Порекло презимена, насеље Таково (Горњи Милановац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва насеља Таково, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милода Порекло становништва насеља Таково, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милода Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, насеље Таково (Горњи Милановац)

Порекло презимена, насеље Таково (Горњи Милановац)

Порекло становништва насеља Таково, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Takovo
Положај насеља.

Ово пространо насеље је првобитно лежало по косама и странама око речица Дичине, Љесковице и Ријеке (Клатичевске) и то тако да се старије куће сад налазе по терасираним широким косама; у новије време подигнуте су неке куће и у пољу поред речица и учинила се „варошица“, близу чувеног такосвског грма. Главни део насеља је Селиште по дугачкој и широкој коси испод Главица, изнад друма и око старе цркве; Ровине су лево од Дичине и Љесковице, до савиначког пута; Дрињаци су при крају косе Селиште, близу „варошице“; Мрђавина (нечитко) је на коси у лакту Дичине. Уз Ровине иду Мекоте или Цигани, некада сматране засебним „крајем“, јер су ту живели ковачи Цигани-Роми.

Воде.

По насељу има више извора и стублина, као и бунара. То су: Рид, Миљина Вода, Цветковац, Живаница, Госпођина Вода или Чесма, Дубоко, Мирош, Свинчине и Раковића Извор. Од Цветковца је начињен водовод до школе. Кроз насеље теку речице: Јововац (од Срчаника), Лесковица и Дичина, Цветковац и Жупањевац (између Ровина и Старца); сви су су ти потоци леве притоке Дичине.

Земље и шуме.

Главни потеси у селу су: Рид, Главица, Ровине (у Ровинама: Суботњачка, Љута Стијена, Калемина, Брдић, Костин До, Тоцилине, Мале Рудине, Велико Осоје, Ружин До, Бандера, Мало Осојце, Радојево, Старчић, Раковића Брдо), Тоцилине, Осоје, Свинчине (дол под Старцем и Ровинама), Столице, Злоступ, Штоне (дол испод Осоја), Стражевица, Побрђе, Мрђаница, Глоговац, Каменито, Дрињачко Брдо, Зовље, Вртине, Жупањевац, Старац, Чукара, Добродала, Медово (Мемедово), Радојево, Добриловац, Црни Врх, Живаница, Јасеновица; по Мрђеници: Пантовина, Ћувик, Милијашевина, Благојевина, Стојанкуша и Милошевина. По Селишту: Добриловац, Бостаниште, Главице, Кицовина, Ниџевовина и Топалкуша. По насељу има врло лепих забрана. Од некадашње велике храстове шуме остало је само неколико великих „грмова“ у пољу. Садашњи чаир у пољу некада се звао Мокри Луг. Сеоска утрина: Осоје, Баре, Каменито, Глоговац, Тоцилине, Главице и Стражевица. На Дичини има четири воденице са по два камена.

Тип насеља.

Насеље је разбијеног типа; као што су знатно издвојени међу собом поједини „крајево“, тако су и куће у њима раштркане. „Варошица“ чини изузетак. У „варошици“ су општина, пошта, једна кафана, здравствена станица, земљорадничка задруга и неколико занатских радионица (ципелар, ковач и бравар), а мало даље је школа. У Такову има 161 домаћинство. Школа је подигнута 1890. године и до тада, осим једне, није било кућа поредед друма.
Првобитно је било гробаља свуда по селу, по ваћњацима. Потом је уређено једно заједничко гробље око цркве, па је одатле, пре више од 50 година, премештено на место Кусању, да не буде више уз саму цркву. Некада је и око цркве била шума. Од велике шуме која је некада прекривала Таковска Поља и у којој је одржан састанак устаника 1815. године. Стоји још неколико великих храстова („грмова“). Црква слави Ђурђевдан а литија је држана на Други дан Тројица. На Пантелијевдан се одржава велики вашар под „варошицом“.

Старине у селу.

