Порекло презимена, село Дуга Пољана (Сјеница)

7. фебруара 2015.

коментара: 3

Duga-PoljanaПорекло становништва села Дуга Пољана, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Дуга Пољана је село које је смештено у источном делу Сјеничке висоравни испод Пометеника, Чукара и Шанца и представља центар овог дела Пештера. Са југа су брда Ћосовска и Џелатска главица, на северу и северозападу према брњичком подручју су гранична брда Криваје, Капура и Ограје. Територија села се налази на граници између Горњег Пештера и долине Људске реке. У атару села се налази и неколико тектонских удубљења, која се називају Медов до, Криви до и Дуб. Југозападно од Дуге Пољане је атар села Дражевића. Дуга Пољана је од Сјенице удаљена 25 км и са њом је повезана асфалтним путем. Село је лоцирано у висинском појасу 1.120-1.200 м са обе стране пута Сјеница – Нови Пазар и припада збијеном типу насеља. Територију села је чинило и неколико заселака. Неки од њих су Статутом општине издвојени у самостална насеља: Забрђе (иза Брда, 1964. године издвојено као самостално насеље), Љутаје (по љутом сукобу Турака и хајдука, 1964. године издвојено као самостално насеље), Петине (у засеоку су постојале само четири куће и када је изграђена пета, добило је ово име), Лазине (обилује лазовом шумом), Голубан (постојао је голубарник за време Грчић Манојла; 1964. године издвојено је као самостално насеље), Пријеке (преко – краће) и Њиве (по њивама).

Испод брда и махала налазе се мање површине под ливадама, од којих су познатије Рашљанске ливаде, Ћосовске ливаде, Голагуза и ливада Криви до. Изузев Мајовог и Медведовог гаја, село нема површина под шумом. Пространи пашњаци се налазе изнад махала Дуб, Пожар, Кривака, Капура и Ограје. У непосредној близини махала налазе се мале њиве овса, ражи и јечма, које у новије време све више прелазе у ливаде. Мештани обрадиву земљу називају бухавица, смоница и пескуша [Зећесеуас, 1993, 158]. Површина сеоског атара износи 714 ха, а катастарска општина (површине 1.428 ха) обухвата и атаре села Голубан (површине 306 ха), Забрђе (површине 102 ха) и Љутаје (површине 306 ха). Према попису 2002. године Дуга Пољана је имала 594 становника.

Воде из овог села у Људску реку одводе Дугопољски поток, испод Голубана, и Клечки поток, испод Џелатске главице. Недалеко од села налазе се и мала језера: Мујово блато (периодично) и Врујчанско блато (стално).

Дуга Пољана се убраја у стара насеља. По предању, постојало је још пре Немањића. На основу археолошких истраживања, Дуга Пољана је забележена као једно од места где су Немањићи повремено боравили [Премовић-Алексић, 1982]. Под именом Дуга Пољана помиње се у XIII веку, када је у њему краљ Урош I (1243-1276) примао дубровачке посланике [Даничић, 1863]. По предању, у овом селу је и краљ Драгутин имао дворе. Све донедавно у селу су се налазили остаци зидина за које се сматра да су из доба Немањића. Пошто је Дуга Пољана у XIII веку била привремена престоница немањићке државе, онда је она имала улогу дворског насеља, а њено становништво је било у служби двора. Дуга Пољана и Камешница су једно време имале и функцију манастирских насеља. У саставу земље Манастира Св. Архангела код Призрена 1348. године помиње се Дуга Пољана [Младеновић и др, 2003]. Кроз историју се помиње више пута: 1455. године у турском попису, када има 21 домаћинство; по попису са краја XVI века, када је имала 15 кућа [Премовић-Алексић, 1997, 50]; 1921. године као центар Дугопољске општине са 6 села (Беле Воде, Дражевиће, Дуга Пољана, Житниће, Мухово и Шаре) и 17 заселака (Бановице, Будаковац, Буче, Вруици, Граб, Забрђе, Козник, Кокошево, Крће, Лева река, Лазине, Љутаје, Милићи, Петиње, Полице, Црчево и Чебиновац) да би до 26. новембра 1959. године била средиште истоимене општине са 18 села. Дуга Пољана била је и караванска станица.

