Порекло презимена, село Прањани (Горњи Милановац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Прањани, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан Порекло становништва села Прањани, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Прањани (Горњи Милановац)

Порекло презимена, село Прањани (Горњи Милановац)

Порекло становништва села Прањани, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Нова црква у Прањанима

Нова црква у Прањанима

Положај села.

Са својих 600 домова Прањани су данас највеће село у овим пределима и уједно најраспострањеније, јер су му поједини делови међусобно веома удаљени а куће у њима раштркане. Осим „варошице“, која је новијег постанка и која је у пољу сви остали засеоци или делови села налазе се по косама и странама те котлинице. Након Првог светског рата почело је грађење кућа по самом пољу и тај покрет веома напредује. Засеоци Катрићи и Локва леже на безбројним косама, бреговима и странама, а на појединим таквим местима су појединачне родовске групе или поједине куће. Тако је и у Дугом Брду и Горњем Крају, с’том разликом што су косе дуже, блажег нагиба. Родови су по краћим косама између потока Смрдуше и Чемернице. Варошица је у пољу око друма Горњи Милановац – Пожега. Кроз Катриће и западном границом села пролази друм за Чачак.

Воде.

И поред тога што у насељу има доста извора и више потока и речица, поједини делови села оскудевају са водом, па неке куће, у Ридовима на пример, доносе воду из даљине на колима. У селу има доста бунара. Главни извори су: Велика Вода, Змајевац и Пјевчев Бунар у Катрићима; Водица и Бећаруша у Локви; Бела Вода, Вагањ или Вагањуша, Клик, Цветића Вода, Којовића Извори, Поповића Извор, Гавровића Извор, Капетануша, Силимуша, Обреновића Стублина и Шајинац у Горњем Крају; Стублине у Вајатима и Прњуши и Чесма крај Чемернице у Ридовима. Главна речица је Чемерница, која настаје од Дучине, Граба и Буковаче из планине и Коштунића; кроз село теку још и ови потоци: Турски Поток у Катрићима; Алуга, Браловића Поток, Плана, Смрдуша, Поповића и Радојковића Поток.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде и забрани су на местима: Поглед, Бучје, Слатина, Ђевојачки Мрамор, Јововац, Црна Стијена, Љетовник, Мишиједина, Орлеваџ, Башчине, Доња Ливада, Зелинова Ћуприја, Блашковина, Брезак, Јеремића Орница, Анина Градина, Вишњића Брдо – у Катрићима; Мијушково Брдо, Краљевско Брдо, Главај, Рујевац, Стјенчина, Трнавска Ливада. Љута Ливада, Несторовац и др – у Локви; Тутовина, Гај, Локва, Стражара, Маџарско Гробље, Галовићи, Клик, Бели Камен, Виноградине, Камаљ, Сватовско Гробље и др – у Горњем Крају; Главица, Сењ, Јелино Брдо, Воденичко Брдо, Велика и Мала Зујева Коса, Поље, Јаз, Аде, Луке, Прљуша, Броци, Пејовина и Изворишта – у Ридовима. Село је делимично очувало „селину“, утрину Мрамор површине око 100 хектара. По сеоског атару има још прилично шуме.

Тип насеља.

Варошица је друмско насеље док су засеоци разбијеног типа. Куће појединих родова образују разређене групе. Варошица је средиште за читаво насеље и она доприноси одржавању те целине. Развила се око црке и некадашњих кафана а сада су у њој црква и парохијски дом, општина, школа, амбуланта, сељачка радна задруга, велики задружни дом, продавнице, неколико занатских радионица – каменорезац, абаџија, два ципелара, два машинбравара, опанчар, колар, столар и ковач. Поред нове зидане цркве из 1903. године постоји и напуштена црква-брвнара из 1827. године. У селу су два гробља; једно је код цркве за Локву, Ридове и Горњи Крај док Катрићи имају своје гробље на Бшчинама. Црква слави Спасовдан и тог дана је вашар код цркве. Спасовдан је уједно и сеоска „обетина“ или „молитва“.

Старине у селу.

