Порекло презимена, варош Горњи Милановац Reviewed by Momizat on . Порекло становништва вароши Горњи Милановац, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“ из 1960. године. Приредио сарадн Порекло становништва вароши Горњи Милановац, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“ из 1960. године. Приредио сарадн Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, варош Горњи Милановац

Порекло презимена, варош Горњи Милановац

Порекло становништва вароши Горњи Милановац, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“ из 1960. године. Приредио сарадник Порекла Милодан

Gornji-Milanovac
Постанак насеља, име насељу и опште напомене.

Горњи Милановац је варош за коју се тачно зна када је постала. Пошто је турско варошко насеље Рудник пропало за време Устанка, у ослобођеној Србији је село Брусница, из кога је био рудничко војвода Милан Обреновић, постало је средиште за читаву дотадашњу Рудничку нахију. За време владавине кнеза Милоша Обреновића и његових наследина Брусница се утврђује у тој улози. Међутим, пошто у Старој Чаршији, како се данас у Брусници зове место где су се налазили чаршија и седиште окружних управних и судских власти, није било услова за развитак варошког насеља и пошто то место није располагало подесним комуникацијама за ту његову улогу управног и привредног средишта, то је тадашња влада кнежевине Србије донела 1852. године коначну одлуку да се оснује нова варош и то на месту које се звало Дивље Поље, које је било у атару Бруснице. Нова варош названа је Деспотовица, по речици, која пролази испод ње а 1859. године кнез Милош јој је променио име у Горњи Милановац; „Милановац“ на успомену на свога брата Милана, а „Горњи“ за разлику од Доњег Милановца на Дунаву. Народ у околини обично варош једноставно зове Чаршија.
По доношењу одлуке о томе одмах се приступило пресељавању вароши, која је подизана по претходно изграђеном плану. Најпре је подигнута зграда за окружно начелство, која је завршена 1855. године.
Дивље Поље је до тада било брусничка утрина, која је размерена и испарцелисана, па су плацеви за подизање кућа дељени бесплатно првим пресељеницима. На том месту је раније постојао неугледан хан; на средини је било ватриште, над ватром на веригама бакрач са водом а путници су се грејали око ватре. Покрај Шичког Потока, баш где је данас мост у улици Маршала Тита, била је кућа у којој је боравио један део чељади задруге Тројанчевића из Бруснице. Тамо где је данас средиште Горњег Милановца, пре оснивања вароши, била је бара. Ниже, на месту где је сада двориште куће у улици Војводе Мишића број 2 била је воденица (јаз Деспотовице), која је била својина неког Турчина а доцније кнеза Милоша.
Прве приватне зграде подигнуте су на тај начин што се пренете из Старе чаршије. Пренете су не само дрвене грађевине, брвнаре, него и бондручаре: у Старој Чаршији би зграда демонтирана, па грађа пренета на Дивље Поље и ту поново монтирала. Најпре су на тај начин пренета два дућана, две кафане, па једна ковачница и пекара и неколико кућа за становање. И данас постоји неколико грађевина пренетих из Старе Чаршије.
Варош је изграђена на пољу благог нагиба а у најновије време шири се и на леву обалу Деспотовице. Око вароши је било са свих страна много зеленила, али је дрвеће већином уништено током последњег рата.
Пошто је варош подизана по плану, она има, као и друге вароши из тог доба – например Рашка – један повелик квадратни трг на средини, око кога су биле важније јавне грађевине и на коме је све до 1952. године одржаван седмични пазар – пијачни дан. Хотели и друге зграде око трга већиноом су попаљени 1941. године; остале су црква и зграда из 1862. године у којој се данас налази Средња пољопривредна школа а после Ослобођења је подигнута зграда Среског народног одбора и подиже се модеран вишеспратни хотел. Све се улице – има их седамнаест – секу се од правим угловима; изузетак чини кривудаво продужење улице Драгана Јевтића, као и групе кућа „Преко Реке“. Улице носе већином имена по истакнути личностима (Бирчанинова, Ломина, Хероја Дражевића, Хероја Драгана Јевтића итд); само три носе другачија имена; Таковска, Љубићска и Чесменска. У горњем делу улице Милоша великог населили су се дошљаци од Јавора и Нове Вароши, па се тај део зове Кезунска или Кезун-мала а на њу се наслања Циган-мала. Улицу Драгана Јевтића, која иде уз једну косу, мештани зову и Мало Дедиње, а у атару Невада, око раскршћа на Дивљаци, настаје нова група кућа, која се већ сматра као део Горњег Милановца и зове се Мали Београд, по једној кафани из предратног периода.
Већина кућа је од цигле или камена, типа обичних малограђанских кућа. Свуда су порстрана дворишта а и њима има привредних зграда, као и по селима; млекара, амбара и др. Настаје нови полет у обнови и изграђивању вароши; у току 1953. године подигнуто је 40 нових кућа за становање.
Водовод је изграђен делимично, у доњим деловима вароши, а канализације нема.
Као први досељеници и становници Деспотовице, односно Горњег Милановца, данас се помињу; богаташи Вујо Васић, Велики и Мали Милош Вучићевић, Јован Топаловић (дошао из Вршца 1854. године), пекар Томо Минић, Јово Шалавардић (из Грабовице) и др. Од чиновника се истицао се судија Риста Петровић, који је остао у Горњем Милоновцу и умро у дубокој старости, 1900. године. Варош се развијала као управно и привредно средиште и стално је напредовала све до Другог светског рата, када је под немачком окупацијом, тешко страдала и није се још потпуно опоравила.
Горњи Милановац је био управно средиште Рудничке нахије, односно Рудничког округа, који је обухватао срезове: Качерски, Црногорски (данашњи Таковски) и Моравски (касније Љубићски). У периоди између два светска рата у Горњем Милановцу је био стациониран прилично велики војни гарнизон.
И поред тога што је варош основана првенствено за потребе државне администације, она се развијала и као економско средиште своје околине; у њој су трговина и занати брзо напредовали, што је изазвало све јачи прилив нових дошљака. Први становници су били из Бруснице, из Старе Чаршије, службеници и неколико трговаца и занатлија. Службеници у Горњем Милановцу били су делом дошљаци из других места, па су многи остали да живе стално ту а делом су се регрутовали или, услед премештаја, одлазили у друга места. Тако исто и трговци и занатлије долазили су са разних страна; у варош су прелазили појединци који су трговином већ били стекли неки капитал па су у вароши продужавали да раде, неки са успехом а неки не. Много је био већи прилив сиромашних појединаца, који су напуштали села па у вароши учили занате или трговину, да би после постали самостални трговци или занатлије. Горњи Милановац постоји тек нешто више од 100 година али у њему нема готово никога од најстаријег слоја становништва; ти родови су изумрли или се иселили. То је процес који траје деценијама, а у коме, изгледа, и туберкулоза игра значајну улогу.
У новије време од пресудног утицаја на развитак Горњег Милановца било је његово везивање железницом за друга места. Године 1912. почело је грађење пруге уског колосека Чачак – Лајковац. Пруга је пуштена у рад за време аустроуграске окупације али је 1918. године порушена и за саобраћај оспособљена тек 1922. године. Од тада настаје прави полет у развитку Горњег Милановца, које постаје знатно извозно и трговачко место. Под окупацијом за време Другог светског рата 1941-1944. године Горњи Милановац је преживљавао тешке дане; он је у поменуто време 22 пута прелазио из руку у руке. Што је најгоре, Немци су, ради одмазде, 15 октобра 1941. године спалили варош а 22. октобра стрељали многе грађане (78) у Крагујевцу, куда су их били одвели. Тада су се многи преживели разбегли из Горњег Милановца, неки су се коначно иселили у села или Београд. Варош, која је имала пред рат 1941. године око 3500 становника, бројала је 1944. само 2700 становника. Отуда и данас у вароши има велики број удовица и сирочади а виде се и многе рушевине и влада велика оскудица у становима. После Ослобођења прилике се нормализују и варош поново напредује; већег напретка ипак нема, јер у вароши још не постоји никаква индустрија. Експлоатација рудника у околини започета 1952. године имаће несумњиво повољног утицаја на развитак самог Горњег Милановца.

Порекло становништва по периодима досељавања.

Период досељавања од оснивања до српксо-турског рата 1876-1877. Године и Беерлинског конгреса 1878. године.

