Порекло презимена, село Љеваја (Горњи Милановац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Љеваја, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. Порекло становништва села Љеваја, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Љеваја (Горњи Милановац)

Порекло презимена, село Љеваја (Горњи Милановац)

Порекло становништва села Љеваја, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Двориште Слободана Василијевића 2012.

Двориште Слободана Василијевића 2012.

Положај села.

Село се развило у долини потока Љеваје који долази из Доњих Бранетића. Поток је сасвим мален, али му је долина сразмерно врло широка и благих страна. На широкој коси Орлијаку између Љеваје и Дичине је Горњи Крај или Вилиповићи а на коси Црвеном Брду, све од Љеваје, Доњи Крај или Чалуковићи. Неколико кућа је на коси Браничици и под њом, десно од поточића Браничице који тече непосредно у Љевају.

Воде.

Главни изори у селу су: Кладенац, Деска, Водица, Ћопак, и Ћасинац (као ћаса у камену). У селу има много обунара.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су на местима која се зову: Велика Ливада, Црвено Брдо, Преседла, Орлијак, Браничица, Еловиште или Грудобран, Крчевина, Пановина, Псовац и Шеварице. „Селине“ немају. Док је Љеваја била била у саставу Врчанске општине, Врчани, Љеваја и Синошевићи су имали заједничку земљу у Врнчанима.

Тип села.

Куће поједини родова образују групе али је село разбијеног типа. Има 60 домаћинстава. Сеоска заветина су Друге Тројице. Сеоски „састанци“ одржавају се на месту Састанак, где је један велики грм. То је „селско место“ величине 5 ари.

Старине у селу.

Крај сесоког пута налазе се Гробови. То су гробои погинулих и споменици неколицини ратника погинулих у ратовима 1876-1878. године.

Постанак села и порекло становништва.

-По причању у селу су били неки Џиновићи, наводно најстарији род у селу. Изумрли су.
У почетку Устанка 1804. године помиње се Рака Љевајац, родом из Доње Горевнице а старином из Љеваје, тада писар код Милана Обреновића да би 1809. године постао војвода. Ишао је као Карађорђев изасланик Петру првом на Цетиње.
Родови у селу:
-Вилиповићи. Вилип, по коме се данас читав крај зове Вилиповићи, пореклом је из Босне и дошао је пре Првог устанка. Његово потомство су:
-Симовићи, Јовановићи, Тодоровићи, Васојевићи и Павловићи. Сви славе Никољдан.
-Чалуци, Чалуковићи, Тимотијевићи, Урошевићи и Јовановићи други или Јеринићи су један род, славе Никољдан. Старије презиме Чалуковићи је Петровићи. Пореклом су из „Турске“. Чалуковића има насељених у Београду и Полому. На састанку у Такову 1815. године били су Аксентије и Вићентије Чалуковић.
-Николићи и Матијевићи су један род, славе Никољдан. Зову се и Ћенарци. Пореклом су од Ужица.
-Лучићи и Антонијевићи су један род, славе Никољдан. Они су непознатог порекла.
-Јовановићи трећи или Ере, славе Никољдан. Дошли су од Ужица, из „Ерске“ пре неких 100 година. Дошао им је дед, који се презивао Мијаиловић и све до 1941. године чували су његов пасош, са којим је дошао из „Босне“.
-Јововићи, славе Никољдан. Први од њих су дошли пре 70 година из Доњих Бранетића, после деобе, па су прешли на имање које им је припало, док је једна породица дошла касније.
-Добричићи, славе Аранђеловдан. Они су дошли из Теочина на купљено имање, пре 70 година.
-Николић В, слави Никољдан по имању. Он је пореклом из Синошевића, од ванбрачног оца.
-Весковићи, славе Лучиндан. Отац двеју породица дошао је из Врнчана на купљено имање пре 60 година док су две породице дошле у току Другог светског рата.
-Глишовићи, славе Ђурђевдан. Отац им доша из Доњих Бранетића на купљено имање пре више од 60 година.
-Гачановићи, славе Стевањдан. Отац је дошао, после деобе, из Доњих Бранетића, пре неиких 50 година, на раније купљено имање.
-Нешовић, славиЂурђевдан. Он је дошао из Калиманића пре 50 година, пошто га је стриц, који је у Љевају купио имање, узео под своје.
-Ивановићи, славе Ђурђиц. Они су из Бранетића; двојица су дошла на своја имања, после деобе, док се трећи „привенчао“.
Солујић, слави Никољдан. Отац му је био из Бершића и овде се „привенчао“ пре 30 година у Ристовиће, који су изумрли по мушкој лози.
-Јестровић, слави Ђурђиц. Он је дошао из Горњих Бранетића жени у кућу, пред Други светски рат.
-Петровић Б је дошао пре Другог светског рата из Озрема а родом је из Лозња, пошто му се потсвојкиња раније удала у Љевају.
-Брковић, слави Никољдан, преславља Аранђеловдан. Он је дошао из Теочина жени у кућу.

ИЗВОР: Миленко Филиповић – Таково. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top