Poreklo stanovništva sela Ljevaja, opština Gornji Milanovac – Moravički okrug. Prema knjizi Milenka Filipovića „Takovo“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
Položaj sela.
Selo se razvilo u dolini potoka Ljevaje koji dolazi iz Donjih Branetića. Potok je sasvim malen, ali mu je dolina srazmerno vrlo široka i blagih strana. Na širokoj kosi Orlijaku između Ljevaje i Dičine je Gornji Kraj ili Vilipovići a na kosi Crvenom Brdu, sve od Ljevaje, Donji Kraj ili Čalukovići. Nekoliko kuća je na kosi Braničici i pod njom, desno od potočića Braničice koji teče neposredno u Ljevaju.
Vode.
Glavni izori u selu su: Kladenac, Deska, Vodica, Ćopak, i Ćasinac (kao ćasa u kamenu). U selu ima mnogo obunara.
Zemlje i šume.
Njive i livade su na mestima koja se zovu: Velika Livada, Crveno Brdo, Presedla, Orlijak, Braničica, Elovište ili Grudobran, Krčevina, Panovina, Psovac i Ševarice. „Seline“ nemaju. Dok je Ljevaja bila bila u sastavu Vrčanske opštine, Vrčani, Ljevaja i Sinoševići su imali zajedničku zemlju u Vrnčanima.
Tip sela.
Kuće pojedini rodova obrazuju grupe ali je selo razbijenog tipa. Ima 60 domaćinstava. Seoska zavetina su Druge Trojice. Seoski „sastanci“ održavaju se na mestu Sastanak, gde je jedan veliki grm. To je „selsko mesto“ veličine 5 ari.
Starine u selu.
Kraj sesokog puta nalaze se Grobovi. To su groboi poginulih i spomenici nekolicini ratnika poginulih u ratovima 1876-1878. godine.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
-Po pričanju u selu su bili neki Džinovići, navodno najstariji rod u selu. Izumrli su.
U početku Ustanka 1804. godine pominje se Raka Ljevajac, rodom iz Donje Gorevnice a starinom iz Ljevaje, tada pisar kod Milana Obrenovića da bi 1809. godine postao vojvoda. Išao je kao Karađorđev izaslanik Petru prvom na Cetinje.
Rodovi u selu:
-Vilipovići. Vilip, po kome se danas čitav kraj zove Vilipovići, poreklom je iz Bosne i došao je pre Prvog ustanka. Njegovo potomstvo su:
-Simovići, Jovanovići, Todorovići, Vasojevići i Pavlovići. Svi slave Nikoljdan.
-Čaluci, Čalukovići, Timotijevići, Uroševići i Jovanovići drugi ili Jerinići su jedan rod, slave Nikoljdan. Starije prezime Čalukovići je Petrovići. Poreklom su iz „Turske“. Čalukovića ima naseljenih u Beogradu i Polomu. Na sastanku u Takovu 1815. godine bili su Aksentije i Vićentije Čaluković.
-Nikolići i Matijevići su jedan rod, slave Nikoljdan. Zovu se i Ćenarci. Poreklom su od Užica.
-Lučići i Antonijevići su jedan rod, slave Nikoljdan. Oni su nepoznatog porekla.
-Jovanovići treći ili Ere, slave Nikoljdan. Došli su od Užica, iz „Erske“ pre nekih 100 godina. Došao im je ded, koji se prezivao Mijailović i sve do 1941. godine čuvali su njegov pasoš, sa kojim je došao iz „Bosne“.
-Jovovići, slave Nikoljdan. Prvi od njih su došli pre 70 godina iz Donjih Branetića, posle deobe, pa su prešli na imanje koje im je pripalo, dok je jedna porodica došla kasnije.
-Dobričići, slave Aranđelovdan. Oni su došli iz Teočina na kupljeno imanje, pre 70 godina.
-Nikolić V, slavi Nikoljdan po imanju. On je poreklom iz Sinoševića, od vanbračnog oca.
-Veskovići, slave Lučindan. Otac dveju porodica došao je iz Vrnčana na kupljeno imanje pre 60 godina dok su dve porodice došle u toku Drugog svetskog rata.
-Glišovići, slave Đurđevdan. Otac im doša iz Donjih Branetića na kupljeno imanje pre više od 60 godina.
-Gačanovići, slave Stevanjdan. Otac je došao, posle deobe, iz Donjih Branetića, pre neikih 50 godina, na ranije kupljeno imanje.
-Nešović, slavi Đurđevdan. On je došao iz Kalimanića pre 50 godina, pošto ga je stric, koji je u Ljevaju kupio imanje, uzeo pod svoje.
-Ivanovići, slave Đurđic. Oni su iz Branetića; dvojica su došla na svoja imanja, posle deobe, dok se treći „privenčao“.
–Solujić, slavi Nikoljdan. Otac mu je bio iz Beršića i ovde se „privenčao“ pre 30 godina u Ristoviće, koji su izumrli po muškoj lozi.
-Jestrović, slavi Đurđic. On je došao iz Gornjih Branetića ženi u kuću, pred Drugi svetski rat.
-Petrović B je došao pre Drugog svetskog rata iz Ozrema a rodom je iz Loznja, pošto mu se potsvojkinja ranije udala u Ljevaju.
-Brković, slavi Nikoljdan, preslavlja Aranđelovdan. On je došao iz Teočina ženi u kuću.
IZVOR: Milenko Filipović – Takovo. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
Komentari (0)