У насељавању Горњег Милановца јасно се издваја неколико периода.
Први период представља доба оснивања вароши па до Српско-турског рата 1876-1877. године и Берлинског конгреса 1878. године. У варош, осим служебеника, прелази неколико трговачких и занатски породица из Бруснице, међу којима је поуздано била једна цинцарска породица, и настаје досељавање из разних места из ближе и даље околине. Ускоро, после оснивања вароши, почели су да се насељавају и Цигани-Роми. Од становништва из тог периода остало је до данас њих веома мало. Поуздано или вероватно, у том периоду населили су се преци само ових родова, односно породица:
-Глишовићи. Дед је дошао из Мајдана, где их још има, око 1865. године.
-Ђорђевићи, славе Алимпијевдан. Отац им дошао из Прилепа најпре у Крагујевац 1865. године а одатле ускоро, као зидар, прешао у Горњи Милановац.
-Маћићи, славе Јовањдан. Дошла двојица браће као опанчари из Папратишта 1868. године; пореклом су из Црне Горе а можда и даљим пореклом и од реке Маће у Албанији.
-Средојевићи, славе Ђурђиц. Отац дошао из Премеће у Љубићко-трнавском срезу, пре 90 година.
-Сретеновићи. Максим Сретеновић отишао је из Врнчана у Бољковце 1862. године, тамо служио а у Горњи Милановац прешао 1866. године и учио бојаџијски занат а од следеће године имао своју радњу и после се веома обогатио.
-Таловићи. Некада трговачка кућа; прешли из Брезне по оснивању вароши.
-Топаловићи, слави Св. Јоаким и Ана. Отац дошао из Брђана као ковач 1854. године.
-Илићи, без мушких чланова, славе Јовањдан. Оснивач Миле био родом из Бијелог Брда код Вардишта а дошао у варош као кафеџија из Брђана, пре 1876. године.
У самом Горњем Милановцу било је по попису 1867. године 211 пореских глава (37 су били странци), чије потомство треба треба да представљају 13 поменутих домаћинстава, што је очигледно мало. Остали су исчезли; неки су се иселили, неки изумрли. Многи су нестали без трага, док се на неке очувала успомена у предању или на гробљу. На гробљу постоје споменици умрлих становника Горњег Милановца из тог периода. То су:
-Девеџић, трговац, умро 1862. године,

-Богдановић, трговац – 1862;

-Нешковић – 1858; Јовановић, трговац – 1867. године итд. Сачувана је успомена на:

-Вуја Васића, за кога се казује да је први прешао из Старе Чаршије, умро пре 60 година, син се одселио из Горњег Милановца. Не зна се поуздано када су се наслили изумрли родови, који су били старији досељеници:
-Илићи из Вранеша;

-Кремићи из Ужица;

-Тодовићи из Шилопоја;

-Давидовићи из горњих села;

-Првуловићи,

-Штуловићи и:

-Ристићи из Ниша;

-Лукићи из Ужица;

-Маринковићи из Криве Реке;

-Зарићи и:

-Васићи из Трепче, од којих је био и књижевник Драгиша Васић,

-Ненадовићи и многи други.
Као што је већ речено, међу онима што су прешли из Старе Чаршије били су и Цинцари:
-Зисићи, а временом се у Горњи Милановац населило више цинцарских породица и то само до Првог светског рата. Изумрли су су или се раселили. Поседњи Зисић је сада у Америци од којих је остала само једна удовица, родом из Босне. Они су били из Крушева и славили су Велику Госпојину. Осим њих, у вароши су биле следеће цинцарске породице:
-Димитријевић Алекса, кафеџија;
-Коста Константиновић, кафеџија;
-Стеван Циликан;
-Димитрије мумџија и др. У Горњем Милановцу и околини зови Цинцарима и друге досељенике из Македоније. Такви су били;
-Настасијевићи, чији је дед био из Дебра и дошао је као зидар; градио је цркву у Горњем Милановцу. Од тога рода је познати слика Настасијевић.
Први Цигани дошли су, по њиховом причању, три године после оснивања Горњег Милановца. Од те групе само су:
-Несторовићи, који славе Ђурђевдан. Сви остали су познији досељеници.

Период досељавања од 1878. до 1918. године.

