Poreklo stanovništva sela Guncati, opština Knić – Šumadijski okrug. Prema knjizi Mihaila Dragića „Gruža“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela – topografske prilike.
-Selo se nalazi uz severni obod Kotlenika, po zaravnjenim kosama, izolovanim ostacima kačerske površi, koju prosecaju potoci Vladičina, Zajovac, potok Šapa, Čekanski Potok i Crkvina.
Vode.
U selu ima nekoliko izvora sa kojih se zahvata voda, a to su: Panjevac, Čekanovića Izvor, Šapa, Zajovac, Vladičanac; kraj Poljica nema izvora – služe se bunarskom vodom.
Tip sela.
Selo je razbijenog tipa. Oko kuća su velike okućnice i često čitavi kompleksi imanja.
Selo se deli na tri mahale; Parlog, Preseka i Poljci. Potok Zajovac odvaja Parlog od Preseke a Poljce odvaja od Preseke seoski put i potok Kamenak.
Osim ove tri mahale izdvajaju se često kao zasebni krajevi Cvijetići i Srijemci.
Postanak sela i poreklo familija.
Izgleda da najstarije familije ne mogu da su ovde više od 150-170 godina. Do pre Karađorđevog ustanka bile su samo ove familije: Stokovići (Karovići), Cvetići, Vukićevići i još tri familije koje su izumrle.
Misli se da su gotovo sve familije doseljene od Krađorđem od Sjenice.
U Parlogu su ove familije:
-Vulovići. Doselio se Vule za vreme Karađorđa iz Graba u Dragačevu. Slave Jovanjdan.
-Sremčevići. Doselili se u Srbiju iz Srema kada je Karađorđe oslobodio Srbiju; u Srem su bežali od turskog zuluma a pre toga živeli su u Dobroselici. Slave Nikoljdan.
-Čekanovići. Praded im se doselio od Parezanovića kod Užica. Parezanovići su u Zabojnici su familija sa ovima, a pošto su oni od Sjenice to znači da su užički Parezani takođe od Sjenice, pa se docnije od njih ovi odvojili. Slave Mitrovdan.
-Sarići. Ded im došao za vreme Karađorđa iz Graba u Dragačevu. Slave Aranđelovdan.
-Sekulići i Brankovići. Ded im se doselio iz Vlasteljice u Gornjem Dragačevu. Slave Sv. Vrače.
-Hadžići su stariji doseljenici. Slave Nikoljdan.
-Markovići su doseljeni iz Komadina u Starom Vlahu; do sada ih je treće koleno. Slave Nikoljdan.
-Bošnjakovići. Nikola „Bošnjak“ doselio se pre 50 godina iz Osata u Bosni. Slave Lazarevdan, ranije slavili Đurđevdan.
U Preseci su ove familije:
-Karovići, staro ime Stokovići. Ovo je jedna od najstarijih familija u selu. Doselio se ovamo Stoko, otac Karov od Sjenice pre Karađorđa. Od Stoka do danas je sedmo koleno. Stoko je poginuo na Crnom Vrhu. Slave Đurđevdan.
-Cvetići. I ovi spadaju starije od Prvog srpskog ustanka. Nazvani su po baba-Cveti. Čovek joj Petar doselio se iz okoline Užica. Zvali su ga Era; od njega do danas ima sedam kolena. Turci mu dali malo zemlje da živi. Priča se da su mu oduzeli a on pođe u Beograd sa gužvom na vratu da se žali paši. Ali ga tamo neko zaplaši da izađe pred pašu te se on odvrati od te namere i vrati se natrag. Od ove familije ima dve kuće u Lađevcima – Savo i Novica Cvijetići i jedna u Kragujevcu. Slave Jovanjdan.
-Vukićevići su doseljeni pre Karađorđa. Slave Cveti.
-Petrićevići. Petrić je došao u kuću Vukićevića i primio njihovi slavu.
-Bečanovići su davno došli „iz Beča“ – otuda se tako prezivaju – što će reći iz Ugraske. Slave Lučindan.
-Radivojevići su raniji doseljenici od Sjenice. Slave Sv. Petku.
-Božovići i Radovići su nepoznatog porekla. Slave Lučindan.
-Jelisijevići i Pavlovići su nepoznatog porekla. Slave Aranđelovdan.
-Mihailovići su stariji doseljenici. Slave Stevanjdan.
-Arsenijevići. Doselilo se praded Gvozden iz Rudine više Studenice. Slave Aranđelovdan, ranije slavili Sv. Aleksandar.
