Порекло становништва села Гунцати, општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села – топографске прилике.
-Село се налази уз северни обод Котленика, по заравњеним косама, изолованим остацима качерске површи, коју просецају потоци Владичина, Зајовац, поток Шапа, Чекански Поток и Црквина.
Воде.
У селу има неколико извора са којих се захвата вода, а то су: Пањевац, Чекановића Извор, Шапа, Зајовац, Владичанац; крај Пољица нема извора – служе се бунарском водом.
Тип села.
Село је разбијеног типа. Око кућа су велике окућнице и често читави комплекси имања.
Село се дели на три махале; Парлог, Пресека и Пољци. Поток Зајовац одваја Парлог од Пресеке а Пољце одваја од Пресеке сеоски пут и поток Каменак.
Осим ове три махале издвајају се често као засебни крајеви Цвијетићи и Сријемци.
Постанак села и порекло фамилија.
Изгледа да најстарије фамилије не могу да су овде више од 150-170 година. До пре Карађорђевог устанка биле су само ове фамилије: Стоковићи (Каровићи), Цветићи, Вукићевићи и још три фамилије које су изумрле.
Мисли се да су готово све фамилије досељене од Крађорђем од Сјенице.
У Парлогу су ове фамилије:
-Вуловићи. Доселио се Вуле за време Карађорђа из Граба у Драгачеву. Славе Јовањдан.
-Сремчевићи. Доселили се у Србију из Срема када је Карађорђе ослободио Србију; у Срем су бежали од турског зулума а пре тога живели су у Доброселици. Славе Никољдан.
-Чекановићи. Прадед им се доселио од Парезановића код Ужица. Парезановићи су у Забојници су фамилија са овима, а пошто су они од Сјенице то значи да су ужички Парезани такође од Сјенице, па се доцније од њих ови одвојили. Славе Митровдан.
-Сарићи. Дед им дошао за време Карађорђа из Граба у Драгачеву. Славе Аранђеловдан.
-Секулићи и Бранковићи. Дед им се доселио из Властељице у Горњем Драгачеву. Славе Св. Враче.
-Хаџићи су старији досељеници. Славе Никољдан.
-Марковићи су досељени из Комадина у Старом Влаху; до сада их је треће колено. Славе Никољдан.
-Бошњаковићи. Никола „Бошњак“ доселио се пре 50 година из Осата у Босни. Славе Лазаревдан, раније славили Ђурђевдан.
У Пресеци су ове фамилије:
-Каровићи, старо име Стоковићи. Ово је једна од најстаријих фамилија у селу. Доселио се овамо Стоко, отац Каров од Сјенице пре Карађорђа. Од Стока до данас је седмо колено. Стоко је погинуо на Црном Врху. Славе Ђурђевдан.
-Цветићи. И ови спадају старије од Првог српског устанка. Названи су по баба-Цвети. Човек јој Петар доселио се из околине Ужица. Звали су га Ера; од њега до данас има седам колена. Турци му дали мало земље да живи. Прича се да су му одузели а он пође у Београд са гужвом на врату да се жали паши. Али га тамо неко заплаши да изађе пред пашу те се он одврати од те намере и врати се натраг. Од ове фамилије има две куће у Лађевцима – Саво и Новица Цвијетићи и једна у Крагујевцу. Славе Јовањдан.
-Вукићевићи су досељени пре Карађорђа. Славе Цвети.
-Петрићевићи. Петрић је дошао у кућу Вукићевића и примио њихови славу.
-Бечановићи су давно дошли „из Беча“ – отуда се тако презивају – што ће рећи из Уграске. Славе Лучиндан.
-Радивојевићи су ранији досељеници од Сјенице. Славе Св. Петку.
-Божовићи и Радовићи су непознатог порекла. Славе Лучиндан.
-Јелисијевићи и Павловићи су непознатог порекла. Славе Аранђеловдан.
-Михаиловићи су старији досељеници. Славе Стевањдан.
-Арсенијевићи. Доселило се прадед Гвозден из Рудине више Студенице. Славе Аранђеловдан, раније славили Св. Александар.
-Проковићи имају фамилију у Бресници (Проковићи). Славе Никољдан.