Има много предања и трагова ранијих насеља. За брдо Орловац – Орлујевац везује се живо предање да је преко њега прешао Орловић Павле, када је са војском полазио на Косово; он је, кажу, био родом из Теочина (или Мајдана) и војску је причестио у цркви која је била под Џојића кућама у Коштунићима. На Орлујевцу је Павле сачекивао војску из Бијељине у Босни и ту им је умро један војник, па му је подигнут споменик. На Краљевићком Брду у Локви биле су неке гробнице, које је прекопавао покојни поп Светозар Јеремић; мртваци су били лицем окренути ка истоку а руке су им биле испод главе. У Катрићима има много шлакње, а пре 30 година, када је била велика вода, Плана је изваљивала шлакњу и из обале између Клика и Вагана у Горњем Крају. Било је по Прањанима и „маџарских“ гробаља, али ниједно није сачувано, сви су надгробни споменици разнети. Једно такво гробље било је на Башчинама у Катрићима, до садашњег сеоског гробља. Друго је било на брежуљку код Којовића Кућа у Горњеем Крају. Ту је, по предању, била црква или аџамија. За место Мрамор у Горњем Крају кажу да је ту погинуо неки Маџар, те му је подигнут „мрамор“. И на Јелином Брду у Ридовима било је „маџарско“ гробље. На Клику у Горњем Крају било је „сватовско гробље“. По предању ту су се сусрели, завадили, потукли и изгинули двоји сватови. То је сада гола ледина, без икаквих знакова. Доста има успомена и на турско доба. У Турском Потоку налажене су секире, пијуци и др. Место Стражаре се тако зове, по предању, због тога што су ту биле страже, када је овуда пролазила граница између Турске и Србије. По предању, у јазу испод Ридова била је турска воденица а на Воденичном Брду су Турци закопали неко воденично камење. У Башчинама (Катрићи) познају се још турски подруми. Зелинова Ћуприја (Катрићи) се зове по Турчину Зелину, који ју је изградио а уз ћуприју је вода Санџак или Санџаковац, по неком Турчину. Прича се да је Руднички Бик имао свој конак на Башчинама и да је одатле хео да отме девојку Василију Којовић, која ће се доцније удати у Срезојевце и родити кнегињу Љубицу. У селу је било двојица ага; један је држао Плану а други Смрдушу. У Барама код Варошице има место Чардачина. По предању, ту су били турски чардаци и хан. Када је Карађорђе овуда ишао на Ужице са војском он се овде одмарао. Са том војском је био и Никола Милосављевић, Прањанин, из Горњег Краја. У турско време кроз село је водио пут за Чачак. По тој траси гради се нови пут за Чачак. Челни Гроб у Катрићима зове се по томе што је ту сахрањен неки Тривуновић, који је умро од пчела; пала на њега кошница и пчеле га усмртиле. На Бабином Гробу био је „мрамор“, нестао је. Ђевојачки Мрамор је место где су вуци појели једну девојку.

Постанак села и порекло становништва.

Прањани су били некада у великој гори. Они који су се насељавали долазили су на пусту земљу и крчили је. У прво време куће су биле по потоцима и то су биле „талпаре“ са једним одељењем без ћерта. Говори се да је у прво време у селу било 5 или 7 кућа, али се људи не слажу у томе чије су куће биле, осим Чаворовиће. Дуго Брдо је названо „Арнаутлук“, јер се ту одједном доселило неколико породица из околине Сјенице, 1809. године: браћа Миленко и Милоје, Вујичићи, Тодићи, Гарићи…. Док у селу није било дрвене цркве, постојао је округао камен и око њега су се скупљали. Када је црква подигнута око ње је била велика шума. Код цркве су била два чардака; један од њих постоји и данас, али су га Браловићи пренели у Браловиће. Други је био чардак Марковића. Било је много софри или собрашица. Исте по облику и грађи биле су и „шатре“, у којима су појединци продавали пиће недељом и празником. Пут је био далеко од цркве око 2 километра а код цркве је била општина и први дућани. Када је изграђен друм за Пожегу, општина је спуштена на друм и око ње се временом развила „варошица“ на месту које се раније звало Дивље Поље. Први су дошли у „варошицу“ неки Танасије Благојевић и ковач Филип Марковић из Планинице. Филип је дошао 1877. године. Касније су подигли дућане Благоје Симовић, Никола Ковачевић, Вељко Новаковић и др. Општина је подигла кафану, коју су под закуп држали Цинцари.

Родови:

Чаворовићи или Чавори, славе Игњатијевдан. Опште је мишљење да су они најстарији род у селу. Били су велики род. За време Турака приликом једне сеобе, када се народ иселио, један од тога рода је остао у селу. Он се звао Голуб и успомена на њега остала је у имену Голубове Луке, а сами Чавори су се звали и Голубовићи. Неки знају да су се раније звали Чворци и да је њихов даљи предак побегао у Прањане, однекуда „одозго“, дотеравши само десетак говеда. У Драгачевцу имају Чворци, који такође славе Игњатијевдан.

Живчевићи (нејасно), славе Ђурђевдан. Они су у Локви и најстарији су после Чаворовића. Не знају за своје порекло. Дед им је био свештеник, поп Нестор. Један од њих је отишао као учитељ у Милошевац код Смедерева.

Зеленовићи и Миловановићи, славе Јовањдан. Они су у Горњем Крају и спадају у најстарије родове.