О постанку назива села постоји легенда. „Прича се да су први насељеници дошли из правца Сјенице. Тражећи место да се населе, стигли су до Пометеника. Исцрпљени од умора, седоше на траву да се одморе. Један од њих, гледајући у правцу одакле су дошли, рече: како је зелена ова пољана, а други додаде: како је дуга ова пољана. Спустише се низ Пометеник и кад осетише да је место заклоњено од ветра и да има изворске воде одлучише да се ту населе. По дугим  пољанама око њнховог станишта дадоше има свом селу Дуга Пољана.” [Себечевац, 1993, 158]

Становништво се бави сточарством, трговином, занатством и угоститељством. Недалеко од Дуге Пољане налазе се сточарске фарме Врујци и Вранетићи. Постоје 3 занатске радње (3 радника), фризерски салон, месара, 5 кафана (10 радника), 8 трговинских радњи (16 радника). Поред услужних делатности, које су у Дугој Пољани развијене, она је позната и по традиционалном печењу.

Прва школа у Дугој Пољани отворена је 1924. године. Те године дошао је учитељ Александар Николић, а за вероучитеља је постављен Емир Хоџић. Ф. Себечевац је у књизи Дуга Пољана и околина записао да њих двојица нису успела да окупе довољан број ученика јер је већина муслимана гајила неповерење према државним школама „мислећи да ће школа одвојити децу од вере” [Себчевац, 1993]. Осморазредна школа је формирана 1948, здравствена станица 1953, пошта 1926, месна канцеларија 1961. и ветеринарска амбуланта 1956. године. ПК „Пештер” је овде имао своју продавницу коју је продао, и приватник у њој сада прави кауче. „Пештеров” мотел је такође продат приватнику. У Дугој Пољани постоји и пијаца, а пијачни дан је петак, када се продаје и дрвена грађа. У селу постоји и приватна бензинска пумпа.

Дуга Пољана је струју добила 1959, водовод 1977, канализацију 1999, асфалтни пут 1973, а домаћинства телефон 2006. године. Јавни водовод, којим се село снабдева водом, користи воду из каптираног извора „Грохот” на Прековом брду на Голији. Поред водовода, за снабдевање пијаћом водом користе се и чесме Стричинога, Куљанка, Љајићка чесма и Љемкуша. Пресушиле су две чесме у Џелатској махали – Корана и Чесмица. У селу су се некада налазили и бунари: Крстинин бунар, Хивзагин бунар, Јулин бунар и бунар Узеира Љајића.

У центру села се налази чаршија која има физиономију варошице јер су на малом и стрмом простору једна до друге збијене продавнице, пекаре, кафанице и занатске радње. У центру је школа, амбуланта, пошта, задружни дом, џамија која је подигнута око 1660. године, станица милиције. Погон „Весне” је почео са радом 1980. и радио је успешно до 2002. године, када су га захватиле све рецесије, као и матичну фабрику, и престао је са радом. Касније је приватизован и производња је обновљена. Жандармеријска станица је формирана 1919, и постојала је до 1945. године, када је формирана станица народне милиције, а 90-их година XX века преименована је у полицијску станицу. Из центра чаршије рачвају се три махале – Џелатска, Љајићка и Ћосовска.

