потичу знатне речице. На њима су воденице, где догоне жито ради млевења сељаци из оних села, која немају речица. У Ђереку (у Пештеру) из једне пећине истиче Ћерекарска Ријека, која је брза и има велику количииу воде. На њој су многобројне воденице. Како је ова река једина река Пештера, и како у овој области нема на другом месту воденица, то сељаци из околних села догоне на колима жито и овде мељу.” [Милојевић, 1921, 91] На почетку XXI века на Ђерекарској ријеци не постоји ниједна воденица, а код Дубнице је само једна која ради. У атару села постоји и неколико извора. На граници села Дубница и Сјенице налазе се Врела. То су крашка врела, два јача и неколико мањих. Поред споменутих воденица, од којих данас једна ради, тује постојала и једна стругара, која не ради. Од Врела настаје река Грабовица, која тече кроз Сјеницу. Вода ових врела била је каптирана одмах после Другог светског рата за водоснабдевање Сјенице, и Сјеница је све до 70-их година XX века користила ову воду.

Дубница је једно од најстаријих села у Сјеничком крају. По предању, Немањићи су у њој имали своју кулу. У турском попису из 1455. године помиње се село Дурница, а претпоставља се да је то данашње село Дубница. По попису са краја XVI века село Дубница се сврставало у већа села и имало је 76 кућа. У једном спису из 1531. године забележено је да је Увац на почетку, а Дубница на крају Сјенице, што се односи на Сјеничко поље. Дубница се помиње 1572. (да се Турали-бега кућа налази у Дубници), као и 1580. године (Павле Контарини прошао кроз Дубницу на путу за Нови Пазар). Ови подаци, као и величина насеља, иду у прилог народном предању, које гласи: „Град Дубница, а село Сјеница.” Треба напоменути да у то време Сјеница није ни постојала као насеље [Премовић-Алексић, 1997, 50]. По подацима из 1921. године Дубница је имала 35 домова и 224 становника.

„Назив је село добило по дубу – храст, дубница – храстова шума, што значи да се место некад истицало стаситом гором, што показује и назив брда Букова глава, које је изнад њега.” [Недељковић, 1999, 98]

Према народној песми, на чему се заснивају и поједини радови више истраживача (хроничара), у селу Дубница су се налазили двори српског јунака Стева Васојевића, чији су остаци лоцирани са леве стране пута Сјеница – Дубница. У народу се верује да и остаци цркве на Радишића брду воде порекло од цркве Стева Васојевића, подигнуте у XIV веку. Сећање на Стева Васојевића Сјеничани и даље чувају називом улице у граду (по казивању Јевта Вучковића).

Иако се село наслања на Сјеницу, у њему нема привредних објеката. У Дубници не постоји школа, па деца похађају школу у Зајечићима. У селу је мектеб и продавница мешовите робе. Село струју добија 1973, а повезано је са Сјеницом макадамским путем дужине 3 км од 1945. године. Телефон је добило 2006. године. Домаћинства се индивидуално снабдевају водом, али је у току изградња водовода.

Најважнија занимања становништва су сточарство и ратарство. Становници Дубнице, Брезе и Крћа за испашу стоке користе познате ливаде “Труновац”, док ливаде познате под именом “Јабланице” користе становници Брезе, Дубиња и Крћа.

У селу је структура дневних миграната следећа: 10 радника, 12 ученика средње школе и 20 ученика основне школе.

У периоду 1948-1961. број становника у Дубници је порастао 12%, а до 2002. године се смањио 20%. Број домаћинстава се мењао неуједначено, али је од 1991. до 2002. године порастао 8%. Просечан број чланова у домаћинству од 1961. је у благом опадању, па су 1991. евидентирана 44 домаћинства са 5 и више чланова 44 (69,23%), а 2002. године 47 домаћинстава (67,14%). Интересантан податак је да је 2002. било 17 домаћинстава са 7 и више чланова, што је у односу на 1991. годину, када их је било 20, незнатно смањење.

Број становника и домаћинстава са индексима и просечним бројем      чланова у домаћинству

Година       Број становника       Број домаћинстава      Средњи број чланова у домаћинству

1948.                      424                                        68                                             6,23

1953.                       471                                        69                                             6,82

1961.                       475                                        64                                             7,42

1971.                       449                                        65                                             6,90

1981.                       453                                        66                                             6,86

1991.                       386                                        65                                              5,93

2002.                      380                                       70                                              5,42

Домаћинства у селу Дубница:

1.                  Јукић Осман

Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 5 км, а од основне школе 3 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1973. године.

Порекло: Време досељавања и одакле воде порекло нису познати.

Род: Јукићи.