-Тошовићи су фамилија са Ивезићима у махали Пољацима, само су се касније доселили. Славе Ђурђиц.
У Пољицима су ове фамилије:
-Јаћимовићи су старији досељеници из југо-западне Србије. Ровинци у Милаковцу су им фамилија, према чему су и они из Ровина у Старом Влаху. Славе Никољдан.
-Костићи. Прадед дошао од Сјенице. Симовићи у Кусовцу су им фамилија. Славе Трифундан.
-Зечевићи и Марковићи. Изгледа да им се прадед доселио од Сјенице; имају фамилије у Вујетинцима и по ужичком округу. Славе Аранђеловдан.
-Недовићи су се доселили 1809. године из Корита. Звали су их Гргаје. Славе Ђурђевдан.
-Милошевићи су се доселили 1809. године од Сјенице. Славе Аранђеловдан.
-Јововићи. Отац дошао пре 70 година из Радаљева у Старом Влаху у Кнић а син му прешао пре 40-50 година у ово село. Славе Св. Јевстатија.
-Бошњаковићи. Дед Јевто дошао из Босне. Славе Св. Враче.
-Ивезићи су најпре дошли у Обрву у Морави па у Гунцате. Кажу да им је прадед дошао „из Ерске“. Славе Ђурђиц.
-Недељковићи су се доселили из нишког округа пре 50 година. Славе Никољдан.
-Станковићи су се доселили из Горњег Драгоља у нишком окугу пре 50 година. Обе фамилије (мисли се и на Недељковиће) су се бавиле ћерамидарством а мештани су их звали „Бугарима“. Славе Никољдан.
ИЗВОР: Михаило Драгић “Гружа”. Приредио сарадник Порекла Милодан
13. фебруар 2015. у 22:09
Милодан
Према ДНК резултатима Бечановићи су пореклом врло блиски рођаци мојим Милићима у Јабучју код Лајковца, самим тим и моји.
13. фебруар 2015. у 22:11
Милодан
4/37 Бечановић Гунцати, Крагујевац, Србија DYS19 = 16 (-1), DYS385 = 16 (-2), DYS389i = 13 (+1), CDY = 34 (+1)
13. фебруар 2015. у 22:34
Александар Маринковић
Милодане, према приложеном то је 5 разлике: 32/37. Свака разлика се рачуна, а не само број маркера 🙂
14. фебруар 2015. у 00:30
Милодан
Добро Александре, нећемо да ситничаримо. Уосталом, то пише “у налазу”.
21. фебруар 2015. у 01:42
Јованка
Поштовање,
Занима ме порекло Пантовића из Гунцата. Славе Ђурђиц. Моја бака је девојачко Пантовић рођена 1928, а и њен отац Благоје Пантовић је по причи рођен ту јер је помињала како су је чували баба и деда, па претпостављам да су били већ ту. Хвала
21. децембар 2015. у 00:54
Aleksa
Jovanka, koliko znam Pantovići su u stvari bili Ivezići ili Tošovići, imaš ih u članku gore. Gledao sam knjigu rođenih za Guncate negde do 1870. i neke, čini mi se da nema Pantovića, mada ne mogu sa sigurnošću da ti kažem. Ivezića i Tošovića ima u tom periodu.
5. август 2020. у 16:15
Драган Бели
Мали коментар у вези презимена Пантовић у Гунцатима. Из пописа који је за своје потребеу радила Београдска митрополија 1737.године види се да су Гунцати имали 13 кућа, а у Гружи као области(жупа) било још 16 села.Већ 1818.године у Гунцатима било је 56 (кућа) и 164 арачке главе.По једном попису из 1824.године у Гунцатима је уписан Јован Пантовић који поседује 8 оваца.Милош Пантовић као (треће) дете од оца Ранка и мајке Радојке зем.из Гунцата, рођен је 28.4.1899.год.,Радован Пантовић рођен је 21.9.1901.године од оца Василија и мајке Милене (19г.стари).Живота Пантовић рођен је 27.5.1905.г.од оца Јаанка (ст.28 г.) и мајке Станке (ст.25 г.) и на крају да напоменем да у својој личној архиви поседујем ТАПИЈУ бр.15054 од 11.06.1926.г.где се помиње чувар државне шуме Љубисав Пантовић. Сва наведена лица рођена су у Гунцатима .
