Порекло презимена, село Синошевићи (Горњи Милановац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Синошевићи, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Мило Порекло становништва села Синошевићи, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Мило Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Синошевићи (Горњи Милановац)

Порекло презимена, село Синошевићи (Горњи Милановац)

Порекло становништва села Синошевићи, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Sinoševići

Положај села.

Сеоски атар се састоји од широких долова између којих су ниске а широке заравњене косе и сваки „џемат“ је на по једној коси, ти то по њиховим крајевима. Доловима теку потоци Рогинац, Мирош и други, које скупљају речице Љесковица и Калудра (из Накучана која се улица у Љесковицу). Село се дели на Горњи и Доњи Крај.

Воде.

Главни извори су: Мирош, Томанића Извор, Шиљов Извор, Рид, Јовановића Извор, Миљина Вода и др. У селу има и много бунара.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су на местима: Гај, Поље, Раван, Злоступ, Ковиљаче, Главице, Стражевица, Љесковица, Рид, Сечине, Нишовина, Дугачке Ливаде, Лазић, Лазови и Љепајица. По тим местима има и шуме а особито на Стражевици, Камаљу и Осоју. Уопште село има доста шуме. Између Горњег и Доњег Краја одржана је „селина“ (шума) од 25 хектара.

Тип села.

Село је разбијеног типа; куће појединих родова образију „џемате“ али ни у њима куће нису близу једна другој. У селу има 66 домаћинстава. Првобитно су становници сахрањивани код цркве у Такову а сада и Горњи и Доњи Крај имају сваки своје посебно гробље. Сеоска заветина је Другог дана Тројица.

Постанак и старине у селу.

По старини сеоски атар је био до друмова, па су и неке куће таковске варошице раније припадале Синошевићима. На том делу бившег атара, на месту шеварице а близу таковске варошице, било је „маџарско“ гробље, али су сви надгробни знаци разнети. По предању, село је некада било део Такова (Селиште) и све је било под шумом. На састаку у Такову 1815. године био је неки Никола, терзија из Синошевића.

Порекло становништва.

Родови су:
-Тривуновићи, Гајовићи и Николићи су истог порекла и најстарији су род у селу. Славе Стевањдан. Тривун је дошао из села Стрмова – Рачански срез. Тривун је прадеда Милорада Тривуновића (79 година). Од Тривуновића се настале остале две фамилије и данс имају исте кумове.
-Николићи, Радојичићи и Илићи си један род, славе Стевањдан. Живе у Доњем Крају. Николићи су се звали Ниџови. Воде пореклео од браће Милована и Радојице, који су кренули од Сјенице у „Црној Гори“, тобоже са патријархом Арсаенијем па се овде задржали. Од овог рода су Илићи у Гоњем Милановцу а има их и у Београду.
-Марковићи и Матијевићи су у Доњем Крају и заједничког су порекла, раније су се звали Милутиновићи и славе Томиндан. Верује се да су из Босне.
-Јовановићи са надимком Дегери, славе Томиндан. Њихов предак је доша у кућу Тривунову и наследио га а вероватно је и он био од рода Марковића, односно Милутиновића.
-Нешовићи и Вукашиновићи су један род, славе Ђурђевдан. Они су пореклом од браће Вукашина и Неша, синова Раичиних из непознатог места, док се у Такову казује да су пореклом из Стрмова. Вукашин је био са Карађорђем и Милошем. Истог порекла, од Рајичиног брата, однсоно његоог син Мијајила били су:
-Мијајловићи, изумрли у мошкој лози.
-Савковићи, славе Св. Враче. Када је предак Павле дошао из Тузле (?), затекао је у селу две куће, па је направио трећу. Други причају да су Савковићи пореком из Црне Горе, и то са границе према Србији, наводно из села Југовне у Старој Србији.
-Милановићи, Антонијевићи и Обрадовићи, сви су, осим једне куће Антонијевића, у Горњем Крају, старином су „из Босне од Сјенице“ а дошли су пре Дугог устанка.
-Павловићи, славе Никољдан. Живе у Доњем Крају а пореклом су од Сјенице. Предак Павле је донет у котарици.
-Обрадовићи, славе Томиндан. Они су у Доњем Крају; пре 70 година дошао им је отац из Озрема, када му се мати преудала у ово село. Иначе, он је од рода Пешовића у Озрему.
-Алексић Љ, слави Стевањдан по имању и Ђурђевдан по роду. Отац му је био од Алексића у Калиманкићима а у ово село је дошао као посинак Јеремије Павловића.
-Павловић Илија, слави Лучиндан. Он је дошао из Врнчана пре 30 година заменивши имање са дрогим.
-Сретеновић М, слави Ђурђевдан. Он је дошао изу Калиманића пре 30 година накупљено имање.
-Лаудановић М, слави Томиндан, прекађује Стевањдан. Дошао је из Бољковаца пре 30 година призетивши се у Јовановиће.
-Вербић Р, слави Ђурђевдан, преславља Никољдан. Дошао је из Бољковаца „на мираз“ пре 30 година.
-Николић Д, заправо Тодоровић, слави Стевањдан. Доселио се из Дренове као посинак удовице Видоја Николића.
-Србовић В, слави Ђурђевдан. Преселио се из Врнчана. Пре 15 година на имање купљено раније а које му је припало по деоби.
-Танасковић, слави Никољдан. Дед је био из Трудеља. Има их исељених у Горњем Милановцу.
На местима Љесковица и Ћопак били су се населили неко дошљаци из Црне Горе, али су изумрли.

ИЗВОР: Миленко Филиповић – Таково. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top