Poreklo prezimena, selo Gornji Branetići (Gornji Milanovac)

Poreklo stanovništva sela Gornji Branetići, opština Gornji Milanovac – Moravički okrug. Prema knjizi Milenka Filipovića „Takovo“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.

Položaj sela.

-Naselje je veoma prostrano i deli se na četiri glavna veća dela: Vranovica – po stranama i kosama brda Vranovica i levo od rečice Ozrenice; Prostruga (Arnauti, Arnautluk ili Turci) sa amfiteatralnim položajem, na blagoj padini ispresecanoj plitkim potocima; Boblija – po grebenu i stranama moćne kose između dva potoka (Makiš deli od Prostruge) a ispod brda Lipovače, koje veže za Rajac; Madžarac je raspoređen amfiteatralno po kosama i stranama ispod Vidića brda oko potoka Madžarca. Na sredini sela je Varošica.

Vode.

-Od Velikog Vrela između Boblije i Madžarca nastaje Ozremica; ostali važniji izvori i vrela su: Trnavska Česma, Bela Voda, Radovića Stublina, Lukovića Česma, Batinčeva Česma, Lazinac, Vodica, Porom (čija voda brzo ponire) i mnogi drugi. Pored više bezimenih potoka kroz naselje teku Branetićka Rijeka i Madžarski Potok.

Zemlje i šume.

– Glavni potesi – njive, livade i zabrani su u Vranovici i Prostruzi i to: Popovkuša, Trnjaci, Čairac, Pitara, Lipovita, Velike Livade, Joksovica, Klen, Bašča, Lučica, Jazovpis, Gebovina, Paunovo Brdo, Visoka, Kamalj, Korist, Lisine, Doljača, Porosavac, Vranovica, Jaćimov Brezak, Gradine (nekada ograda „placeva“), Šljivići, Mićinac, Pod, Trline, Babino Koleno, Velika i Mala Njiva, Ključ, Krčevina, Klepić, Zobište, Bašča, Markovina, Stevovina, Krajevi, Kotarić, Vranjskica, Vulovac, Paljevica, Prostruga, Lipe, Livadak, Breze; u Bobliji: Lipoavča, Klade, Veliko Brdo, Zukovina, Čanak-Voda, Barice, Poljane, Vinogradina, Krševi, Zukanovac (voda i parcela), Baščina, Bregovi, Joksimovača, Jolovina, Jasikovača, Kamenovača; U Madžarcu: Cigansko Padalište, Krševi, Jasenje, Stare Gradine (bile su ograde „placeva“), Obarci, Polje, Lipovita, Suševine, Vidića Brdo, Lučića Do i Vrtače.
Selo je imalo veliku „selinu“, oko 400 hektara; ono što pojedinci nisu zahvatili postalo je državna svojina. U selu ima sedam vodenica sa po jednim vitlom.

Tip sela.

-Naselje je razbijenog tipa i kuće su raštrkane i skoro svim delovima. Izuzetak čini varošica, koja se razvila oko druma, niže nekadašnjeg Sastanka u livadi između Makiša i njegove bezimene pritoke. Varošicu čini: opština, škola (od 1911. godine), učiteljski stanovi, zemljoradnička zadruga, zadružni dom, zanatske radnje (abadžije-2, kovač, kamenorazec-2, kolar i bojadžija) i nekoliko kuća. U selu je 265 domaćinstava. Nekada je bilo zajedničko groblje za sve zaseoke u Trnavcima (Vranovica), koje je ispunjeno i napušteno, pa sada svaki zaseok ima svoje groblje.
Seoska slava je Mali Spasovdan. Na Gospojinu je vašar, koji se razvio od slave streljačke družine, osnovane pre 60 godina. Od 1947. godine održava se vašar 7. jula na mestu Lipovito, gde je 1943. godine poginulo 6 partizana.

Starine u selu.

-U selu su nalaženi predmeti iz praistorijskog doba. Na više mesta je „madžarsko“ groblje. Na strmoj kosi zvanoj Bregoi, sa obe strane puta nalazi se veći broj malih i osrednjih nadgrobnih stubova, netesanih ili delimično tesanih. Gotovo na svakom je zaparan krst. U polju Madžarcu kraj istoimenog potoka bila je, po pričanju, crkva ili manastir. Priča je da je tu bila i „madžarska varoš“ te da su ostaci kaldrme i temelja, upravo tragovi takvih tvrdnji. Priča se da je tu vođena borba u kojoj su izginuli mnogi Madžari. Mostić na drumu preko potoka Madžarca zove se „madžarska ćuprija“ a sada zovu „madžarskim“ i tri groba Žižovića iz 19. veka, pokraj potoka i druma. Na mestu Vinogradini (u Trnovači) ima „manastirica“ ili crkvina. Neki vele da su tu bili zbegovi za vreme Turaka. Na Sastanku se vide tri oborena nadgrobna spoenika a poznaje se da je bilo i više grobova, okrenutih istoku. Na mestu Slancu na Lipovači ima nekih starih grobova; priča se da je izginula srpska vojska, koja se sklonila u šumu, a koju je baba Roguljića izdala Turcima.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