Други период насељавања Горњег Милановца обухвата период од 1878-1918. године, који карактерише сталним напретком вароши, у којој се нагло развијају занати и трговина и чији значај као административног средишта расте. Администрација постаје сложенија и захтева више службеника. Животни стандард се подиже знатно и на селу, самим тим и њихове потребе у занатским израђевинама и у колонијалној и индустријској роби што изазива отварање нових занатских и трговачких радњи, што све, у демографском погледу, изразило у великом приливу становништва из ближе и даље околине. У току читавог периода било је таквог досељавања, углавном појединачног, у варош долазе појединци као младићи, уче занат или трговину, жене се девојкама из места или из села и тако оснивају породице и стално се настањују. Ређе долазе породице. Све су то обична, свакодневна кретања, која се готово и не запажају и чији резултати постају видљиви тек после дужег времена. У Горњем Милановцу овај период започео са досељавањем Кезуна, како су у Горњем Милановцу и околини подругљиво називају дошљаци од Јавора, Сјенице, Нове Вароши, па и од Пријепоља и Плеваља. Њихово досељавање почело је 1878. године и трајало је до око 1900. године. Најпре је била дошла једна група, њих око 20, која се била најпре населила у Семедражи па после прешла у варош. Изгледа да су кренули од Бијеог Поља око 1875. године. У тој групи су били тројица пашенога;
-Петар Леловић из Височке;
-Максим Максимовић такође од Бијелог Поља и:
-Петар Дамњановић из Колашина. Нису дошли сви заједно, али су појединци и породице долазили у малим временским размацима, па су по томе, као и по својим старим суседима и родбинским везама, представљали једну групу, која се и данас унеколико осећа као посебна група. Ти дошљаци су били сиромашни сељаци, који су, по доласку у Горњи Милановац, надничили, рабаџијали а неки се одали месарском и пекарском занату, што раде и данас. Ово досељавање у Горњи Милановац био је знак да је у то време село било презасићено и да није било више слободне земље за насељавање, док варош, која се налазила у полету, не само да је била у стању да прими дошљаке из своје ближе околине, него је могла да апсорбује одједном већу групу таквих дошљака. Истина, било је отпора у томе. Главни међу таквима је био:
-Максим Сретеновић, богаташ и политичар, дуго време веома утицајна личност у вароши и у срезу, који није допуштао да Кезуни улазе у службе у вароши, спречавао њихово насељавање у правој вароши итд; али су његови лични политички и противници радили у прилог Кезуна. Због свега тога дошљаци су се првобитно груписали на периферији вароши, у горњем делу улице Милоша Великог, где многи од њих и данас станују, и тај крај се зове Кезун-мала.
То групи припадају данас:
-Басарићи, славе Ђурђиц. Бежећи од Турака, 1900 године дошла је мајка из села Тисовице са петоро деце. Заједничког су порекла са Новаковићима.
-Бојовићи, славе Лазараевдан. Досељени су пре 70 година из неког села преко Јавора.
-Вукићи, славе Андријевдан. Отац дошао од Пљеваља пред крај 19. века.
-Грбовић је дошао као дечак из Штавља код Сјенице око 1905. године.
-Дмитровићи, славе Стевањдан.. Отац се доселио као дечак из села Подблаћа код Бијелог Поља у време Јаворског рата.
-Ђурићи, славе Никољдан. Дошла три брата из неког места преко Јавора. Од тога рода има их у Семедражи.
-Јоковићи, славе Аранђеловдан. Старином Кућубићи из села Божетића код Сјенице, дошли пре 70-75 година.
-Костићи, славе Аранђеловдан. Отац дошао из Божетића 1897. године.
-Лежевићи (нечитко), славе Никољдан. Отац им побегао из села Височбажне код Бијелог Поља, око 1875. године. Најпре био у Семедражи да би после прешли у варош.
-Ловићи, славе Никољдан. Дошли око 1890. године из неког села код Пријепоља.
-Новаковићи, славе Ђурђиц. Дошли су из Тисовице, око 1900. године, и род су са Татовићима у Брусници.
-Петковићи, славе Лучиндан. Отац им дошао 1900. године из Љепојевића, бежећи од Турака.
-Радишићи, славе Никољдан. Они су пореклом из села Дебеље преко Јавора, одакле су кренулли 1876. године па су боравили најпре Јабланици и Такову, где имају рода; неки су дошли доцније из Дебеље, 1900. а неки из Такова 1929. године.
-Стојановићи, славе Стевањдан. Они су из Тисовине, дошли 1876. године.
-Симићи, славе Аранђеловдан. Они су из Божетића код Нове Вароши а дошли су из Вилова. Посвађали се са муслиманима, па се иселили.
-Татовићи, славе Ђурђиц. Досељени су из Тисовице, пре 1896. године. Исти су род са Татовићима у Брусници.
-Ћурчићи, славе Ђурђевдан. Доселили се из Љепојевића код Сјенице.
Тој групи припадају по својим умрлим родитељима или мужевима домаћинства неколико удовица и девојака самица:
-Ћировићи, без мушких чланова, славе Никољдан. Отац био из Божетића, дошао око 1900. године.
-Пајевић, славе Лучиндан. Отац био од Бијелог Поља.
-Јанковић В, муж био од Кезуна.
-Драгутиновић. Отац био из Љепојевића, дошао 1899. године.
Сасвим су изумрли досељеници из ове групе досељеника:
-Вукосављевићи из Љепојевића;
-Цвијовићи и:
-Максимовићи из Бијелог Поља
У току тог другог периода дошли су и одржали се:
-Адамовић, славеи Ђурђиц, службеник, дошао из Рељинаца 1906. године.
-Андрејевић, славе Пантелијевдан. Отац ну дошао из Босуте пре 1012. године.
-Богићевић, слави Никољдан. Дошао из села Баре у Гружи, око 1910. године као опанчар.
-Боровњаци су дошли из Брезне пре више од 50 година и били су трговци.
-Богојевић је дошао из Трудеља, око 1910. године као опанчар.
-Вукашиновићи су дошли из Мајдана 1910. године а неки и доцније.
-Глибић. Отац дошао из Бруснице 1902. године на трговину.
-Димитријевићи Св, слави Никољдан. Поштар у пензији а отац му је био трговац, који је дошао из Алексинца, пре 1890. године.
-Дмитровићи, славе Јовањдан. Отац им дошао из Шилопоја, пре 60 година. Неколико припадника овог рода доселио се у каснијим периодима.
-Ђурковићи су пензионери, родом из Бруснице, одакле су сишли пре Првог светског рата.
-Ерићи су дошли из гружанске Каменице, 1908. године.
-Илић Д. је дошао из Лочеваца као трговачки помоћник, 1898. године.
-Илић П, слави Стевањдан. Отац му дошао из Синошевића, 1890. године као шегрт за трговину.
-Илић Д. је столар а отац му дошао као обућар из Бруснице.
-Јаковљевићи. Очеви им дошли из Мутња, пре 1912. године.
-Јевтићи. Дед Аранђел је дошао из Врања као поткивач.
-Јеремић П. Отац Јосо, грнчар, дошао из Варварина.
-Јовановић М, слави Никољдан, биши жандам, родом из Љеваје, насељен 1905. године.
-Караулић, слави Никољдан. Дошао са Рудника као кафеџија пре 1912. године.
-Ковачевићи. Отац, односно дед дошао из Миросаљаца код Ариља, 1905. године.
-Крсмановић Б, слави Лазаревдан. Родом је из Обај-Горе на Златибору, дошао пре Првог светског рата као подофицир и остао. Са њим је у кући продица његовог зета;
-Тодоровић, без мушких чланова, који је био из Сврачковице.
-Крсмановић Ч, слави Јовањдан. Дошао као абаџија из Такова, 1896. године.
-Лазићи су дошли из Сврачковаца. Неки од одо овог рода су се доселили касније.
-Љутићи, славе Лучиндан. Досељени из Врчана и заједничког порекла су са Сретеновићима.
-Мајсторовићи. Отац дошао као опанчар из Јабланице, пре 60 година.
-Манојловић, слави Јовањдан. Он је грнчар, родом из Петровца код Пирота, населио се 1910. године.
-Маринковићи су из Црнуће, бивши трговци, доселили се 1903. године.
-Мариновићи, славе Лучиндан. Отац им је био од Нове Вароши, најпре био у Чачку, овде дошао пре 50 година.
-Марјановић је дошао из Бруснице као посинак код једне жене, пре 70 година.
-Милановић Тих. је абаџија, дошао из Велеречи 1906. године.
-Мандићи, славе Ђурђевдан. Оснивачи породице су дошли из гружанске Топонице као опанчари 1907. и 1909. године.
-Милићевић И. је родом из Горње Црнуће, дошао из Враћевшнице 1905. године.
-Милосављевић Рад. је пензионер, родом из Белог Поља, Таковски срез, населио се 1910. године.
-Мишосавић Р. је абаџија, дошао из Велеречи 1895. године.
-Недељковићи. Отац им дошао из Мајдана пре 1914. године.
-Николић Аћим, бивши кафеџија, дошао из Бершића 1898. године.
-Петковић Дим. је бивши опанчар, дошао из Луњвица 1890. године.
-Петровић Д, слави Лазаревдан. Дед му био однекле досељен, можда из Ивановаца и дуго био писмоноша.
-Петровић Сл. Дед му био мумџија, вероватно родом из Шилопоја.
-Петронијевић, слави Ђурђевдан. Отац доша из Трстеника као службеник, 1905. године.
-Поњавић. Отац био родом из Бруснице и прешао у варош као службеник, пре 1914. године.
-Поповићи. Отац, пок. Светислав, дошао као трговац из Бруснице, 1898. године.
-Прендићи, славе „Крило Аранђелово“. Дед, зидар, био родом из Маслешева код Струге, од рода Прендоваца, најпре били у Крагујевцу.
-Радуловић М, славе Аранђеловдан, судија у пензији, родом из Зајечара у Горњем Милановцу од 1913. године.
-Савковић (или Салковић) М. Отац му дошао из Синошевића, 1903. године. Касније дошао и његов брат.
-Симић Св. Отац дошао као сајџија из Раче Крагујевачке, 1905. године.
-Средојевић Илија, слави Јовањдан. Дошао као опанчар из Прњавора, 1904. године. Даљим пореклом јеод Сјенице.
-Сретеновић М, слави Аранђеловдан. Столар дошао из Горње Горионице, 1908. године.
-Стамболићи. Отац дошао пре 1912. године из Дучаловића код Овчара.
-Стаменићи, славе Јовањдан. Муж, односно отац, дошао из Бајине Баште 1918. године.
-Станић И, славе Лучиндан. Родом је из Миоковаца, први пут дошао у Горњи Милановац пре 65 година а коначно 1919. године. Од 1907-1915. године био у Америци.
-Стековићи су дошли из Јабланице, 1907. године.
-Стефановић Д., слави Никољдан. Родом је из Пожаревца, дошао као служебеник 1897. године.
-Стефановић Ј, слави Никољдан. Кројач, дошао из Власотинаца уз оца, 1907. године.
-Стругаревић Миодраг. Отац му дошао као ковач из Бруснице, пре више од 50 година.
-Тадић Д. је дошао из Бершића као трговац, 1892. године.
-Танасковић Драг. Отац дошао као цревар из Синошевића пре 70 година. Дед му био из Трудеља.
-Терзић, слави Трифундан. Бивши кафеџија, дошао из Калиманића пре 60 година.
-Тешић Милован. Бивши кафеџија, дошао из Брђана 1914. године.
-Тешић Михаило. Отац дошао из Белановице пре 70 година.
-Томић Б, слави Томиндан,. Опанчар дошао из Ниша пре 50 година.
-Томићи. Отац дошао пре 75 година из Калиманића, где их још има.
-Топаловићи, славе Ђурђевдан. Дошла четири брата, опанчари, из Горњих Бранетића, око 1890. године.
-Трифуновићи су дошли из Луњевица, дошли 1890. године.
-Тројанчевићи су прешли у Горњи Милановац када су им у Брусници биле попаљене куће, у току окупације 1915-1918. године.
-Филиповић Д, слави Никољдан. Отац дошао из Рамаће 1907. године.
-Царевићи. Отац Божо дошао из Влеречи пре 50 година. Двојица од овог рода су дошла касније.
-Чапровићи, славе Никољдан. Дошао из Борча у Гружи 1910. године, други се доселио доцније.
Знатан број досељеника у овом периоду није успео да се одржи. Неки су се изгубили сасвим, иза неких су остале удовице саме или са женском децом, или су им се синови раселили а било је и случајева да су долазиле саме жене. Таква су домаћинства:
-Бакић, као оснивач је дошао као кафеџија са Рудника, пре 1912. године.
-Богосављевић, муж био трговац, родом из Мутња.
-Васић, оснивач рода био јеод Чолића у Озрему и дошао је око 1880. године. Били су трговци и бојаџије. Мушко потомство живи у Београду.
-Ђорђевић Љубица, удовица, муж био службеник, родом са стране.
-Ђорђевић Спасенија, родом из Клатичева, неиспитано.
-Ивановић Анка. Муж био из Санџака.
-Јевтић Софија, муж ковач, дошао око 1880. године.
-Јевтићи Станица и Фема, славе Св. Василија. Мужеви су били из Заграђа од рода који је даљим пореклом из Црне Горе.
-Јовановић Софија; муж био од Јовановића из Доње Врбаве, дошао као абаџијски шегрт.
-Јовановић Борка, муж дошао из из Доње Трепче као абаџија.
-Коњушанин, свекар, трговац био је из Коњуше.
-Лугомерски, муж био адвокат је дошао из Војводине, синови живе у Београду.
-Матић Зора, муж јој био службеник.
-Мијатовић Емилија, муж из Бољковца, био трговац.
-Милојковић Крстина, муж, родом из Лозовика, населио се 1911. године.
-Милошевић Милева, муж дошао из Мутња, пре 1890. године.
Милошевић Софија, муж дошао из Белог Поља, 1900. године.
-Радовановић Мица, муж дошао као кафеџија из Ужица.
-Ристић Милунка, муж био грнчар, доселио се од Пирота.
-Србовићи су дошли из Врнчана око 1880. године, па старији помрли а једна породица се иселила у Крагујевац.
-Стефановић Драга, самица, дошла из Прилика пре више од 40 година.
-Стојановић Јелка, непознато.
У том периоду неки од Срба су се населили или иселили или су сасвим изумрли. То су:
-Крушмановићи из Црнуће;
-Чалуковићи из Љеваје;
-Андрићи из Бечевице;
-Борисављевићи и:
-Мајданци из Мајдана;
-Матићи из Јарменоваца;
-Танасковићи из Синошеваца и др.
Био је у то време у Горњем Милановцу и неки Јерменин;
-Милан Туцало, продавац пржене и туцане кафе.
Од Цигана-Рома су се вероватно у том периоду населили:
-Вулетићи,

-Банбашићи (сада без мушког потомства);
-Алексићи – славе Аранђеловдан;
-Павловићи, славе Ђурђевдан и:
-Антићи – без мушких чланова.