-Prokovići imaju familiju u Bresnici (Prokovići). Slave Nikoljdan.
-Tošovići su familija sa Ivezićima u mahali Poljacima, samo su se kasnije doselili. Slave Đurđic.
U Poljicima su ove familije:
-Jaćimovići su stariji doseljenici iz jugo-zapadne Srbije. Rovinci u Milakovcu su im familija, prema čemu su i oni iz Rovina u Starom Vlahu. Slave Nikoljdan.
-Kostići. Praded došao od Sjenice. Simovići u Kusovcu su im familija. Slave Trifundan.
-Zečevići i Markovići. Izgleda da im se praded doselio od Sjenice; imaju familije u Vujetincima i po užičkom okrugu. Slave Aranđelovdan.
-Nedovići su se doselili 1809. godine iz Korita. Zvali su ih Grgaje. Slave Đurđevdan.
-Miloševići su se doselili 1809. godine od Sjenice. Slave Aranđelovdan.
-Jovovići. Otac došao pre 70 godina iz Radaljeva u Starom Vlahu u Knić a sin mu prešao pre 40-50 godina u ovo selo. Slave Sv. Jevstatija.
-Bošnjakovići. Ded Jevto došao iz Bosne. Slave Sv. Vrače.
-Ivezići su najpre došli u Obrvu u Moravi pa u Guncate. Kažu da im je praded došao „iz Erske“. Slave Đurđic.
-Nedeljkovići su se doselili iz niškog okruga pre 50 godina. Slave Nikoljdan.
-Stankovići su se doselili iz Gornjeg Dragolja u niškom okugu pre 50 godina. Obe familije (misli se i na Nedeljkoviće) su se bavile ćeramidarstvom a meštani su ih zvali „Bugarima“. Slave Nikoljdan.
IZVOR: Mihailo Dragić “Gruža”. Priredio saradnik Porekla Milodan
13. februar 2015. u 22:09
Milodan
Prema DNK rezultatima Bečanovići su poreklom vrlo bliski rođaci mojim Milićima u Jabučju kod Lajkovca, samim tim i moji.
13. februar 2015. u 22:11
Milodan
4/37 Bečanović Guncati, Kragujevac, Srbija DYS19 = 16 (-1), DYS385 = 16 (-2), DYS389i = 13 (+1), CDY = 34 (+1)
13. februar 2015. u 22:34
Aleksandar Marinković
Milodane, prema priloženom to je 5 razlike: 32/37. Svaka razlika se računa, a ne samo broj markera 🙂
14. februar 2015. u 00:30
Milodan
Dobro Aleksandre, nećemo da sitničarimo. Uostalom, to piše “u nalazu”.
21. februar 2015. u 01:42
Jovanka
Poštovanje,
Zanima me poreklo Pantovića iz Guncata. Slave Đurđic. Moja baka je devojačko Pantović rođena 1928, a i njen otac Blagoje Pantović je po priči rođen tu jer je pominjala kako su je čuvali baba i deda, pa pretpostavljam da su bili već tu. Hvala
21. decembar 2015. u 00:54
Aleksa
Jovanka, koliko znam Pantovići su u stvari bili Ivezići ili Tošovići, imaš ih u članku gore. Gledao sam knjigu rođenih za Guncate negde do 1870. i neke, čini mi se da nema Pantovića, mada ne mogu sa sigurnošću da ti kažem. Ivezića i Tošovića ima u tom periodu.
5. avgust 2020. u 16:15
Dragan Beli
Mali komentar u vezi prezimena Pantović u Guncatima. Iz popisa koji je za svoje potrebeu radila Beogradska mitropolija 1737.godine vidi se da su Guncati imali 13 kuća, a u Gruži kao oblasti(župa) bilo još 16 sela.Već 1818.godine u Guncatima bilo je 56 (kuća) i 164 aračke glave.Po jednom popisu iz 1824.godine u Guncatima je upisan Jovan Pantović koji poseduje 8 ovaca.Miloš Pantović kao (treće) dete od oca Ranka i majke Radojke zem.iz Guncata, rođen je 28.4.1899.god.,Radovan Pantović rođen je 21.9.1901.godine od oca Vasilija i majke Milene (19g.stari).Života Pantović rođen je 27.5.1905.g.od oca Jaanka (st.28 g.) i majke Stanke (st.25 g.) i na kraju da napomenem da u svojoj ličnoj arhivi posedujem TAPIJU br.15054 od 11.06.1926.g.gde se pominje čuvar državne šume Ljubisav Pantović. Sva navedena lica rođena su u Guncatima .