Године 1952. у селу је нађено једно копље и откривен је један камен са римским натписом. Један до између Осоја и Старца зове се Штоне где има рупа у земљи и налазила се шљака. Код таковске школе било је „маџарско“ гробље. На гробовима су биле обичне плоче од камена од којих постоје још две код грма преко пута школе. Друго „маџарско“ гробље било је у Мрђеници, али су споменици уништени. Треће је било на Црквини, али ни од њега нема никаквог трага. На њему су подигнуте зграде. По селу има гробова из Великог рата; код школе је покопано око 200 аустријских војника а ту у близини су сахрањени и неки србијански војници, жртве борби из 1915. године.
Црквине су место на једној зарављеној узвишици покрај реке. Прича се да је некада на том месту била црква. До поседњег рата (Другог светског) на Црквинама су одржавани политички састанци и у тим приликама ту се варила ракија. О грађењу цркве брвнаре у Такову прича се ово: Био у селу чобанин Порча и чувао овце код места ма коме је била црква, касније спаљена. Наишли су Турци са стоком са Рудника па позвали њега да им помогне да „гоне“ стоку. Он остане у служби код Турчина, који га је посинио и тако Порча наследи велико имање. Био се и потурчио. Живео је у Сарајеву. Као богат човек сети се свога села, дође и подигне цркву на месту где је раније била црква, те насели своју фамилију, Василијевиће, који су се по њему звали Порчићи, који су доцније изумрли.
Осим Порче, много се прича у селу и о неком Цветку. Мисли се да је био од Поповића (Витомировића). Њега су Турци убили и ставили на точак као неког народног вођу. Место његове погибије и извор названи су Цветковац. Сахрањен је на црквеном згаришту. Неки причају да је Порча подигао таковску цркву за душу Цветкову а да је овај погинуо што је јатаковао са хајдуцима и да је тада и Порча био осуђен на батине. У Клатичеву је било Порчића. А нова црква у Такову је подигнута 1724. године.
Када је 1815. године подигнут Други устанак, становништво се склањало у збег који је био у Штони. Нису се склањали Миловановићи и Бунгуровићи-Глишовићи. У то веме су у Такову била два попа; Павле Николић звани Шева – ожењен од Тутића и поп Арсеније. Први је узео активног учешћа у устанку и причестио устаничку војску док поп Арсеније није хтео да се меша у политику и склонио се у Дивчибаре, где је остао три недеље да би се после вратио у парохију.
Код таковског грма био је дворац Обреновића, подигнут 1902. године, који је изгорео 1915. године.

Постанак насеља и порекло становништва.

По предању, кад је село оснивано односно обнављано, како је који дошљак долазио он је заузимао земље од Љесковице навише, колико је хтео.
Од ранијих становника за које се зна да су изумрли су:

-Лазићи, Топаловићи, Ћесовићи, некада врло богати, и прави:
-Јашаревићи, који су после Тутића, били најстарији у селу. На састанку у Такову 1815. године био је Милован Топалoвић.
-Петровићи или Тутићи раније звани и Марвени, славе Ђурђиц. Опште је предање да су најстарији род у селу. Живе на Селишту. Сматрају их старинцима, мада им је предак однекле дошао и неселио се у шуми. Марвен, који је био пети предак Милосава Петровића (69 година), био је богат и добар домаћин; кад би му прве овце стигле на Побрђе, последње би полазиле из тора код куће у Селишту. Марвен је задржао претке Живанића, кад су наишли, да би имао комшија. Могуће је да је у Таково дошао неки даљњи предак Марвена.
-Ђондрићи, славе Ђурђиц. Они су дошли после Марвена. Знају да су им Ђондрићи у Пријељини род а они су са Јавора, али славе Св. Василија.
-Смиљанићи и Поповићи, славе Ђурђевдан. Они су заједничког порекла са изумрлим Јашаревићима. Предак им је вероватно дошао од Сјенице. Род је, по њиховом казивању, дап 17 попова. Пантелија Смиљанић је посекао у двобоју на Засавици угледног Турчина. Од овог рода је би и Павле Смиљанић, дугогодишњи народни посланик и председник скупштине.
-Поповићи или Подосојци су под Осојем и;
-Васовићи у Ровинама, славе Ђурђиц. Пореклом су Витомировићи. Витомиров отац Ђорђе се родио негде у приморју око Светогорског залива. Потерали Турци Ђурђа да вози галију. Он побегне са братом Леонтијем те се населе близу Ђурђевих Ступова код Новог Пазара. Ту се Витомир оженио и обудовео док Леонтије није био ожењен. Побију једном неке Турке и побегну одатле. Оставивши удате кћери Витомир са синовима Лазом и Васом дође на Глоговац; ту је и сада оскоруша на месту где му је била кућа. Витомир је још поделио имање Васи, од кога су Васовићи и Лази. Лазо је прешао под Осоје и послао свог сина Арсу у Русију да учи за попа. Витомир је имао рођака проту Јанка, који је учествовао у договору у Такову 1815. године, али су Протићи изумрли по мушкој лози.
-Дрињаци или Дрињаковићи, славе Мратиндан, звани Пухаловци живе на Дрињачком Брду, Селишту и Ровнима, затим, у Реци а има их насељених у Шаранима и Брусници. По једној верзији пореклом су из села Дрењана код Дечана у Метохији. По другој, вероватнијој, они су пореклом из некаквог места у Босни покрај Дрине, наспрам Бајине Баште, између Сребренице и Пешурића. Пошто је један од њих у том селу убио Турчина, поп из те фамилије поведе остале и они побегну
-Бојовићи, славе Св. Ст. Дечанског. Они су дошли после Дрињака а вероватно из из истог села док неки причају да су од Сјенице. Били су у Такову пре 1804. године а 1813. године прешли су са Карађорђем у Банат са две преткове сестре. Један од овог рода је отишао жени на имање у Раково – Љубићски срез.
-Пауновићи, Благојвићи, Петровићи, Стевановићи-Косановићи и Поповићи-Зечани су заједничког порекла, славе Аранђеловдан. Раније су се презивали Ненадовићи. Воде порекло од четири брата, који су дошли од Сјенице. У боју на Дубљу погинули су рођаци Радојица Пауновић и Стеван – од кога су Стевановићи. Од трећег брата су Благојевићи и Петровићи а од четвртог Поповићи-Зечани. Стевановићи се тову и Зуковићи по Турчину Ћор-Зуку, кога је убио Стеван Косановић. Били су у Такову пре Првог устанка а на састанку у Такову је учествовао Радојица Пауновић. По литератури се доводе у везу са Ненадовићима у Бранковини код Ваљева.
-Стевановићи други су под Кусањем, славе Никољдан. Зову их Курњази а раније су се презивали Ћеповићи. Пореклом су из Санџака или Црне Горе; неки веле да су од Ђурђевих Ступова али нису род са Витомиривићима.
-Миловановићи (Шишовићи), славе Аранђеловдан. Они су одавно у Такову и били су у добрим односима са Турцима. Пошто се у време када су ношени перчини један предак ошишао, назван је Шишо па се по њему зову Шишовићи.