Период досељавања од завршетка Првог светског рата па до краја Другог светског рата:
Трећи период у развитку Горњег Милановца и његовог становништва обухвата период од завршетка Великог рата па до краја Другог светског рата и Револуције. Први светски рат изазвао је краћи застој у развитку вароши, али без тежих последица. Ново доба осетило се у вароши у томе што је у овом периоду прилив досељеника показивао знатну разноврсност по пореклу. Међу досељеницима се јављају не само Срби са простора изван Србије него и представници других народа Југославије, који долазе као службеници и занатлије. У овом периоду варош постаје изразито пензионерска; населио се знатан број пензионера из околине али из других крајева. Завршетак овог периода донео је тешка страдања вароши – паљење вароши и масовно убијање грађана – као и крупне промене у становништву; многе породице су се затрле услед уништења и исељавања, затим, има знатан број оних који се, отишавши у рат 1941. године нису више вратили; неки су изгинули, неки преселили у друга места а неки отишли у емиграцију. Ти губици су делимично надокнађени приливом нарочитих група досељеника; неколико породица српских избеглица из Босне и Хрватске остало је за стално у вароши а населило се и доста породица чији су оснивачи били родом из вароши и таковских села и до 1941. године били службеници или колонисти у разним деловима Македоније.
-Адамовић је дошао као трговац из Рељинаца.
-Алексијевић П, бивши шумар, родом је из Добраче у Гружи.
-Андрић Д, пензионер, родом из Мале Врбице.
-Андријевић Д, слави Св. Петку. Отац дошао из Бруснице као поткивач, око 1930. године.
-Андрић В, пекар, дошао 1930. године са Рудника а родом је из Борча.
-Антонијевић Вој, слави Пантелијевдан је дошао као трговачки помоћник 1926. године из Трудеља.
-Антонијевићи други, дошли из Црнуће 1935. године.
-Ацовић П је дошао из Велеречи као трговачки помоћник.
-Билбије, славе Лучиндан. Дошли из Бања Луке 1941. Године.
-Благојевић Сл, дошао као поткивач из Невада 1935. године.
-Богојевић Ст је дошао као службеника из Трудеља 1935. године.
-Богосављевић В, слави Ђурђевдан, је дошао из Пријевора 1930. године.
-Божидаревић, слави Аранђеловдан. Муж, односно отац (сада у Америци) дошао као службеник 1939. године. Био родом из Пећи а пореклом из Нове Вароши.
-Божић је каменорезац, родом из Цазина у Босни, дошао пре Другог светског рата.
-Божовићи, славе Св. Ћирила и Методија, су родом из Брђана, трећи члан је дошао касније.
-Бојовић Ј. је абаџија, дошао из Мишојевића код Пожеге.
-Боџићи (нечитко), славе Ђурђевдан су грађевинари, дошли из Рупље код Власотинаца 1928. и 1937. године.
-Бошњаковић, слави Ђурђиц је дошао као опанчар из Брђана 1928. године са пореклом је из Сребренице у Босни.
-Брајовић је пензионер, родом из Београда, иначе од Брајовића у Брезни, насељен 1936. године; посебно живе две сестре, пензионерке.
-Бркић Гв. је дошао из Грабовице 1935. године.
-Васиљевић В, слави Аранђеловдан, бивши трговац, дошао из Забојнице 1926. године.
-Васиљевић М је дошао као дечак из Полома, 1930. године.
-Васовић Р. је дошао из Бруснице а отац му је био из Брезне.
-Васовић, отац му родом из Такова, она се населио као пензионер.
-Величковић је зидар, дошао из Топлог Дола код Босилеграда.
-Видојевић Сл. је пекар, дошао из Сврачковаца.
-Вукашиновићи, једна породица је из Мајдана а две из Калиманића, али су заједничког порекла.
-Гачић је радник, дошао из Лозња.
-Грбић је столар, родом из Добрљина, населио се 1924. године.
-Глишић Ср, слави Јовањдан, дошао као шегрт из Брђана 1919. године.
-Грбовић (нечитко) Драгољуб, бивши жандарм, родом из Сукошана на Брачу, населио се 1919. године.
-Грковићи су се наслили као службеници из Невада.
-Дакић, радник, доселио се из Брђана 1921. године.
-Дамњановћ Р. је дошао као службеник из Трешњевице у Качеру.
-Дамњановићи, славе Никољдан су пореклом из Колашина.
-Даниловић М. је пензионер, дошао као служебник из Заграђа. Даљим пореклом је из Дренове код Ужица.
-Даниловић П. је дошао са Рудника као опанчарски традник. Даниловића из Заграђа и на Руднику нису један род.
-Денић је пензионер, родом из Гуче.
-Димитријевић В. је столар, дошао из Мајдана.
-Димитријевић Б. је трговачки путник, родом из Бољковца.
-Димитријевићи су из села Свођа, једна је цревар дошао 1936. године, други је дрндар дошао из Љуљака 1942. године.
-Дмитровић М. је дошао као опанчар из Белог Поља, после 1918. године.
-Дмитроићи су из Шилопоја, двојица дошла као абаџије 1925. и 1930. године а трећи као железничар 1928. године.
-Дринчић М. је дошао из Теочина као келнер, 1935. године.
-Драгићевоћ Ж, слави Алимпијевдан, радник, родом из Пријевора, доселио се 1924. године.
-Драмличанин, муж односно отац, био је из Гуче у Драгачеву. Населио се као службеник пре Другог светског рата.
-Ђоковић, бивши трговац, дошао из Грабоице 1926. године.
-Ђорђевић Бр, земљорадник из Доње Врбаве.
-Ђорђевић Мил, слави Ђурђевдан, опанчар, дошао из села Баре, после 1918. године.
-Ђорђевић Мих. је пензионр из Липовца, у кући живи посинак В. Михајловић из Заграђа.
-Ђорђевићи су из Црнуће, један дошао као ђак гимназије и остао; неколицина дошла после рата.
-Ђорђевићи, отац, родом из Свилајнца, дошао је као официр.
-Ђукић М, свештеник из Јајца, само му је породица у Горњем Милановцу.
-Ђурић Новак, слави Аранђеловдан је родом из српског Св. Петра, срез Перјамош, Румунија. Дошао као службеник 1943. године, из Румуније побегао 1920. године.
-Ђуровић В. је родом из Виша у Црног Гори, населио се као подофицир.
-Живановић С. је дошао као службеника из Прањана.
-Живановић Ст, отац дошао Бачке као службеник.
-Живковић И, слави Аранђеловдан, пензионер, родом из Јеловице код Пирота, овде живи од 1941. године.
-Живковић Б, абаџија, дошао из Прислонице 1929. године.
-Зарићи су из Накучана.
-Зарићи су дошли из Босне, из села Мастојевића (нечитко), 1922. године, као трговачки помоћници.
-Ивановић, отац дошао са Рудника.
-Ивановић Љ, пекар, дошао из Грабовице.
-Ивановић Ч, дошао из Мутња као трговац.
-Илић Ил, слави Јовањдан, опанчар, дошао изТопонице.
-Илић М, пензионер, родом из Грабовице, у вароши од 1927. године.
-Исаиловић М, дошао из Грабовице као шегрт у трговини пре 15 година.
-Јаковљевићи су дошли из Грабовице као службеници.
-Јаковљевић И, дошао из као абаџија из Ручића.
-Јанковић Д, дошао као кафеџија из Мајдана 1939. године.
-Јанковићи, славе Ђурђиц. Службеници, родом из Прислонице, насилили се 1936. и 1938. године.
-Јањатовић је родом из Облешева у Македонији, насељен 1941. године, отац му био из Сомбора.
-Јашаревић, абаџија, дошао из Такова 1938. године.
-Јевросимовић, службеник, дошао из Трудеља пре 20 година.
-Јелесијевићи су дошли из Јабланице као службеници.
-Јелићи, браћа, дошли из Бруснице 1932. године у току Другог светског рата, трећи дошао после ослобођења.
-Јеремићи први су дошли као службеници и занатлије (столари) из Љутовнице.
-Јеремићи други, отац био из Брезне, сада у емиграцији.
-Јеремић П, дошао као службеник из Бечња 1926. године.
-Јеринић је дошао као службеник из Шутаца код Белановице.
-Јешићи, славе Велику Госпојину, оснивачи породице дошли из Мораваца код Љига.
-Јовановић Д, службеник, дошао из Горње Врбаве пре 20 година.
-Јовановићи, пензионер и каменорезац, родом из Заграђа.
-Јовановић С, бравар, родом из Ниша.
-Јовичићи су из Мајдана, појединци долазили као службеници, кафеџије и др.
-Јоксимовић је дошао из Рамаће као службеник, доцније му дошао и син.
-Калојевић, келнер, дошао из Грабовице 1922. године.
-Капетановићи су земљораднци, отац им прешао из Грабоице 1930. године.
-Кнежевић, слави Ђурђевдан, дошао из Брђана као трговачки помоћник 1936. године.
-Ковачевић Д, абаџија, дошао из Јабланице 1922. године.
-Ковачевић М, бивши трговац, дошао из Врнчана 1925. године.
-Ковачевић О. је дошао из Калиманића за време последње окупације.