-Preci današnjih stanovnika, koji su prvi došli, naseljavali su se u šumi pored izvora i nisu smeli da izlaze u polje. Kazuju da je bilo pet porodica, koji su došli i obnovili selo. Priča se da je Jestro, predak Jestrovića, dozvao nekog agu sa Rudnika, kao da mu nešto da, pa ga je ubio u selu. Prostruga je najmlađi zaselak i zove se još Turci ili Arnauti, jer su svi u tom naselju došli od Sjenice.
Na mestu današnje Varošice podigao je prvi kuću, pre nekih 60 godina, Živojin Lučić, abadžija, pošto se odelio od oca i braće. Kada je prosečen kroz Branetiće državni put od Beršića u Lalince, pre 50 godina, podignuta je jedna bakalnica, preneta opština a potom pridošli su i drugi.
Rodovi su:
-Vasovići i Marići, slave Đurđevdan. Žive u Madžarcu, starinom su od Vasojevića, iz crnogorskih brda, odakle je došao predak Matija sa snahom udovicom Marijom. Sam Matija imao je više sinova (Vasa, Đorđe i dr.). Kada je došao u Branetiće Vasi je bilo oko 7 godina. On je poginuo u boju na Ljubiću. Vasovića ima iseljenih u Šilopoju a Marića u Slavkovici.
-Jestrovići, slave Đurđevdan. Predak Jestro je došao „iz Bosne, od Sjenice“ i osnovao petu kuću u Donjim (ovo mora da je greška) Branetićima. Doveo je za sobom ženu i sina Živana a stvari je doneo na magaretu. Sinu mu Živan je bio snažan čovek te je branio susede od Turaka. Živan je učestvovao u Karađorđevoj vojsci. Jestrovića ima odseljenih u Beogradu, Čačku i dr.
-Đurđevići, Mijatovići i Stevanovići, slave Đurđevdan. Predak Đorđe im je došao iz Crne Gore na Vranovicu. Nešto mu se nije dopalo pa ode u Mačvu. Kako su mu tamo umirala deca, on se vrati u Gornje Branetiće, ali vidi da su njegovo mesto zauzeli Trnavci. Sporazumeju se, te mu Trnavci daju nešto zemlje i on tu ostane. Đurđevića ima iseljenih u Boljkovcima a Mijatovića u Vraćevšnici, Raljincima i Nakučanima a Stevanovića u Ozremu i Klatičevu. Neki tvrde da su Đurđevići i Jestrovići zajedničkog porekla.
-Damnjanovići, Đorđevići, Jeličiće, Stanojevići, Jovanovići i Filipovići čiji je zajednički naziv Boškovini i oni su na Bobliji. Oni su starinom iz Crne Gore i svi slave Đurđevdan.
-Radovanovići (ranije Rakići), Ivovići, Miloševići (Bojaninci ili Kopljići) i Glišovići prvi su na Bobliji, zajedničkog su porekla. Miloševića ima u Banatu, kuda su otišle dve porodice posle Prvog svetskog rata. Spadaju među najstarije rodove u selu ali ne znaju odakle su doseljeni. Svi slave Đurđevdan.
-Žižovići, slave Đurđic. Oni su poreklom iz Crne Gore, odakle su došla tri brata, pa se po jedan naselio u Leušićima, Gornjim Branetićima i Ručićima. Videći pretka da je dobar radnik, Vasilijevići u Madžarcu dadu mu ćerku i zemlju. Sa Madžarca su pojedinci prelazili u druge zaseoke, na miraz, a ima ih iseljenih u Brusnici, Boljkovićima, Valjevu i Beogradu.
-Lučići, slave Alimpijevdan. Starinom su od Rajovića u okolini Sjenice, odakle su bežali od Turaka. Od drugog brata su Borovnjaci u Brezni i Beršićima. Lučića ima odseljenih u Jajičićima kod Ljiga, kuda su počeli da prelaze pre 60 godina na kupljeno imanje.
-Vasilijevići i Lazarevići, slave Đurđevdan. Vode poreklo od Lazara i Vasilija, koji su braća od stričeva. Njihove očeve su Turci obesili kada su oni bili u kolevkama. Stoga su se njih dvojica zvali Udovičićima. Ne zna im se poreklo.