30. april 2015. u 16:43
Srdjan
Poštovanje,
Zanima me poreklo Stevanovic iz Guncata.Slave Sv.Jovan……..Zaseok Parlog!!! Hvala!
30. april 2015. u 21:27
Milodan
Proverio sam. Nema Stevanovića u zaseoku Parlog u selo Guncate prema knjizi Mihaila Dragića “Gruža”.
26. decembar 2015. u 12:29
Anđa Petrović
MILODANU
Rođena sam u Guncatima i odrasla. Zaseok se zove POLJCI (Poljaca, Poljcima, iz Poljaca…). Kroz Poljce protice veliki potok KAMENJAK čiji je izvor takođe na području ovog zaseoka. Kamenjak ne deli Poljce od Preseke, nego teče samo kroz Poljce.Izvor je kaptiran na nekoliko mesta i voda dovedena u pojedinačne kuće žitelja Poljaca, te u potoku gotovo više i nema vode. Potok se uliva u Gružu. Zaseok Poljci je u pretežno ravničarskom predelu i izlazi na put Kragujevc-Čačak kod Bumbareva Brda. Poljci imaju školu od 1952, osim stare škole u Gunvatima.
26. decembar 2015. u 18:50
Milodan
Anđa!
Nemam razloga da vam ne verujem. Uostalom Vi ste tamo rođeni i živeli, za razliku od mene i pisca knjige “Gruža” Mihaila Dragića. Moguće je da je u vreme pisanja knjige administrativna podela sela bila drugačija. Pa i sam tok potoka Kamenjak. Ko zna?
Pozdrav!
Slobodan Milić, Milodan.
26. decembar 2015. u 12:32
Anđa
MILODAN
A da li vam je poznato poreklo i značenje imena GUNCATI. BILA BIH VAM ZAHVALNA DA NAPIŠETE NEŠTO O TOME.
26. decembar 2015. u 18:46
Milodan
Anđa!
Evo šta piše o poreklu imena sela Guncate kod Barajeva:
Po arhivskim podacima ovo naselje se prvi put pominje 1818. godine. Ono je tada imalo 17 domova. naziv sela je romanskog porekla, pa su ga ovamo doneli doseljenici ili se tim imenom zvalo neko starije naselje. Danas u njemu ima 31 rod sa 207 kuća i jedan ciganski rod sa jednom kućom.
Pozdrav!
Slobodan Milić, Milodan.
25. oktobar 2018. u 23:35
Sofija
Zanima me poreklo prezimena Sretenovic iz zaseoka Poljci u Guncatima. Ako znate nesto vise o tome bilo bi mi bas drago da cujem. Pozdrav!
27. oktobar 2018. u 21:19
Milodan
Sofija!
Nema Sretenovića u zaseoku Poljci a ni u selu Guncate. Provereno u knjizi.
Pozdrav!
Milodan
27. oktobar 2018. u 21:33
Milodan
Sofija!
Po imeniku knjige “Gruža” Sretenovića ima u Ljubiću i Sretenovići (Marići) u Radmiloviću.
Još jedan pozdrav!
Milodan
13. novembar 2018. u 21:37
Marija Popovic
U Guncatima postoji i familija Popovic , sada mislim jedna kucaSlava nam je sv Jovan , Moj pradeda Djurdje je bio svestenik u Guncatima i sahranjen je sa popadijom Krstinom u porti stare crkve koja je zajedno sa kucom Popovica spaljena za vreme 2. sv rata od strane Nemaca
17. novembar 2018. u 20:21
Milodan
Marija Popović!
Ne sporim da postoji jedna kuća Popovića u Guncatama. U knjizi ih NEMA. Popovića u Gruži ima u Borču, (Karadže) u Belom Polju, Bumbarevom Brdu, Godačici, Zabojnici, Pretokama, Prnjavoru, Donjoj Crnući, (Mrlješi) u Toponici i Čukojevcu.
Pozdrav!
Milodan
26. januar 2022. u 22:18
Marija Popović
Pominjete crkvene knjige , koliko mi je otac pričao mnogo crkvenih knjiga je izgorela u drugom sv ratu kad su Nemci zapalili Crkvu i kuću pop Đurđa, drago mi je da ima tih spisa, jako bih volela da pogledam podatke i za Jevtoviće – Bošnjakoviće.