-Ковачевић Ј, службеник, родом из Раброва, од 1954 на Руднику.
-Константиновић, слави Јовањдан, је кројач, родом из Фокшина у Румунији, дед му био печалбар из Великог Орашја у Србији, па остао у печалби. У Горњем Милановцу је од 1925. године а пре тога био шест година у Чачку, дошао у Србију ради наслеђа и остао.
-Костадиновић, слави Јовањдан, опанчар, родом из Неменикућа а дошао из Љига 1935. године.
-Костић Ми. је столар, дошао из Богојевића код Ариља 1930. године.
-Кремановић В, отац био из Брђана, дошао 1929. године.
-Крстић, слави Лучиндан је из Тршића у Босни, дошао 1937. године.
-Кузмановић, отац дошао из Заграђа као службеник.
-Лазовић је абаџија, дошао из Грабовице 1922. године.
-Лазаревић Б, слави Никољдан је дошао из Гостиља на Златибору као службеник 1920. године.
-Лалатовић Ж је родом из Богатћа у Пјешивцима, населио се 1925. године.
-Лошићи, славе Пантелијевдан. Они су из Рогатице у Босни, населили се 1944. године.
-Лукић М, бојаџија, дошао из Борча 1935. године.
-Лукић М, слави Аранђеловдан, месар, родом из Босанског Петровца, дошао из Београда 1941. године.
-Љубичић, слави Никољдан, свештеник, родом из Карана, дошао 1938. године.
-Максимовић М, бравар, родом из Љутовнице, дошао из Македоније 1941. године, где је био колониста.
-Максимовић је кожухар, дошао из Мајдана а даљим пореклом је из Мутња.
Марић М, слави Аранђеловдан, бивши шумар и кафеџија, дошао из Борча 1927. године а иначе је из Теочина.
-Маринковић В. Отац му дошао из Доње Врбаве као трговац.
-Маринковић С. је родом из Дренове.
-Маринковић С. је дошао као кафеџија из Доње Шаторње 1919. године.
-Маринковић Ст, слави Ђурђевдан, железничар у пензији, родом из Лучана у Драгачеву.
-Маричић, слави Јовањдан, службеник, дошао из Бихаћа 1927. године.
-Марјановићи, славе Томиндан, прешли су из Бруснице.
-Марјановић М. је опанчар, родом из Козеља у Качеру.
-Марковић М. је банкарски службеник, родом из Чумића, дошао 1925. године.
-Марковићи, отац им био железничар, родом из Клатичева, стрељан у Краљеву 1941. године па је породица дошла овде, у Горњи Милановац.
-Матијевић М. је бивши трговац, родом из Брествца у Гружи.
-Матић М, слави Никољдан, пензионер, родом је из Пауна код Ваљева.
-Мијајловић С, слави Лучиндан је родом из Трудеља, коначно се населио као опанчар 1934. године.
-Мијатовић З. је службеник, дошао из Горњих Бранетића 1925. године.
-Мијатовић М, опанчар, дошао из Луњевица одмах после Великог рата.
-Миланковићи сзу прешли из Луњевица, један као абаџија, 1935. године.
-Милановић је дошао као службеник са Рудника.
-Милановић је пензионер, отац био из Велеречи, сада у емиграцији.
-Милачић је родом из Подгорице (пише Титограда, оп Милодан), дошао као службеник 1937. године.
-Миленовић, слави Св. Јована Златоустог, абаџија, родом из Тројака, дошао из Смедерева 1931. године.
-Миливојевићи, отац дошао из Брајића као опанчар.
-Миливојевић или Дангубић је дошао као службеник из Бруснице 1930. године.
-Миловановић В, отац му дошао из Љутовнице пре Другог светског рата, а он се сам насело по повратку из Македоније, где је био колониста.
-Миловановић М. је славио Митровдан, службеник, дошао из Велике Моштанице 1935. године а преци у Моштаницу из Санџака око 1770. године.
-Миловановић С, дошао из Такова на сарачко-седларски занат и остао.
-Милојевић Д, слави Ђурђевдан, абаџија, дошао из Мајдана пре 25 година.
-Милојевић Р, бивши трговац, дошао из Велеречи.
-Милојевић А, пензионер, родом је из Ужица.
-Милојевић С, отац дошао из Липовца.
-Милутиновић Д, учитељ у пензији, родом из Липовца.
-Милосављевић, содар, дошао као службеник из села Баре 1936. године.
-Милошевић Д, дошао као службеник из Доње Врбаве, кратко време пред рат.
-Митровић, железничар у пензији, дошао из Чапљине.
-Мићовић, железничар у пензији, родом из Јабланице.
-Мишковић је дошао из Луњевица као шегрт на лимарски занат и остао.
-Младеновић, сарач, родом из Крагујевца, населио се 1941. године као пензионисани државни мајстор.
-Најдовић је родом из Оморана код Скопља, дошао као службеник 1927. године.
-Недељковић Д, слави Лучиндан, шофер, дошао из Јарменоваца 1926. године.
-Недељковић Ђ, слави Јовањдан, бивши трговац, дошао из Бољковца 1930. године.
-Ненадић, молер, дошао из Бреснице код Чачка 1936. године.
-Ненчић А, пензионер, родом је из Бољеваца у Источној Србији.
-Ненчић Т, слави Никољдан, државни пушкар у пензији, одом из Крагујевца, насељен 1922. године.
-Нешовић П, опанчар, родом из Заграђа.
-Нешовићи су из Калиманића; један дошао као трговац, други као пензионер.
-Нешковићи, отац железничар, родом из Бруснице а породица дошла из Новог Сада након што је погинуо.
-Никићи, славе Никољдан, дошао као келнер 1930. године; други као пензионер 1941. године.
-Николићи су са Рудника.
-Николић В, ковач, родом из Љутовнице а до 1941. године био колониста у Македонији.
-Николић Д, отац дошао као кафеџија из Горњих Бањана 1927. године.
-Николић Љ, обућар, из Луњевица, дошао 1930. године.
-Николић Н, трговачки помоћник, дошао из Велеречи.
-Николић Р, дошао као лимарски шегрт, дошао из Доње Горевнице и остао.
-Новаковић Б, родом из Лознице, дошао као келнер 1935. године.
-Новаковићи, очеви су били од Новаковића у Брусници.
-Обреновићи, дошао Димитрије из Заграђа као трговац; даљим пореклом су из Босне.
-Павловићи, отац, службеник, је родом од Павловића из Велеречи.
-Павловић Д, дошао као железничар из Јабланице.
-Павловић М, дошао као службеник из Горње Врбаве.
-Павловић, абаџија, дошао из Мајдана.
-Павловић Сл, слави Никољдан, столар, родом из Угриноваца у Качеру.
-Пајевић, слави Стевањдан, посластичар, дошао из Крагујевца 1922. године.
-Пантовић, пекар, дошао из Семедрежи 1927. године.
-Петковићи су из Луњевица; један дошао као пекар а други као службеник.
-Петровић, пензионер, родом из Сврачковаца.
-Петровић Д, славе Игњатијевдан, родом из Лалића (срез Оџаци), населио се као службеник 1933. године.
-Петровићи, муж, односно отац, дошао из Прислонице.
-Петровићи су из Велеречи; један дошао 1932. године на занат и остао; други дошао као службеник.
-Петровић, инвалид, дошао из Рамаће.
-Петровић М, трговачки посредник, родом из Добраче.
-Петровић, слави Ђурђевдан. Отац дошао из Дренове и живео као службеник по Македонији, пре 20 година.
-Петровић М, родом из Горњих Бранетића, дошао из Пећи 1941. године.
-Петровић С, дошао као шегрт у трговину из Јабланице.
-Петровић Т, слави Аранђеловдан, бивши опанчар, дошао из Бабајића 1930. године.
-Петровић Хр, родом из Клатичева (Добричићи), дошао на занат и остао 1923. године.
-Петровићи, славе Никољдан, су родом из Липовца, дошли 1925. и 1929. године, као занатлије.
-Петровић Ј, слави Ђурђевдан, железничар, родом из Мајдана, населио се 1923. године.
-Правдић, слави Митровдан, пензионер, родом из Прислонице, син рођен у Београду.
-Прекић, слави Аранђеловдан, бивши кафеџија, дошао из Аранђеловца 1925. године а старином су из Копљара.
-Протић, слави Сретење, отац дошао као службеник из Пожаревца и остао.
-Радовановић Д, пензионер, родом из Клатичева; породица се доселила у току окупације.
-Радојевић З, официр-инвалид, родом из Лочеваца, населио се у току окупације 1943. године.
-Радојевић М, бивши опанчар, дошао из Луњевица.
-Радојчић В, пензионер, родом из Калиманића.
-Радојевић Н, муж, односно отац, стрељн у Краљеву 1941. године; дошао као радник из Каменице у Гружи.
-Радисављевић Б, пензионер, родом из из Јабланице, населио се 1930. године.
-Радосављевић В, дошао као службеник из Каменице у Гружи.
-Рајчевић Љ, дошао из Дружетића.
-Ракић В, славе Ђурђевдан, дошао као поткивач из Лорета пре 30 година.
-Ракићевић, слави Никољдан, предузимач, дошао из Прислонице.
-Раковић, пензионер, родом из Борча, населио се пре 30 година.
-Ранкусовићи, отац му дошао као службеник. Био Мислиман али је прешао православље.
-Росић М, слави Никољдан, банкарски чиновник, родом из Крагујевца, дошао 1940. године.