-Vuksanovići i ogranci:
-Radenkovići i Petrovići, svi slave Aranđelovdan. Gotovo svi žive u Prostruzi, gde se najpre naselio predak Vuksan. On je bio rodom iz Kuča ali je ovamo došao od Sjenice, gde je najpre bio pobegao. Brat mu Nedeljko otišao u Leušiće (Nedeljkovići) a Jevrem u Vračeviće u Kolubari. Vuksan je bio otišao najpre u Štavicu, gde mu se nije dopala voda, pa je odatle prešao u Gornje Branetiće, kod Vodice u Prostruzi. Još za žiota Vuksan je odelio sina Petra, koji je trgovao svinjama i krio novac od oca i braće. Biće da je Vuksan došao u Karađorđevo vreme. Jedan ogranak ovog roda je ostao u Novom Pazaru. Pošto se ovde naselio, Vuksan je kradom išao u Sjenicu i odatle doveo još neke familije od svog roda.
-Radonjići, slave Aranđelovdan. Oni su starinom od Sjenice i do skora su čuvali lonac donet odatle. Ima ih iseljenih u Gornjem Milanovcu, Somboru i Čikagu.
-Starčevići i Milenkovići drugi su jedan rod, slave Aranđelovdan. Poreklom su od Sjenice; njihovog pretka je rodilas Vuksanova kći.
-Veličkovići, slave Aranđelovdan. Oni su u Prostruzi a poreklom „odozgo“, od nekih „Arnauta“.
-Živkovići i Aksentijevići u Prostruzi su jedan rod, slave Aranđelovdan. Poreklom su od Sjenice. Možda od istog roda kao i Radonjići. Aksentijevići su do skora čuvali „lonac sjeničar“ i u njemu kuvali jela o sobetima. Ima ih iseljenih u Boljkovcima.
-Milenkovići prvi i Lukovići su u Prostruzi, jedan su rod i slave Aranđelovdan. Poreklom su od Sjenice. Milenkovića ima u Boljkovicima.
-Glišovići drugi, slave Nikoljdan. Oni su u Vranovici. Ne zna se za njihovo poreklo.
-Trnavci, slave Pantelijevdan. Oni su u Vranovici. Došli su iz Trnave u Ljubićskom srezu a starinom su od Sjenice. Na Vranovicu su došla braća Milija i Marko, pa se dele na:
-Milijeviće i Markoviće. Ima ih iseljenih u Boljkovcima, Donjim Branetićima i Beršićima. Došli su među poslednjima u ovo selo.
-Jovanovići i Prodanovići, slave Nikoljdan. Prvi su na Vranovici i Bobliji, drugi samo na Vranovici. Oni su zajedničkog porekla. Zovu ih Vrane, jer su došli iz Vranića kod Čačaka. Njihov predak je ušao u kolibu, koji je napustio neki Đorđe, koji je posle sloma Prvog ustanka, 1813. godine, bio otišao sa porodicom u Srem. Đorđe se isticao u borbama protiv Turaka, pa je stoga otišao iz Srbije. Docnije se vratio u selo. Po Vranama je navodno nazvan zaselak Vranovica.
-Blagojevići, slave Nikoljdan po imanju. Oni su od Nikolića iz Beršića; deda im je dovela majka, koja se preudala u ovo selo.
-Jeličić St. je od Živkovića iz Poloma; doša kao posinak Ant. Jeličića, pre Prvog svetskog rata.
-Petrović LJ, slavi Alimpijevdan po imanju. Došao je iz Ozrema „na miraz“, pre 40 godina.
-Marković, slavi Alimpijevdan po imanju. On je došao iz Ozrema, ujaku na imanje, posle Prvog svetskog rata.
-Matović V, slavi Alimpijevdan po imanju. Otac mi je došao iz Teočina (rod Beljići) „na miraz“, pre 25 godina.
-Glišići. Otac se „privenčao“ iz Brđana u Jeličiće, oko 1932. godine.
-Vesković, slavi Lučindan. On je abadžija u Varošici, doša iz Vrnčana 1932. godine.
-Miletić, slavi Aranđelovdan po imanju, Đurđevdan po ocu. On je krojač, došao iz Družetića 1951. godine.
IZVOR: Milenko Filipović – Takovo. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.