30. април 2015. у 16:43
Srdjan
Поштовање,
Занима ме пореклo Stevanovic iz Guncata.Slave Sv.Jovan……..Zaseok Parlog!!! Хвала!
30. април 2015. у 21:27
Милодан
Проверио сам. Нема Стевановића у засеоку Парлог у село Гунцате према књизи Михаила Драгића “Гружа”.
26. децембар 2015. у 12:29
Anđa Petrović
MILODANU
Rođena sam u Guncatima i odrasla. Zaseok se zove POLJCI (Poljaca, Poljcima, iz Poljaca…). Kroz Poljce protice veliki potok KAMENJAK čiji je izvor takođe na području ovog zaseoka. Kamenjak ne deli Poljce od Preseke, nego teče samo kroz Poljce.Izvor je kaptiran na nekoliko mesta i voda dovedena u pojedinačne kuće žitelja Poljaca, te u potoku gotovo više i nema vode. Potok se uliva u Gružu. Zaseok Poljci je u pretežno ravničarskom predelu i izlazi na put Kragujevc-Čačak kod Bumbareva Brda. Poljci imaju školu od 1952, osim stare škole u Gunvatima.
26. децембар 2015. у 18:50
Милодан
Анђа!
Немам разлога да вам не верујем. Уосталом Ви сте тамо рођени и живели, за разлику од мене и писца књиге “Гружа” Михаила Драгића. Могуће је да је у време писања књиге административна подела села била другачија. Па и сам ток потока Камењак. Ко зна?
Поздрав!
Слободан Милић, Милодан.
26. децембар 2015. у 12:32
Anđa
MILODAN
A da li vam je poznato poreklo i značenje imena GUNCATI. BILA BIH VAM ZAHVALNA DA NAPIŠETE NEŠTO O TOME.
26. децембар 2015. у 18:46
Милодан
Анђа!
Ево шта пише о пореклу имена села Гунцате код Барајева:
По архивским подацима ово насеље се први пут помиње 1818. године. Оно је тада имало 17 домова. назив села је романског порекла, па су га овамо донели досељеници или се тим именом звало неко старије насеље. Данас у њему има 31 род са 207 кућа и један цигански род са једном кућом.
Поздрав!
Слободан Милић, Милодан.
25. октобар 2018. у 23:35
Sofija
Zanima me poreklo prezimena Sretenovic iz zaseoka Poljci u Guncatima. Ako znate nesto vise o tome bilo bi mi bas drago da cujem. Pozdrav!
27. октобар 2018. у 21:19
Милодан
Софија!
Нема Сретеновића у засеоку Пољци а ни у селу Гунцате. Проверено у књизи.
Поздрав!
Милодан
27. октобар 2018. у 21:33
Милодан
Софија!
По именику књиге “Гружа” Сретеновића има у Љубићу и Сретеновићи (Марићи) у Радмиловићу.
Још један поздрав!
Милодан
13. новембар 2018. у 21:37
Marija Popovic
U Guncatima postoji i familija Popovic , sada mislim jedna kucaSlava nam je sv Jovan , Moj pradeda Djurdje je bio svestenik u Guncatima i sahranjen je sa popadijom Krstinom u porti stare crkve koja je zajedno sa kucom Popovica spaljena za vreme 2. sv rata od strane Nemaca
17. новембар 2018. у 20:21
Милодан
Марија Поповић!
Не спорим да постоји једна кућа Поповића у Гунцатама. У књизи их НЕМА. Поповића у Гружи има у Борчу, (Караџе) у Белом Пољу, Бумбаревом Брду, Годачици, Забојници, Претокама, Прњавору, Доњој Црнући, (Мрљеши) у Топоници и Чукојевцу.
Поздрав!
Милодан
26. јануар 2022. у 22:18
Marija Popović
Pominjete crkvene knjige , koliko mi je otac pričao mnogo crkvenih knjiga je izgorela u drugom sv ratu kad su Nemci zapalili Crkvu i kuću pop Đurđa, drago mi je da ima tih spisa, jako bih volela da pogledam podatke i za Jevtoviće – Bošnjakoviće.