Порекло становништва, село Радошин (Свилајнац)

6. децембра 2014.

коментара: 1

Порекло становништва села Радошин, општина Свилајнац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Манастир Радошин
Манастир Радошин

Положај села.

Село је на странама косе, која се пружа у правци исток-запад и спушта се према Великој Морави испод села. Село је, углавном, окренуто југу.

Воде.

Пије се изворска и бунарска вода. Извори су: Точурак, Секулинац, Кладенац, Вирови у јарузи и Стублина.

Земље и шуме.

Приватних шума има више ситних него крупних (северно и јужно од села). Село има око 20 хектара зајеничке земље. Делови сеоског атара су: Селиште, Водице, Горње и Доње Ливаде, Средње Брдо, Смрдљиви Поток, Јазбине, Чукарка, Велика Чукара, Јовачки Поток, Крушак, Голо Брдо, Збеговиште, Бело Камење, Шумарје, Секулиначки Поток, Расада, Војиново Брдо, Садови, Браници, Крџалијско Блато, Појиште, Долина, Парлози, Црквине, Осредак и Коловозки Поток. Тип села. Село се дели на Манојловицку и Долинску Малу. У селу је 115 кућа и 9 родова.

Име селу.

По једном предању село је добило име по Ради, сестри Јакова, Златка, Томе, Туте и Миљка, која је ту била подигла манастир Радошин. По другом предању први се у ово село доселио неки Радош а његов брат Рајко се населио у Рајкинац.

Старине у селу.

У потоку Коловозу, на јужној страни села, откопана је пре неколико година црква, којој је темељ лепо очуван, па се чак познаје и молерај. Црква је направљена у облику крста. Дугачка је 20 а широка 10 метара, Још није сва откопана. По једном предању то је била задужбина Високог Стевана а по другом њу је подигла Рада, сестра Миљкова, Златкова, Томина, Јаковљева и Тутина. У близина је и зидина од града а ту су одмах и два стара гробља. Мисли се да је ово био шести моравски манастир у овом крају, који је подигла поменута породица. Код ове црквице купи се велики сабор на Велику Госпојину. Предање вели, да су црку баш тога дана порушили Турци приликом великог сабора те да је том приликом силан свет изгинуо.

Постанак села и порекло становништва.

Стари људи причају да се некада ово село звало Клење и да је било „с оне“ (леве) стране Велике Мораве па се отуда овамо преместило због поплаве. Биће да је тада старо Клење спојено са данашњим Радошином.

Родови су:

Марковчани, славе Никољдан. Дошли су из Марковца, преко Мораве.

Зурчани, славе Никољдан. Они су непознатог порекла. Стари су им свирали зурле, отуда ово презиме.

Ђорђетићи, славе Никољдан. Доселили су се из „Арнауцког“.

Крстићи, славе Никољдан. Доселили су се из Вратарнице код Књажевца пре 150 година. Доселила се четири брата, па је тројицу „убила чума“, те је само Крста остао.

Војиновићи, славе Никољдан. Они су старинци.

Чивићи, славе Савиндан и Ђурђевдан. Доселили су се из Креје код Пожаревца.

Пантелићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Стари Пантелија био је за време Турака и за време кнеза Милоша кабадахија на четири села*.

*Из овог рода су били браћа Милован и Милија. Милован је био бимбаша код Синђелића. Оба брата су учествовала у боју на Каменици, 1809. године, па је Милија погинуо а Милован је, тешко рањен, донет на носилима између два коња да би после неког времена умро и сахрањен на радошинском гробљу.

Поповићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Они су старинци. Мисли се да су са Пантелићима некада били једна кућа.

Манојловићи, славе Никољдан. Они су досељени из Тимочке Крајине.

Сеоска слава је Бела Субота (по Тројицама) а заветине су Видовдан – због здравља стоке; Аранђеловдан летњи – због чуме и Бела Субота пред Беле Покладе.

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Ресава. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Nebojša

    U Radošinu ima i Aksentijevića