-Савић Д, слави Јовањдан, дошао из Брђана 1919. године.
-Савић Р, бачвар, дошао из Такова.
-Савковић М, дошао из Синошевића 1919. године.
-Симовић М, дошао као службеник из Горње Врбаве.
-Симовић Д, дошао као опанчар из Паштрића код Ваљева 1923. године.
-Симовић Р, дошао као радник из Горње Трепче.
-Симоновић Р, дошао из Сврачковаца на опанчарски занат, 1930. године и остао.
-Солујући, отац им био трговац, родом из Бершића.
-Спасојевић Р, родом из Кавадара у Левчу, населио се као државни мајстор 1941. године.
-Сретеновић М, опанчар, дошао из Семедражи пе 25 година.
-Сретеновић, слави Аранђеловдан, стриц и синовац, дошли као кафеџија и келнер из Гуришеваца 1927. и 1931. године.
-Стаменковић, слави Никољдан, казанџија, дошао из Ниша 1921. године.
-Станковић В, абаџија, дошао из Вујетинаца а отац му му био из Бечња.
-Станојевић, службеник, родом из Параћина, сада је са службом у Београду а породица му овде.
-Старчевић, столар, дошао је из Орашца.
-Стековић, дошао из Јабланице.
-Степановић, келнер, дошао из Рогачице 1930. године.
-Стефановић Л, славе Јовањдан; жена је разведена. Муж, односно отац био родом из Липовца.
-Стефановић, лекар, родом из Београда.
-Стриковић, слави Јовањдан, дошао као трговац из Брђана.
-Сушић, слави Игњатијевдан, родом из Неготина, населио се као пензионер 1931. године.
-Татовић, бивши тровац из Бруснице, дошао пре 30 година.
-Тешић, слави Јовањдан, отац дошао као трговац из Брђана 1922. године.
-Тешић Н, слави Јовањдан, болничар, дошао из Кличевца код Ваљева 1936. године.
-Тешовићи, отац био учитељ и школски надзоник, родом из Мајдана (Јовичићи). Насељени од 1941. године.
-Тимотијевићи, славе Никољдан, дошао као опанчар из Љубичева и Јасеници пре 25 година.
-Тодовић Ал, родом из Рогаче; отац био из Драгоља у Качеру.
-Тодоровићи, очеви родом из Сврачковаца, били службеници.
-Томићи, отац дошао из Јабланице, железничар.
-Томићи, отац дошао из Ручића.
-Томић Ж, посластичар, родом из Семедражи, населио се 1940. године пошто је провео 17 година у иностранству.
-Тошићи, муж, односно отац, свештеник, родом из Чачка, сада живи код Сјенице.
-Трифуновић, родом из Љуљака, али му је отац био из Луњевица.
-Тришићи, муж, односно отац, био из Коњевића.
-Тркуља, слави Јовањдан, пензионер, родом из Грковаца код Босанског Грахова, стариноом из Зрмање, населио се 1940. године.
-Трмчић Н, слави Никољдан, родом из Аљиновића код Сјенице, одакле га је мајка довела пошто се преудала, око 1919. године. Даље порекло од Колашина.
-Ћиримановићи, отац био службеник, родом са Јавора.
-Ћирковић је дошао из Дића за време окупације.
-Урошевић, дошао као опанчар из Дренове, пре 30 година.
-Филиповић, бравар, дошао из Велеречи 1924. године.
-Хаџић, рабаџија, дошао из Јабланице.
-Цајић, дошао из Бершића 1934. године. Отац му родом из Субјела код Косјерића.
-Царевиићи су дошли из Велеречи.
-Цветковић Т, пекар, дошао из Невада.
-Чаироић Р, дошао из Борча 1920. године; брат се населио раније.
-Чоков Д, родом из Сараволе, срез Перјамош-Румунија, дошао из Суботице 1941. године, живи заједно са очухом.
-Шарчевићи, славе Никољдан. Доселили се из Лазаревца 1925. и1938. године.
-Шашрицки, отац избеглица из Русије, ожењен из Сврачковаца.
Знатан број породица које су основали досељеници у овом периоду а које су остале без мушких чланова, поглавито због тога што су породице остале без деце или су им се синови раселили а смрт оснивача тих породица била је већином насилна; погинули у рату или су их стрељали Немци у Краљеву и Крагујевцу. Неколико женских домаћинстава је настало на тај ачин што су се доселиле разведене жене или самице, привучене радом у варош или тиме што овде могу да школују децу – појава која ће се развити особито у периоду после револуције.
Без мушких чланова су ова српска домаћинства:
-Антић, муж био адвокат из Врања.
-Атанасковић, муж био кафеџија из Синошевића, дошао око 1935. године.
-Баралић, муж био из Шарана, трговац.
-Белић, муж био апотекар из Сремске Митроице, синови живе у Београду.
-Бојовић, муж био из Прислонице.
-Бошњак Манда, праља, дошла из Мрчајеваца.
-Вељковић, разведена жена родом из Грабовице.
-Вујовић, муж свештеник, био из Ужица.
-Весковић, муж био службеник из Врнчана.
-Данојлић, први муж био из Брајковца, други из Ивановца.
-Ђукић, муж био свештеник, родом из Белановице.
-Ђорђевић, муж, књижар, био из Црнуће, синови у Београду.
-Илић први, муж био абаџија из Груже.
-Илић други, муж био службеник, родом из Мајдана, син у Београду.
-Илић трећи… – ништа не пише, оп Милодан.
-Илић четврти, славе Ђурђевдан, муж био из Војковца, син у Чачку.
-Јанић, муж био из Босне.
-Јевтић, муж био официр родом из Враћевшнице.
-Јелић, муж био трговац из Мајдана.
-Јелић, муж био из села Баре у Гружи, остао у емиграцији.
-Јовановић први Бонфилија, муж био службеник.
-Јовановић дуги, муж био болничар из Љеваје.
-Јовичићи, оснивачи дошли из Мајдана.
-Карајичић, слави Митровдан, муж био родом из Горњих Недељица у Јадру, дошао из Лознице 1935. године. Напустио породицу и отишао у Београд.
-Ковачевић А, слави Никољдан, муж дошао из Томиславграда у Босни 1928. године.
-Лазаревић Зорка, радница, дошла из Љутовнице.
-Луковић, муж био из Велеречи, син у Параћину.
-Дучић, муж опанчар, родом из Угриноваца.
-Мајсторовић, по смрти мужа (родом из Клатичева) прешла са децом из Чачка у Горњи Милановца.
-Малетковић, жена дошла са децом из Горње Врбаве, сада је сама.
-Манић, муж био жандармеријски официр.
-Маринковићи, мужеви били из Црнуће.
-Матковић, муж био из Шарана.
-Милетић, муж био у Велерече, сада у емиграцији.
-Милић, муж био из Белог Поља.
-Милошевић, муж био обућар из Прислонице.
-Никитовић, муж био службеник.
-Николић С, отац био из Такова.
-Николић М, муж био опанчар из Борча.
-Николић П, муж официр, родом из Ручића.
-Обрадовић Стана, оставши удовица у селу Ба прешла се кћерком у Горњи Милановац ради запошљавања.
-Обреновић, муж био службеник из Заграђа.
-Овчаревић, муж био из Јабланице.
-Павловић, муж био од Павлоића -Терзића у Брезни и доселио се 1922. године.
-Пантовић, муж био из Семедражи.
-Пантовић Д, удовица без деце, два пута се удавала. Родом из Пожеге, први муж био из Ужица, други био Италијан.
-Перишић, дошао 1941. године као избеглица.
-Петровић, муж официр, сада у емиграцији, био из Јагодине.
-Петровић Лепосава, разведена, дошла из Белог Поља.
-Петровић, две пензионерке, сестре, родом из Ваљева.
-Петровић С, муж био опанчар из Врнчана.
-Пешовић, муж био службеник из Озрема.
-Поповић, муж био из Лозња, сада у емиграцији.
-Пупић Ема, родом из Новог Сада.
-Радовановић, муж био из Луњевица.
-Радојичић, муж био из Клатичева.
-Радовановић Љ, непознато.
-Радуловић, муж био железничар.
-Сарић, муж био из Љуљака.
-Сенић, муж био зидар.
-Пачариз, отац био опанчар из Борча.
-Станојчић, муж био кафеџија из Бруснице, деца су у Београду.
-Тодоровић, муж био из Бруснице, сада у Ријеци.
-Томовић, муж био железничар, родом из Рудника.
-Трифуновић, муж био ковач, родом из Синошевића.
-Туловић, разведена жена родом из Битоља, отац је из Грабовице.
-Чивовић, муж био војни музичар, са Рудника.
Од досељеника који нису српске националности а који су се доселили у том периоду, задржали су се само следећи, и то у већој или мањој мери посрбљени:
Цигани-Роми:
-Тодоровић, слави Никољдан, родом из Крагујевца, дошао 1920. године.
-Симоновић, родом из села Баре, дошао 1921. године из Бразилије.
Муслимански Циганин-Ром:
-Имер Ш, дошао као чистач обуће из Приштине 1935. године.
Русу и Украјинци:
-Баченко, професор из Кијева, од 1941. године у Горњем Милановцу.
-Кањухов, професор из Владивкавказа, пореклом Осет, живиод 1926. године.
-Кузњецов, радник, живи овде од 1920. године.
-Мањута, радник, живи овде од 1920. године.
Словенци:
-Жвегељ, столар, дошао са Бледа 1937. године.
-Пух, месар, дошао из Коњица 1925. године.
-Фалкнер, отац дошао као подофицир.
-Хавел, пензионер.