Зечевићи, славе Аранђеловдан. Они су у Катрићима и спадају међу четири најстарија рода у Прањанима. Не знају за своје порекло. Њиховог претка је назвао Зецом неки Турчин. Тобоже што му је рекао да се спасао и остао жив идући (као зец) од трна до трна по Космају (брду).

Станојевићи и Јанковићи, славе Ђурђевдан. Они су у Горњем Крају, воде порекло од браће Станоја и Јанка, чији је отац Раде дошао из Дробњака.

Којовићи, славе Ђурђевдан. Они воде порекло од сестре Станоја и Јанка, односно од њихова зета Која, који је старином из Црне Горе. Неки мисле да је Која био брат Станоју и Јанку. Од овог рода је била Василија, удата за Петра Вукомановића као и неки кнезови.

Радојевићи, славе Аранђеловдан. Предак им је дошао у Горњи Крај из Црне Горе. Најпре се населио на Чемерници па је, бојећи се комараца у пољу, окумио Станоја и он му дао земље у Горњем Крају.

Ђосовићи, славе Ђурђевдан. Некада су били сви у Локви, сада у разним деловима насеља. Старином су Милићи од Никшића и дошли су овде када је у Прањанима било само 7 кућа.

Петрићи, Марковићи и Јеремићи су један род, славе Лучиндан. Преци су им, браћа Арон и Мојо Петрићи, дошли из Црне Горе пре Устанка 1804. године. Најпре су дошли у Бучје, између Гојне Горе, Јанчића и Рожаца те су отуда једни прешли у Прањане – у Катриће. Јеремићи кажу да су, дошавши у Прањане, хтели да оду даље, али су их Чавори молили да остану и дали им половину земље. На договру у Такову учествовао је и Тодор Јеремић из Прањана.

Тривуновићи и Крњићи су један род, славе Ђурђевдан. Преци Тривун и Сретен Крњић дошли су из села Челица на Јавору. Дошли су после Јеремића. Уз Први устанак су се били разбегли, па се после опет прикупили. Тривуновића има исељених у Чачку и Београду.

Гавровићи, славе Јовањдан. Они су пореклом из Црне Горе, одакле су дошли кад је у Прањанима било свега 4-5 кућа.

Марушићи, славе Аранђеловдан. Они су у Ридовима и Катрићима. Старином су од Васојевића одакле су дошла браћа Дамјан и Димијан, ковачи, на место Луције у Ридовима. Од Павла Марушића, кога је ујак Јеремић узео под своје (усвојио), настао је огранак Марушића у Катрићима а тај Павле је био момак уз Господара Јована.

Танасковићи (Ћосовићи), Станишићи (Цекићи) и Бјелаковићи су у Катрићима су један род, славе Ивањдан летњи а старином су Глибетићи из села Глибетића у Мокрој Гори.

Таловићи, славе Лучиндан. Они су дошли из непознатог места пре Браловића и Тадића.

Браловићи први, славе Цвети. Воде порекло од браће Јелесија, Аксентија, Миша и Јована, који су дошли из Негбине пре Првог устанка и населили се посебно на четири места, један огранак је остао у Негбини код Ужица, где их има и данас.

Браловићи други, славе Аранђеловдан. Они воде порекло од Јовића Браловића из Мршеља у пожешком срезу, кога је довела мајка као удовица у Браловиће прве.

Браловићи трећи, славе Аранђеловдан, прекађују Цвети. Предак је дошао из околине Сјенице.

Чутовићи (Јочовићи и Милошевићи-Радоњићи), славе Ђурђиц. Већином су у Локви, дошли из Мокре Горе. Прозвани су Чутуровићи-Чутовићи, јер су им преци правили чутуре. Огранци Чутовића су Јочовићи у Локви, Катрићима и Ридовима – названи тако по прадеду и Милошевићи-Радоњићи, који славе Стевањдан. Они су у Катрићима и Варошици. Предак Радоња је био хајдук.

Тошићи, славе Ђурђевдан. Они су у Ридовима а преци су им дошли из непознатог места пре Првог устанка.

Радојевићи и Папићи су један род, славе Јовањдан. Још пре Устанка 1804. године дошал су браћа Папо и Живан са сестром Раилијом, Дошли се са Јелове Горе а тамо су стигли из Херцеговине. Од њих је:

Живановић (Ранко) дошао је као унук на имање Поповића, па сада слави Алимпијевдан.

Раилићи, славе Јовањдан. Не зна се одакле је био предак, муж Рајилин.

Милосављевићи, славе Аранђеловдан. Они су у Горњем Крају, звани Прежаловићи по надимку, пореклом су из Санџака. Има их у Београду и Трбушници.

Ђоговићи, славе Јовањдан. Они су у Ридовима и вероватно су из Црне Горе а у Прањане је дошао прадед Ранко Ђоговић из Папратишта.

