Порекло презимена, село Роћевац (Свилајнац)

8. децембра 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Роћевац, општина Свилајнац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Игралиште у Роћевцу
Игралиште у Роћевцу

Положај села.

Село је на странама потока Рупчаге, који силази са брда Орнице. У њега утичу Горунски и Водички Поток.

Воде.

У врху села постоји извор, који се зове Ђурђев Кладенац.

Земље и шуме.

Делови сеоског атара су: Утрина – где је некада била сеоска утрина, која је продата за дуг Управе Фондова, Орница, Заграђа, Дрењар, Јежевац, Седларац, Стари Роћевац, Водица, Колиште, Точак, Требљевина, Рупчага, Граничко Поље, Развала и Црна Бара.

Тип села.

Село се дели на Горњу Малу, Гмитровачку Малу и Столицку Малу. У селу је 132 куће и 8 родова.

Име села.

Мисли се да се село раније звало Рођевац по рођеној браћи, која су се први ту доселила па се тек после назвало Роћевац. Други опет кажу, да се тако место звало из којег су се први досељеници овамо доселили.

Старине у селу.

У Орницама, више села, налазе се рботине од земљаног посуђа, комади од старог оружја и старински новац.

-У Водици, на пола метра дубине, нађени су камени батови и друге камене алатке. На том месту су пре неколико година ископане урне са пепелом, које нису очуване. Налазе се делови од земљаних, бронзаних и бакарних судова. Нађен је и један мали земљани кип.

-У селу постоје трагови од старог насеља.

 

Постанак села и порекло становништва.

Ово село је новијег постанка. По предању је остало од села Купиновци и некада је било у Старом Роћевцу, па је премештено на место где су некада биле купиновачке бачије. Ово предање потврђују данашње заједничко гробље и заједничка слава ова два села.

У Горњој Мали су:

Станковићи, славе Св. Враче. Дошли су са Косова преко Купиновца, где их и данас има.

У Гмитровској Мали су:

Гмитровци, славе Никољдан. Они су овде дошли пре 80 година из Ђуринаца, где их и данас има.

У Столицкој Мали су:

Столићи, славе Јовањдан. Дошли су са Косова, преко Дворишта и Купиновца.

Милићи, славе Никољдан. Доселили су се из Тимочке Крајине.

Илићи, славе Никољдан. Предак дошао са Хомоља, као призетко. Стари Илија је био Румун, а његови су потомци Срби, као што су и остали Роћевћани.

Стевановићи, славе Св. Петку Параскеву. Предак се прозетио овде из Роанде.

Радивојевићи, славе Аранђеловдан. Предак се призетио из Проштинца. Били су прво Румуни, па се посрбили.

Ђорђевићи, славе Митровдан и Петровдан. Доселили су се са Косова.

Заједничка сеоска слава је Мали Спасовдан, као и у Купиновцу а заветина Младенци – за здравље деце.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Ресава. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.