Ова општина је имала највише административно-територијалних промена. Дуга Пољана је од 1912, када је формирана, до 1945. била седиште и центар Дугопољске општине, која је 1914. године имала 2.883 становника у насељеним местима: Дуга Пољана, Врујци, Беле Воде, Чебинац, Бошовица, Буче, Дражевиће, Житниће, Мухово, Кашково, Пољица, Граб, Равна Гора, Козник, Подгор, Шоре, Лијева Ријека, Црчево. После Другог светског рата, 1945. године, подељена је на два Месна народна одбора: Дугу Пољану и Дражевиће. Ова подела је остала на снази до 1952. године, када су укинути месни народни одбори, а Дуга Пољана, са селима бивше општине, постала Народни одбор општине, који је функционисао до 1955. године, када је поново формирана Дугопољска општина, која је функционисала до 1959. године. Тада је постала центар месне канцеларије, а 1964. године центар месне заједнице. Општину Дуга Пољана 1955. године су чинила села која су до тада припадала Народном одбору општине Дуга Пољана, и то сва села бивше општине Расно, без Тузиња, и села народних одбора општина Дежевског (Новопазарског) среза: Беле Воде и Штитаре. Тада су Дугој Пољани припојена и села Брњица, Врапци и Сушица из Штављанскс општинс. Влади Србије, Одељењу за изградњу народне власти и устава, 1946. године је упућен предлог да се, поред постојећих срезова, Дежевског (Новопазарског), Штавичког (Тутинског) и Сјеничког, формира и Дугопољски срез. Ова идеја није реализована.

Дневне мигранте чини 10 радника и 12 ученика средње школе.

Дуга Пољана је центар вишс сеоских насеља и зато су у њој депопулациони процеси веома интензивни. У периоду 1948-1971. број становника је порастао 9%, а до 2002. године се смањио 25%. Подаци из табеле 2. указују на то да је број домаћинстава наизменично растао и опадао, али је веома битно да је број домаћинстава периоду 1991- 2002. године повећан 16%. Просечан број чланова у домаћинству пратио је бројно кретање становника и домаћинстава, тако да је 1991. било 69 домаћинстава са 5 и више чланова 69 (46,94%), а 2002. године 53 (30,99%). Са 7 и више чланова 1991. било је 25 домаћинстава, а 2002. године само 2 домаћинства. Овај податак говори о интензивном процесу деобе великих домаћинстава.

Број становника и домаћинстава са индексима и просечним бројем чланова у домаћинству

Година    Број становника   Број домаћинстава   Средњи број чланова у домаћинству

1948.                 731                                  137                                         5,33

1953.                 673                                  122                                          5,51

1961.                  725                                 146                                          4,96

1971.                  796                                160                                           4,97

1981.                  777                                152                                           5,11

1991.                  685                                147                                          4,65

2002.                 594                                171                                           3,47

Домаћинства у Дугој Пољани:

1.                  Дробњак Милинко

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од Сјеннце 30 км, а од основне школе и аутобуске станице 7 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, има воду, санитарне уређаје и струју (од 1970. године). Једно лице ради у Новом Пазару, а 3 члана траже посао. Домаћинство се бави узгојем говеда и живине.

Порекло: досељени су из Црне Горе 1935. године.

Род: Дробњаци.

2.                  Бешић Назиф

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од Сјенице 27 км, а од основне школе и аутобуске станице 2 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, нема воду, има има електричну енергију. Један члан домаћинства је запослен у родном селу, а 1 тражи посао. Једно лице похађа средњу школу, а једно студира. Домаћинство се бави сточарством – узгој говеда.

Порекло: фамилија је турског порекла, али није познато време досељавања.

Род: Бешићи.

