Порекло презимена, село Леушићи (Горњи Милановац)

7. децембра 2014.

коментара: 1

Порекло становништва села Леушићи, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Leusici

Положај села.

Село се налази по косама и странама испод брда Бијеле Плоче и Кремана. Кроз јужни део сеоског атара протиче Коњска Ријека, која долази из Брезне а кроз западни Шибан и Чемерница.

Воде.

Извори у селу: Јевтовића Чесма, Собина, Каменац, Змијанац, Живкова Чесма, Ђуков Извор, Продановића Чесма. Селом протичу и мањи потоци: Маца, Живковића Поток и Змијанац.

Земље и шуме.

Парцеле са њивама, ливадама и забранима су: Стевановац, Маца, Гробљанско Брдо, Слон, Слана Бара, Стублина, Шљивице, Ћуковина, Бизовина, Орнице, Повито Брдо, Шуме, Амбарине, Пикљовина, Лаз, Пријелог, Равни Гај, Свињци, Кремен, Перишића До. На Повитом Брду је сеоска „планина“.

Тип села.

Село је веома раштркано а има 106 домаћинстава. Главни засеоци су: Собина, Бијела Плоча, Лучића Брдо, Орнички Крај, Кремен и Чемерница. Кућа има и по „планини“. Школа је на Повитом Брду, у пољу под селом је сељачка радна задруга (од 1947. г), која је подигла мали хидроцентралу на Чемерници. Ново гробље је у средини села. Сеоска „обетина“ је Први дан Тројица а у прву недељу по Петровдану држи се одавно вашар у Чемерничком Пољу код Жижовића Грма. Било је пет „записа“.

Старине у селу.

Страна десно, поред потока Шибана, припада атару села Коштунића, зове се Маџаревац. Ту је било „маџарско“ гробље али су сви надгробни споменици разнети. Ј. Мишковић је видео на том гробљу многе велике кречњачке плоче и само један стуб на коме је био урезан знак крста.

На Гробљанском Брду, при крају села, било је старо сеоско гробље, које је напуштено због воде и сада је зарасло у густо трње.

На месту Хамбарима, прича се, били су турски амбари, када су Турци узимали десетак. По селу има гробова српских и аустроугарских ратника из Првог светског рата.

 

Постанак села и порекло становништва.

По предању, први се у село населио неки Лејо, али је његов род изумро. Изумрли су и Бизовићи, Ђокановићи, Вранићи, Самарџићи, Савићи, Катишићи и Лучићи, који су дошли у село пре Жижовића.

Жижовићи, славе Ђурђиц. Доселили су се из Црне Горе пре 200 година. Поуздано су од Жижовића Милановићи, којих има и у Коштунићима а вероватно су заједничког порекла са њима и други родови, који славе Ђурђиц и знају да су им преци досељени, као што су:

Јовановићи, раније Сарамандићи или Васиљевићи;

Марјановићи са надимком Ћивше и;

Милосављевићи или Миличићи.

Ђуровићи, славе Лучиндан. Спадају у најстарије родове у селу. Раније презиме Милићи.

Перишићи, славе Ђурђевдан. Преци су им дошли пре Недељковића из Херцеговине или Црне Горе.

Недељковићи, славе Аранђеловдан. Зову их „Арнаути“, заједничког су порекла са Вуксановићима у Горњим Бранетићима. Предак Недељко се населио из Колашина на Кремену, пошто му се допала вода на извору Каменац.

Продановићи, славе Ђурђиц. Предак, дед или прадед, дошао почетком 19. века „на мираз“ из Богданице призетивши се у Питаловиће.

Јевтовићи први, славе Ћириловдан (Св. Ћирило и Методије). Они су на Кремену, такозвани Горњи Јевтовићи, пореклом су од Сјенице. Има их у Вршцу.

Јевтовићи други, славе Стевањдан. „Доњи“ Јевтовићи су у некој вези са Папићима у Прањанима. Могуће је да су из Кремана, јер неки кажу да су из истог места као и Лукићи.

Лукићи, славе Јовањдан. Раније се презивали Самарџићи, дошли су из Кремана код Ужица, где су били суседи са Јевтовићима.

Поповићи, славе Никољдан. Знају да им је дед био син ћерке неког попа, званог поп Грожђара. Попов зет био је Петар Пољадија, који је рано умро. Као посмрче родио му се син Јеремија, који се презивао Поповић.

Ерићи, славе Митровдан. Прадед Петар дошао можда из Косјерића.

Биорци, славе Аранђелован су од Биораца у Теочину, после деоба долазили на своја имања од пре 100 година.

Николићи, славе Никољдан. Отац је дошао из Коштунића, од Гебовића, као посинак – око 1870. године.

Цветковићи, славе Јовањдан. Отац дошао из околине Власотинца око 1893. године као сиромах, село му дало 80 ари земље. Радио је као слуга, после посињен.

„Перишићи“ други, славе Ђурђевдан. Гвозден Максић дошао из Озрема пре 55 година, у Перишиће, „под своје“.

Раичевићи први, славе Ђурђиц. Отац им дошао ко 1902. године из Дружетића.

Раичевићи други, славе Лучиндан. Отац доведен као пасторак код Милисава Раичевића из непознатог места.

Брковићи, славе Аранђеловдан. Отац дошао из Теочина, око 1905. године, као призетак.

Пауновићи, славе Лучиндан. Отац дошао из Теочина на имање изумрллих Катинића-Бизовића.

Ушендићи, славе Св. Ћирила и Методија по имању и Ђурђиц по роду. Предак дошао као слуга 1919. године из Љубиша код Ужица, па се „привенчао“ за једну удовицу.

Гвозденовићи, славе Лучиндан. Отац се призетио дошавши из Прањана (Варошица) 1930. године. Развели се и он сада поново живи у Прањанима где слави Јовањдан. Иза себе оставио сина у Леушићима.

Ђурђевићи Р. Досељен из Срезојевца око 1925. године. Не каже се ништа за славу.

Обрадовић Д., слави Никољдан. Дошао из Коштунића „на мираз“ у Ериће, 1947. године.

Милосављевићи и Андрићи, славе Ђурђиц. Без мушких чланова. Од истог су рода од кога су и Андрићи у Срезојевцима.

 

ИЗВОРМиленко Филиповић – Таково. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Владимир

    Ерићи славе св.Димитрија-Митровдан