Период досељавања од краја Другог светског рата до 1954. године:
Свршетком Другог светског рата настаје најновији, четврти период у развитку вароши Горњи Милановац. И поред тога што тај период траје само девет година – до времена писања ове књиге – ипак је за то време прилив нових становника из других места, поглавито из села у околини, био врло осетан, као последица потребе попуне празнине због осетних губитака у вароши, насталих у току рата. Нарочито је била потреба за радницима и службеицима, пошто је настала нова организација власти и управе. Знатан број таквих који, поповратку из заробљеништва, нису продужавали живот на селу, па су се настанили у вароши. Дошло је до јачег изражаја у насељавању, не само мушкараца као појединаца него и велики број жена, које долазе самостално: девојке, разведене жене или удовице; удовице са децом ради њиховог школовања. Осим тога, велики број лица, запослени у Горњем Милановцу као радници и службеници становао је у оближњим селима, одакле су родом – долазили су у варош свакодневно на посао поставши на тај начин будући кандидати за будуће становнике Горњег Милановца. Са друге стране, многи горњомилановчани су радили у Чачку – па су на путу да напусте ову варош и преселе се у Чачак.
-Аврамовић М, пензионер, родом из Коштунића, дошао 1949. године.
-Аврамовић је дошао као шегрт из Бољковаца 1946. године и остао.
-Алексићи су из Велеречи, један дошао као воскар, други као службеник.
-Алексићи су службеници, дошли из Шилопоја 1945. године.
-Анђелковић, службеник, родом из Лебана.
-Ацовићи, службеници, дошли из Велеречи.
-Аџић, трговачки помоћник из Шилопоја.
-Бајићи су из Брајића, двојица дошли као службеници, трећи као зидар.
-Бакић, пензионер, дошао из Београда 1951. године.
-Баровић, слави Малу Госпојину, свештеник, родом из Бандића у Црној Гори, дошао 1950. године.
-Бастајић, муж, односно отац, дошао из Босне.
-Благојевић С, столар, из Доње Трепче.
-Благојевић, поштар, родом из Јабланице.
-Богдановић М, столрски радник, доша из Заграђа.
-Божовић је из Брђана; неки дошли раније.
-Бојовић, пензионер, родом из Доње Врбаве, доша 1953. године.
-Борисављевић, службеник из Јабланице.
-Буквић, службеник из Мостара.
-Букумировић, шофер из Ивањице, доселио се 1949. године.
-Бурић Н, службеник, родом из Никшића, старином из Чева, дошао 1952. године из Београда.
-Ваљаревић, радник из Доње Коњуше, дошао 1952. године.
-Велендрић, пензионер, родом из из Смуда, отац родом из Осијека, дошао 1945. године.
-Вељковић, слави Ђурђиц, службеник, дошао 1945. године. Рођен у Букурешту, иначе од рода Љамових у Средској.
-Вељкоић, службеник, родом из Светозарева (Јагодине), поново у Горњем Милановцу од 1953. године.
-Веровић, пензионер родом из Брђана.
-Весић, службеник родом из Јерменоваца.
-Весковић, службеник из Теочина, дошао 1947. године.
-Весковић, службеник из Врнчана, дошао 1950. године.
-Весовић, службеник из Невада.
-Видојевић (нечитко), удовица са децом, прешла из Шилопоја 1946. године.
-Вићентијевић, пензионер родом из Брђана, дошао 1945. године.
-Вујовић, поштар из Брђана.
-Вукашиновић, шофер из Калиманића, дошао 1951. године.
-Вуковић, службеник из (Титовог) Ужица, дошао 1945. године.
-Вуксановић, службеик из Горњег Бранетића.
-Вучетић, кројач, родом из Рудника, раније живео у Сарајеву.
-Вучићевић је из Борча, поново дошао у Горњи Милановац 1950. године.
-Вучићевићи су службеници из Горње Врбаве.
-Вучићевић, службеник из Зуца, дошао 1952. године.
-Вучковић, службеник из Крагујевца.
-Гајевић, службеник из Борча, дошао 1953. године.
-Глишић С, радник, родом из Закуте код (Ужичке) Пожеге.
-Глишовић Д, столар из Калиманића.
-Глишовић Т, поштар из Велеречи, раније живео у Скопљу.
-Грујић, службеник из Клатичева, дошао 1945. године.
-Грушић, службеник, из Грошнице, дошао 1950. године.
-Дамњановићи су из Коштунића, једна дошао као службеник 1945. године а други на занат 1952. године.
-Дамњановић, службеник из Дренове, дошао 1949. године.
-Дамњановић, абаџија из Бољковца, дошао 1946. године.
-Даничићи су дошли из Славковице као поштар, радник и бравар.
-Динчић, слави Аранђеловдан, грађевинар, родом из Рупља код Власотинаца, био најпре у Грабовици.
-Дмитровић Ж, столар из Шилопоја.
-Дмитровић М, службеник из Ручића, истог рода са претходним.
-Ђоковић, радник из Станчића у Љубићско-трнавском срезу.
-Ђоковић, службеник из Велеречи.
-Ђорђевић, пекар из Бершића.
-Ђорђевић, бивши опанчар, службеник дошао из Ручића 1946. године.
-Ђорђевић, службеник из Горње Врбаве.
-Ђорђевић, службеник из Луњевица.
-Ђорђевићи, службеници из Горње Црнуће.
-Ђунисијевић, пензионер из Криве Реке, дошао 1950. године.
-Ердоглија (нечитко), службеник из Жиче.
-Ерићи, абаџија и службеник из Горње Црнуће.
-Еровић, службеник из Бољковаца.
-Живановићи, службеник из Теочина.
-Живкоић, воскар из Крагујевца, дошао 1953. године.
-Жижовић, радник из Горњих Бранетића, дошао 1952. године.
-Зејак, службеник из Потрка у Црној Гори.
-Игрутиновић, слави Ђурђевдан, службеник из Шилопоја, дошао 1945. године, иначе старином из Буђева код Сјенице.
-Илић, службеник родом из Улциња, дошао из Чачка 1947. године.
-Илић, обућар из Доње Трепче, дошао 1949. године.
-Исаиловић, службеник из Грабовице, дошао 1946. године.
-Јаковљевић, службеник из Бруснице.
-Јанићијевић, службеник из Белог Поља, дошао 1945. године.
-Јанковић Ж, слубеник из Белог Поља.
-Јевремовић, инвалид из Доње Врбаве, дошао 1952. године.
-Јевтовић, радник из Бруснице, односно Семедражи.
-Јевтовићи, службеници из Горње Врбаве.
-Јелисијевић С, службеник из Јабланице.
-Јелисијевић, службеник из Бањице код Чачка, дошао 1952. године.
-Јелић, ковач из Шарана, дошао 1946. године.
-Јелић, пензионер из Бруснице, браћа дошла раније.
-Јеремић, службеник из Накучана.
-Јеремић, службеник из Теочина.
-Јестровић, пензионер из Горњих Брантића.
-Јовановић, фотограф из Заграђа.
-Јовановић В, службеник, дошао из Крагујевца 1953. године, отац му пореклом из Црне Горе.
-Јовановић Ж, службеник, родом из Београда, дошао 1952. године.
-Јовановић М, службеник из Липовца, дошао 1951. године.
-Јовановићи, један пензионер, други берберин. Они су од Јовановића-Кудроваца у Брусници.
-Јовановић Р, службеник из Бољковаца, дошао 1945. године.
-Јовановић С, службеник из Ручића, дошао 1946. године.
-Јовановић Ср, службеник, родом из Клатичева (са Метаљке), дошао 1945. године.
-Јововић В, службеник из Доњих Бранетића, поново у Горњем Милановцу од 1953. године.
-Јововић И, радник из Љеваје, дошао 1947. године.
-Јоксимовић Д, службеник из Рамаће.
-Јоксићи, један бравар, други шофер, дошли из Доње Врбаве 1948. и 1949. године.
-Кнежевић, радник, доселио се из Ниша.
-Красојевићи, службеници из Горње Црнуће.
-Крстовић, банкарски службеник из Клатичева, дошао 1950. године.
-Кубуровићи су из Луњевица.
-Лазаревић, радник из Шилопоја, дошао 1946. године.
-Лазићи су из Сврачковаца, један дошао као кројач 1948. године, двојица као службеници дошли 1948. и 1954. године.
-Лазовић, службеник из Грабовице, дошао 1945. године.
-Лалић, радник, из Брестика у Босни, дошао 1952. године.
-Лаушевић је дошао из Краљева.
-Лукић, механичар, родом из Горње Врбаве, пре рата био насељеник у Демир-Капији.
-Лукић, службеник из Шљивоваца код Крагујевца, дошао 1949. године.
-Лучић, свештеник од Лучића у Брусници, населио се 1947. године.
-Максимовић, службеник из Љутовнице, дошао 1950. године.
-Максимовић, службеник из Мајдана а иначе је од Максимовића у Мутњу.
-Маринковићи из Горње Црнуће, двојица дошли као службеници 1947. и 1952. године; две породице представљају удовице са децом, које су прешле у варош.
-Маринковић Д, земљорадник, дошао као службеник из Доње Врбаве 1945. године.
-Маринковић Дим, службеник, дошао из Враћевшнице.
-Маринковић М, механичар из Горње Врбаве.
-Марјановићи, службеници, браћа дошли из Бруснице.
-Марјановић, службеник, родом из Београда, дошао 1953. године.
-Марковић, радник из Доње Црнуће, дошао 1948. године.
-Мартиновић, службеник из Бруснице, дошао 1945. године.
-Мијајловић, радник из Војковца.