3. Адовићи, 1 домаћинство,

4. Асотићи, 2 домаћинства,

5. Бекташевићи, 1 домаћинство,

6. Емрићи, 4 домаћинства,

7. Весковићи, 1 домаћинство,

8. Гицићи, 1 домаћинство,

9. Гуџевићи, 3 домаћинства,

10. Доловци, 1 домаћинство,

11. Емирићи, 4 домаћинства,

12. Заховићи, 1 домаћинство,

13. Зулфикар, 1 домаћинство,

14. Јаховићи, 2 домаћинства,

15. Јусуфовићи, 2 домаћинства,

16. Куртовићи, 1 домаћинство,

17. Кучевићи, 3 домаћинства,

18. Љајићи, 21 домаћинство,

19. Машовићи, 1 домаћинство,

20. Мујовићи, 1 домаћинство,

21. Мушићи, 1 домаћинство,

22. Нуховићи, 1 домаћинство,

23. Нушевићи, 1 домаћинство,

24. Омеровићи, 1 домаћинство,

25. Паучинци, 7 домаћинства,

26. Реџовићи, 9 домаћинства,

27. Рожајци, 1 домаћинство,

28. Сејдовићи, 1 домаћинство,

29. Татовићи, 1 домаћинство,

30. Тотићи, 1 домаћинство,

31. Тубићи, 1 домаћинство,

32. Ћуровићи, 2 домаћинства,

33. Хамидовићи, 3 домаћинства,

34. Хаџићи, 2 домаћинства,

35. Хусовићи, 1 домаћинство,

36. Цамовићи, 1 домаћинство,

37. Џигали, 4 домаћинства,

38. Шаћировић, 1 домаћинство,

39. Шачићи, 3 домаћинства

Исељеници из Дуге Пољане:

1.                  Руговац Иљаз

Домаћинство има 6 члана. Иселили су се у Нови Пазар 1999. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

2.                  Фијуљанин Садрија

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Нови Пазар 1999. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

3.                  Васиљевић Тихомир

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Краљево 1983. године ради школовања деце. Носилац домаћинства је завршио четворогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Никола.

Према резултатима теренских проучавања, становници Дуге Пољане исељавали су се претежно у Нови Пазар и Краљево.

Депопулацијски процеси и процеси старења су захватили и ово село. По попису 1991. било је 35,32% становништва до 19 година живота, а 2002. године 27,60%. Према подацима из 1991. било је 13,30% лица са 60 и више година, а 2002. године 19,37%. Индекс старења је 1991. износио 0,37, а 2002. године 0,70 индексних поена.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

Православни 36        5,25

Муслимани    646      94,32

Остали            3          0,43

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби               11        1,85

Бошњаци        573      96,46

Муслимани    3          0,50

Остали            7          1,19

Према подацима из 1991. године у Дугој Пољани је по вероисповести било 94,32% муслимана и 5,25% православних и 0,43% осталих, а 2002. године по националној структури било је 96,46% Бошњака, 0,50 % Муслимана, 1,85% Срба и 1,19% осталих. Становништво се углавном населило у XVII веку из ссверне Албаније и Црне Горе.

Подаци из табеле указују на то да се број становника са преко 15 година живота стално смањује: 1981. било их је 527, 1991. године 512, а 2002. године 475. У периоду од 1991. до 2002. године број становника без школске спреме се смањио 51%, а повећао се број лица са основном школом за 29%, са средњом школом 33% и са вишом школом и факултетом 23%. Према подацима из 1991. било је 67 неписмсних становника (12,88%), а 2002. године 45 (9,68%).

Подаци из табела 7-10. најбоље илуструју делатности становништва Дуге Пољане. На основу података из табела, домаћинства највеће приходе остварују из непољопривредних делатности. Разлог за то је што се у Дугој Пољани налазе и објекти секундарног и терцијарног сектора привреде. Да су непољопривредне делатности главни извор прихода домаћинстава, говоре и подаци из 1991. (79,59%) и 2002. године (84,21%). Домаћинства према извору прихода, где је 1991. само 5,44% и 2002. године 4,68% приход остваривало из пољопривреде указује и на стање у области сточарства у селу, мада и они који су запослени у граду држе стоку.

 

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Milena Koricanac

    Postovani,
    Nedostaje Vam ovde jos jedna porodica tj. domacinstvo.
    Domacinstvo Sredoja Koricanca.