2.                  Хасановић Бејсиљ

Домаћинство има 10 чланова. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 5,5 км, а од основне школе 3,5 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1973. године. Једно лице је запослено у родном селу.

Порекло: Време доеељавања и одакле воде порекло нису познати.

Род: Хасановићи.

1.                   Хасановић Зећо

Дмаћинство има 6 чланова. Удаљено је од аутобуске станице 6 км, а од основне школе 4 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Два лица траже посао, а 3 су ученици основне школе. Домаћинство се бави узгојем оваца и говеда.

 

Исељеници из села Дубница:

1.                  Рамићевић Ханефија

Домаћинство има 10 чланова. Иселили су се у Скопље 1965. године без посебног разлога. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

2.                  Љукић Шућро

Домаћинство има 10 чланова. Иселили су се у Истанбул 1965. године без одређеног разлога. Носилац домаћинства је без школске спреме.

3.                  Рамићевић Шериф

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се у Истанбул 1966. године без одређеног разлога. Носилац домаћинства је без школске спреме.

4.                  Хасановић Нуро

Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се у Скопље 1965. године без одређеног разлога. Носилац домаћинства је без школске спреме.

5.                  Јукић Сафа

Једночлано домаћинство. Иселила се у Сјеницу 1988. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

6.   Недић Васо, 8 чланова, исељени у Бијело Поље;

7.   Недић Весо, 5 чланова, исељени у Краљево;

8.   Недић Будо, 8 чланова, исељени у Сјеницу;

9.   Недић Драго, 10 чланова, исељени у Краљево;

10.   Недић Никола, 2 члана, исељени у Сјеницу;

11.   Недић Реља, 4 члана, исељени у Сјеницу;

12.    Недић Никодим, 5 чланова, исељени у Сјеницу;

13.    Недић Света, 2 члана, исељени у Сјеницу;

14.    Недић Ранко, 4 члана, исељени у Београд;

15.    Недић Милун, 5 чланова, исељени у Београд;

16.    Недић Бранко, 6 чланова, исељени у Чачак;

17.    Недић Стефан, 8 чланова, исељени у Краљево;

18.    Пушоња Вуле, 4 члана, исељени у Краљево;

19.    Чакаревић Ратко, 5 чланова, исељени у Нову Варош;

20.    Млађеновић Ранко;

21.    Недић Раде, 6 чланова, исељени у Београд.

Наведени подаци указују на то да су се житељи Дубнице селили највише у Сјеницу, Краљево, Београд, Скопље и Истанбул.

Дубница је једно од ретких сјеничких села за које се може рећи да има повољну старосну структуру становништва. Учешће становника до 19 година живота 2002. године било је 42,89%, а становништва преко 60 година живота 12,64%. Охрабрујући податак је што се у периоду 1991-2002. године незнатно смањио број младог становништва за 8. Индекси старења били су 1971. године 0,09, 1991. године 0,21 и 2002. године 0,29 индексних поена.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

Православни 2          0,50

Муслимани    383      99,25

Остали            1          0,25

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби               –           –

Бошњаци        371      97,63

Муслимани    1          0,26

Остали            8          2,11

Према подацима из 1991. године у селу је, по вероисповести, живело 99,25% муслимана, 0,50% православних и 0,25% осталих. По националној припадности, 2002. године у селу је живело 97,63% Бошњака, 2,11% осталих и 0,26% Муслимана. Досељени су у XVIII веку из Црне Горе.

Број становника преко 10 (1961.) и 15 година живота у селу био је следећи: 1961. године 333, 1981. године 278, 1991. године 258 и 2002. године 255. У периоду 1981-2002. године број лица без школске спреме смањио се 54%, са 4 разреда основне школе 35% и са основном школом 1%, а повећао се са средњом школом 90%. Само су 2 становника 1981. имала вишу школу, а 2002. године је било само једно лице са вишом школом и једно са факултетом. Према подацима из 1961. евидентиран је 161 неписмени становник (48,34%), 1991. године 50 неписмених становника (19,37%) и 2002. године 37 неписмених лица (14,50%).

На основу података види се да се становништво углавном бави говедарством и овчарством, где је 1981. било 361 грло говеда и 498 оваца, а 2002. године 270 говеда и 330 оваца. Овакво стање у области сточарства потврђују и домаћинства према изворима прихода, када је 1991. године 41,53% домаћинстава приходе остваривало од пољопривреде, а 44,61% домаћинстава припада категорији мешовитих. Према подацима из 2002. године само 12,86% домаћинстава изворе прихода остварује из пољопривреде, док је 42,85% мешовитих и 40,00% непољопривредних. И ово село је суочено са истим проблемима као и већина сјеничких села.

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.