-Мијатовић, службеник из Луњевица.
-Милетић Д, службеник, родом из Драгова у Левчу, дошао 1952. године.
-Милетић, механичар из Каменице у Гружи. Ради у Чачку.
-Миливојевић, службеник из Брајића, дошао 1948. године.
-Милинковић, радник из Невада, дошао 1945. године.
-Милић (нечитко), шофер из Такова.
-Миловановићи су из Велеречи; један дошао као пензионер, двојица као службеници 1946. и 1953. године.
-Миловановић В, трговачки помоћник из Клатичева, дошао 1945. године.
-Миловановић М, службеник из Шарана, дошао 1952. године.
-Миловановић М, службеник из Врнчана, дошао 1948. године.
-Миловановић М, столар из Љутовнице, дошао 1950. године.
-Миловановић Р, службеник из Грабовице, дошао из Београда 1847. године.
-Миловић Д, службеник из Доње Врбаве.
-Миловић Ж, службеник родом из Горње Врбаве а дошао из Белог Поља.
-Милојевић, лекар, родом из Чумића код Крагујевца, дошао 1949. године.
-Милошевић, службеник из Клатичева, дошао 1950. године.
-Миљковићи, један вуновлачар, други пензионер, дошли из Модре Стене.
-Митровић Д је из Млачишта.
-Митровић, пензионер из Дренове, дошао 1948. године.
-Митровић, професор, родом из Ратара, дшао из Београда 1953. године.
-Младеновић, грнчар из села Кременице код Беле Паланке, дошао 1947. године.
-Недељковић, радник из Белог Поља.
-Недељковић, породица дошла из Бољковца 1945. године.
-Недељковић, службеник из Рудника.
-Недељковић, службеник из Леушића.
-Несторовић, столар из Дучића код Ваљева, дошао 1946. године.
-Нешић, службеник, родом из Старе Молдаве у Румунији, дошао 1952. године.
-Нешковићи, службеници из Лозња.
-Никотовић, службеник из Прањана.
-Никићи, су из Рудника, један дошао као шофер 1950. године, други као службеник 1952. године а трећа породица је без мушких чланова, жена пензионерка. Заједничког су порекла са Караулићима.
-Николић Б, службеник из Рудника.
-Николић М, службеник, родом из Ручића, дошао у варош по повраткуиз заробљеништва 1945. године.
-Николић М, службеник из Коштунића, дошао 1952. године.
-Новаковићи, пекар и берберин из Бруснице.
-Новаковићи, сужбеници из Озрема, дошли 1944. и 1953. године.
-Обрадовић, службеник из Рудника.
-Обућина, службеник из Лозња, дошао 1945. године.
-Остојић, инвалид из Трудеља, дошао 1950. године.
-Павловић, слави Савиндан, службеник из Врнчана, дошао1945. године.
-Павловић, слави Савиндан, службеник из Врнчана, дошао 1945. године.
-Павловић, слави Лучиндан, пекар из Бершића од Павловића-Галичана.
-Павловић Ж, службеник из Доње Врбаве, дошао 1946. године.
-Павловић С, кочијаш из Рамаће.
-Павловић Р, слави Ђурђевдан, пензионер родом из Прељине, дошао 1947. године.
-Пајевић, пензионер из Заграђа, дошао 1945. године.
-Пантић, келнер из Бољковаца.
-Пантић, служебик, дошао из Притраћа у Херцеговини 1946. године.
-Пантовић Ј, келнер из Мајдана.
-Петровић Г, службеник из Брајића.
-Петровић Мих, службеник, родом из Лабуништа 1948. године, старином из Херцеговине.
-Петровић Р, службеник из Велеречи, од Петровића, славе Аранђеловдан.
-Петровић је из Козеља – Качер, удовица са сином.
-Радојковић, службеник из Лозња, пре рата био у Македонији.
-Радојичић, служебник из Липовца.
-Радовић, пекар из Горњих Бранетића.
-Рађеновић, муж, односно отац, био у Санском Мосту у Босни.
-Раловићи, столари и поткивач, дошли из Бруснице.
-Рашић, службеник из Заграђа.
-Ристић, службеник из Нерадовца, дошао 1950. године.
-Савић Ј, дошао из Брђана 1953. године.
-Секулић, службеник, родом из Коморана – Косово и Метохија, дошао као официр 1950. године. Заједничког порекла са Мијајловићима.
-Смиљанић, келнер из Такова, дошао 1953. године.
-Солујући су из Бершића, један дошао као службеник, други као трговачки помоћник.
-Срдановић, службеник из Клатићчева, дошао 1946. године.
-Средојевић, дошао из Прњавора 1950. године.
-Сретеновић М, службеник из Врнчана.
-Сретеновић М, бравар из Семедражи.
-Срећковић, столар, родом из Мајдана, пореклом из Велеречи, дошао 1945. године.
-Станковић, пензионер, родом из Босне – Капљух, Босански Петровац, дошао 1951. године.
-Старчевић Д, службеник из Горњих Бранетића.
-Стефановић А, службеник из Мајдана, дошао 1945. године.
-Стефановић Р, службеник из Јабланице.
-Стефановић Р, шофер из Враћевшнице, дошао 1951. године.
-Стојић, службеник, родом из Засеља код Ужица, дошао 1950. године.
-Стоковић, службеник из Бершића.
-Стругаревић, зубар, родом из Горње Бруснице, дошао 1953. године.
-Тајсић, службеник из Калиманића, дошао 1953. године.
-Танасковић М, службеник из Озрема, дошао 1952. године.
-Танасковић О, службеник из Семедражи. Има пасторка из Баната, Танасковић Милоја.
-Тиосављевић, пензионер из Мајдана, дошао 1944. године.
-Тодоровић Р, службеник из Бершића, дошао 1951. године.
-Тодоровић Ж, ткач из Шутаца, дошао 1944. године.
-Томић М, радник из Криве Реке, дошао 1953. године. Од истог рода су и Томићи у Ручићима.
-Томовић (нечитко), слави Никољдан. Из Коштунића, дошао 1951. године.
-Топаловић, абаџија из Брђана.
-Тошић Д, службеник, дошао из Бруснице а његови дошли у Брусницу после Првог светског рата.
-Тришић, службеник из Коњевића, дошао по повратку из заробљеништва 1945. године.
-Трнавци, келнери из Бољковаца. Зајеничког порекла су и Трнавци, гостионичарске пословође, који су дошли из Горњих Бранетића.
-Ћурулић, пензионер из Блазнаве.
-Узуновић, службеник из Бершића.
-Филипоић М, столар из Срезојеваца, дошао 1953. године.
-Филиповић, службеник, родом из Кремана код Ужица.
-Хаџић, поткивач из Бруснице.
-Цветић М, службеник, родом из Лебана, дошао 1953. године.
-Цекић, свирач-музичар, родом из Грејача, дошао 1951. године.
-Чекеревци, келнер и месар, родом из Бруснице.
-Џоковић, службенк из Мајдана, дошао 1945. године.
-Шведић, службеник из Обреновца, дошао из Беља 1953. године.
Домаћинства без мушких чланова – удовице или разведене жене са или без деце, самице, девојке и сл:
-Вулетић Н, служебница из села баре у Гружи, дошал 1953. године.
-Драшкић Л, родом из Горњих Бањана, куварица, дошла 1950. године.
-Ђурић, две сестре, службенице, родом из Невада.
-Ивановић Н, службеница из Мајдана.
-Јевтић Р је из Јабланице, разведена.
-Јанковић С, радница са ћерком; муж, односно отац био родом из Мајдана.
-Јеремић, удовица, дошла из Јабланице.
-Јовановић Ж, удовица, дошла 1952. године, муж био из Бољковаца.
-Ковачевић, мајка и ћерка; муж, односно отац, кафеџија, био из Врнчана, пре рата били у Македонији.
-Ђурђевић В, разведена жена са кћерима, муж био из Горње Црнуће.
-Крстић М, службеница, дошла из Озрема.
-Марковић Р, родом из Бруснице, дошла из Грабовице после развода.
-Минић С, радница из Доње Трепче.
-Мишић Д, службеница, родом из Помораваца – Пожаревац, дошла 1949. године.
-Огњановић М, службеница, дошла из Доње Црнуће.
-Огњановић М, удовица, дошла из Горње Црнуће са унуком од кћери, да би је школовала.
-Оташевић, мајка са ћерком, дошла из Љутовнице 1952. године након развода.
-Павловић-Милић, мајка са ћерком, радница, дошла из Невада 1948. године после развода.
-Петовић В, самица, разведена, родом из Озрема, бивши муж из Доњих Бранетића.
-Радовановић М, радница из Бершића, дошла 1948. године.
-Раденковић Ј, радница, дошла из Горњих Бранетића 1953. године.
-Радосављевић К, радница из Клатичева.
-Стефановић В, била удата у Грабовицу, родом из Бруснице па дошла овде 1950. године, после развода.
-Сефановић Ст, удовица, родом из Горње Врбаве, муж официр, био из Доње Црнуће, дошла 1949. године.
Насељавање становника, који нису српског порекла било је у овом периоду сасвим незнатно. Стално су се населили:
-Коробов, свештеник у пензији, руски избеглица, дошао у Горњи Милановац 1953. године.
-Голубар М, електричар из Вараждина, дошао 1948. године.
Непознато и неиспитано:
Домаћинства са мушким члановима:
-Милићи;
-Рудић Ђ и;
-Милошевић, колар.
Домаћинства без мушких чланова:
-Андрић З;
-Живановић М;
-Јовановић Видосава;
-Миленковић Љубинка и;
-Цветковић Катарина.

 

ИЗВОР: Миленко Филиповић – Таково. Приредио сарадник Порекла Милодан


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top