-Живанићи, славе Ђурђевдан. Они су од Новог Пазара.
-Ђуровићи, славе Никољдан. Они живе у Мрђеници. Предак им је дошао од Сјенице, из села Црљана и били су у Такову пре Првог устанка.
-Ирићи, славе Ђурђевдан. Они су у Селишту а пореклом су из Стапара код Ужица. Поуздано се зна да су били у Такову у време кнеза Милоша.
-Савићи, славе Ђурђевдан. Они су у Ровинама а пореком су од Пријепоља, одакле су побегли око 1820-1830. године због убиства Турчина. Предак Јован је био сиромах, „кајмачар“ код Обреновића негде у Ужичком округу. Они су му били захвални што је одатле донео и у Брусници засадио два бора, па су наредили са се ожени ћерком Дмитра Дражовића и помогли му да направи кућу.
-Касаповићи, славе Аранђеловдан. Они су ранији досељеници из Врнчана.
-Николићи, славе Никољдан. Дед Никола дошао је из Дренове од Николића-Чапуринових.
-Радишићи, славе Никољдан. Они су у Ровнима. Дошао Нешо Радишић од Сјенице пре 60 година.
-Сретеновићи-Сретовићи или Врачареви, славе Никољдан. Дед Милован доведен однекле и служио код Јакова Шора, па код Росића, који га је узео под своје. Један од њих се прочуо као врачар и као такав је живео у Београду неколико година.
-Бојовићи други, славе Ђурђиц. Петар Бојовић је дошао пре 65-70 година из Љубића „на мираз“ у Протиће, који су изумрли по мушкој линији.
-Лазаревићи, славе Стевањдан по земљи. Они су у Мрђеници. Пре неких 60 година дошао жени у кућу Милосав из Шилопоја.
-Јашаровићи, славе Никољдан. Они су пореклом од Николића у Љеваји, одакле је дошао дед и оженио се од Јашаровића.
-Даниловићи, славе Стевањдан. Они су у Ровнима где су се населили око 1899. године а пре тога су им отац и стричеви дошли из Доњих Бранетића, као дечаци да служе.
-Нешковићи, славе Мратиндан. Живојин је доша из Бруснице, око 1908. године, код ујака, који га је узео под своје.
-Радуловићи су породица без мушких потомака, оснивач је био из Милићеваца, одакле га је довела мајка када се преудала. Погинуо је 1914. године.
-Козодери-Козодеровићи, славе Јовањдан. Оца довела мајка из Теочина преудавши се у ово село пре 30 година.
-Глишовић С. слави Аранђеловдан је дошао из Прислонице пре 28 година „на мираз“.
-Марковић Д. је абаџија, дошао из Синошевића 1926. Године.
-Поповић-„Моравац“ Д. слави Никољдан. Довела га мајка из Прислонице, пре 25 година, када се преудала у ово село.
-Марјановић, слави Никољдан. Он је дошао као трговац око 1930. године из Врнчана.
-Аксентијевић, слави Лучиндан. Дошао је као мајстор из Доњих Брантића 1935. године.
-Поповић, слави сада Ђурђиц. Он је дошао „на мираз“ у Васовиће из Лозња пре 20 одина.
-Милосављевић је прешао за време Другог светског рата из Срезојеваца.
-Дамњановић М. слави сада Никољдан, прекађује Аранђеловдан. Дошао ј из Коштунића 1945. године „на мираз“ у кућу Витора Николића-Стекића, који је из Теочина дошао у Ђуровиће пре 63 године.
-Јовановић Ж. је дошаио из Синошевића 1946. године као службеник.
-Дражевићи. Године 1949, један Дражевић из Бруснице оженио се овде, али живи у Београду.
-Јелић је дошао из Бруснице „на имање“ Ђондрића.
-Глишовићи и Тадићи, славе Ђурђиц. Звали су из Бунгури а живе на Мекотама. Они су један род, од браће Глиша и Тадије а пореклом су из Санџака или Црне Горе. Међутим, околина сматра да су Тадићи циганског порекла.
Неиспитано:
-Раковићи, славе Ђурђиц.
-Милићи, славе Св. Василија. Они су на Мекотама. Њихови преци су били ковачи и пореклом су из Црне Горе. Опште је мишљење да су били Цигани-Роми. Претка Милију је населио Господар Јован, те је он ковао клинце за цркве и друге зграде. Сада су земљораадници.
У Такову, у „варошици“ своје куће имају али у њима не станују Савковић Н. из Синошеваца и Томашевић Д. из Лочеваца.

ИЗВОР: Миленко Филиповић – Таково. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top