Порекло презимена, село Лочевци (Горњи Милановац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Лочевци, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан Порекло становништва села Лочевци, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Лочевци (Горњи Милановац)

Порекло презимена, село Лочевци (Горњи Милановац)

Порекло становништва села Лочевци, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Locevci
Положај села.

Село је у долини Дичине, са обе њене стране. Џемати су по кратким косама, управним према току Дичине; уствари до су делови широких тераса. Године 1901. почело је спуштање у поље (први је биио Иван Стојановић) и сада има знатан број кућа поред друма Горњи Милановац – Прањани. Делови села су: Столице, Арнаутски Тор, Бријестови, Слатина, Забјели, Велико Поље, Камење и Амбарине.

Воде.

Главнији извори у селу су: Стублина, Студенац, Код Амбарине и др. Скоро свака кућа има сопствени бунар. Многи потоци првобитно су се сливали у ливаде а од када су уређени њихови токови они се уливају у Дичину.

Земље и шуме.

Места на којима су њиве, ливаде и забрани зову се: Столице, Бријестови, Амбарине, Живановина, Камење, Велико Поље, Забјели, Слатине, Бостаниште, Царине, Заједнице, Кик, Шеварице и др. Село је имало „селине“, па је издељена. Имали су велики комплекс у Рожњу где су жирили свиње и секли грађу, па су и то изгубили. На Дичини је једна ортачка воденица.

Тип села.

Село је разбијеног типа, са поделом на „џемате“ и има 47 домаћинстава. Гробље је у средини села, на Амбарини. Заветина је Први дан Духова.

Старине у селу.

У атару села Лочевица су била два „маџарска“ гробља. Једно је било на коси Царинама између Браничице и Дичине, сада су ту виноград и ливада; друго је било под Амбарином у Диздаревом Пољу. Надгробни споменици у виду плоча и крстова давно су разнети, те више нема од њих никаквих трагова. Било је по селу и споменика погинулима, па су и они разнети.
Много се прича како је у Лочевцима, у турско време, био неки диздар (или Диздар), по коме је названо Диздарево Поље, између Лочеваца и Бершића. Прича се да је диздарев „стан“ био у том пољу, да му је кућа била на брду а амбари у Амбаринама. Срби су му кулуком обрађивали земљу. Диздар је продао имање Танаску Кнежевићу из Бершића а Тансаков син Вујица Михаиловић је продао имање Павлу Стојановићу. У селу је било турско гробље, али је и оно уништено. Арнаутски Тор је назван по томе што су на том месту зимовали са овцама „Арнаути“, све до друге половине 19. века. Милош Томашевић (70 година) зна да су долазили у време њиховог оца.

Постанак села и порекло становништва.

По предању, први су се у селу од Срба населили неки Бабићи, али су они изумрли. У селу је био неки велик „газда“ Стеван Ивановић, али је његова кућа изумрла, као и Ђоке-Ере, који је дошао од Ужица и наследио Стевана. На састанку у Такову био је из Лочеваца и Дамњан Матовић-Крџа. Ни тог рода нема више.
Родови су:
-Марковићи-раније звани Ајдићи, Јовановићи, Бојанићи – славе Ђурђевдан. Вероватно су најстарији род у селу; околина сматра да су староседеоци и поред тога што се зна да су се некада овде доселили, после Бабића. У боју на Љубићу био је њихов предак Дамњан, који је изгубио ухо па је назван Крџа Капетан. Његови непосредни потомцу су Крџићи у Горионици. Један Дамњанов брат је остао у Лочевцима док је други отишао у Камендо.
-Радојевићи, славе Стевањдан. Они су старином из Херцеговине, из неког места близу Мостара. Дошли су у село пре Танасковића. Једна породица им је у Горњем Милановцу.
-Танасковићи, славе Никољдан. Пореклом су из Осата у Босни.
-Илићи и Богосављевићи су једна род, славе Ђурђевдан. Од њих су Јеротијевићи, који су изумрли. „Шукунђед“ Илија се можда доселио из Црне Горе.
-Остојићи, славе Ђурђевдан. Они су дошли из Јежевице а старином су из Босне и раније су се презивали Максимовићи. Од Остојина брата Никифора потомство је у Овчару.
-Томашевићи, славе Стевањдан. У устанку је учествовао Петар, који се овамо доселио око 1790. године из Краварица у Драгачеву, где и даље имају рођаке а даљим пореклом су из Босне, неки причају да су од Сјенице. Има их одсељених у Београду, Краљеву, Сарајеву и др. а имају огранак у Београдском округу, где се зову Таковци.
-Стојановићи, славе Никољдан. Предак Голуб је дошао из места Лопаша код Сјенице или у Босни.
-Минићи, славе Никољдан. Отац је дошао, око 1875. године из Шарана код ујака, који га је усвојио.
-Јевтовић први, слави Стевањдан. Онје дошао „на мираз“ из Милићеваца 1908. године. Порекло му је непознато, јер је био ванбрачно дете.
-Јевтовић други је брат претходног по мајци и он је од Јевтовића у Гојној Гори. У Лочевац дошао за врме Првог светско рата.
-Јеремић, слави Никољдан по имању. Отац му дошао „на имање“ из Љутовнице 1918. године.
-Живановић С, слави Аранђеловдан. Населио се из Теочина 1935 године, после деобе а његови су још пре 70 година долазили „на стан“ у Лочевце.
-Милосављевић Р, слави сада Ђурђевдан. Дошао пре Првог светског рата из Ужичке Црне Горе и оженио се од Јовановића.

ИЗВОР: Миленко Филиповић – Таково. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top