Миловановићи или Лелеци, славе Ђурђевдан. Они су у Ридовима, досељени су из „Ужичке“ а можда су даљим пореклом из Црне Горе. Дошли су пре 1804. године.

Ерићи, славе Стевањдан. Они су у Катрићима и Локви, а пореклом су из „Ерске“.

Толићи, Мирковићи или Чизери (нечитко), Милинковићи, Вукашиновићи, Ивановићи и Ђуровићи су у Горњем Крају и сви су један род по старини, славе Стевањдан. Доселили су се од Сјенице, из неког места измеђи Чајетине, Сјенице и Нове Вароши. Толићи чувају земљани лонац, који су донели одатле. Један од Толића отишао је у Милићевце код Чачака а један је отишао из Прањана у околину Осијека у Славонији. Заједничког порекла са Вукашиновићима били су Угреновићи (славили су Никољдан) али су изумрли по мушкој линији. Арнаутлук или Аранаути се зове у Прањанима Дуго Брдо, због тога што су се одједанпут населило неколико породица од Сјенице, вероватно 1809. године и у Милића Миленковића доскора се одржавала раса говеда доведена одатле, а до око 1900. године и раса оваца. То су родови: Вујичићи, Миленковићи, Милојевићи, Тодићи и Гарићи.

Вујичићи, славе Јовањдан. Предак Вујица је дошао из Врањеша у Ерској – ужички округ, наводно када су Маџари истерани. Звали су се Митровићи. Од тог рода су и: –Гвозденовићи у Варошици.

Тодићи, славе Никљодан, пореклом су од Сјенице.

Гарићи, славе Никољдан. Они су такође од Сјенице, раније су се звали Александрићи.

Обреновићи, славе Никољдан. Они су на Дугом Брду. Пореклом су од Сјенице а можда и заједничког порекла са Гарићима.

Милојевићи и Миленковићи су један род, славе Никољдан. Они воде порекло од браће Милоја и Миленка, који су дошли од Сјенице. Дошли су пре Вујичића. Некада су се звали Алексићи.

Радојковићи, славе Никољдан. И они су од Сјенице.

Мартиновићи у Катрићима су пореклом из Санџака. Од тога рода је данас само Марушић Превислав, чији је отац отишао у Марушиће а у кући Мартиновића је данас и један Тривуновић (Милосав други).

Милутиновићи, славе Ђурђевдан. Они су међу Браловићима; предак им Милутин дошао однекле као сиромашан дечак. Био је предан радник, па му Брало да земље и своју сестру или ћерку, која је већ била старија девојка.

Васиљевићи, славе Ђурђевдан. Предак је био пореклом „из Ужичке, однекале из Црне Горе“. Има их у Миоковцима.

Васиљевићи-Клинцовићи, славе Савиндан. Њихов предак Симо, који је био поткивач, населио се из Папратишта код Пожеге, на тај начин што га је овде задржао Васиљ, који му је у родном крају био комшија, давши му земље.

Видаковићи, Андрићи и Марковићи су један род, славе Никољдан. Они су у Горњем Крају и воде порекло од браће Видака, Марка и Андрије, синова Павлових. Пореклом су из Мокре Горе.

Томанић је стар 74 године. Зна само да му је у Прањане дошао прадед са женом Мирјаном.

Симовићи, славили раније Јеремијевдан, овде Никољдан. Поменути Павле имао је сина Томића, који се оженио удовицом из села Грбице у Гружи, те је она довела сина Сима, од кога су настали Симовићи.

Аврамовићи и Старчевићи су у Горњем Крају, некада сви Старчевићи, славе јесење Враче, преслављају летње Враче. Пореклом су из села Думановца код Сјенице.

Тадићи, славе Никољдан. Они су у Локви а пореклом су из Бајине Баште, одакле су дошли пре 100 година. Има их у Београду и Горионици.

Ковачевићи, славе Ђурђевдан. Они су пореклом из Истока, одакле су дошли дедови Гијо и Вукосав, браћа или рођаци, па је Вукосав отишао у Миоковце.

Главинићи (нечитко), славе Аранђеловдан су у Горњем Крају и Ридовима; по деду Маринку, који је из Горњег Краја прешао, пре више од 80 година у поље испод Ридова, његови потомци се сада зову:

Маринковци. Пореклом су вероватно из Црне Горе, доселили се у време Обреновића.

Младеновићи, славе Аранђеловдан. Они су у Локви. Прадед се доселио из Мокре Горе.

Николићи, славе Никољдан. Они су у Локви, старином су Блашковићи из Херцеговине. Зову их и Перковићи. Доселио се дед, односно прадед. У књигама умрлих помињу се 1839. године.

Маћићи, славе Јовањдан. Пре 100 година дошао им прадед, или чукундед Никит из неког села код Вишеграда, у правој Босни.

Поповићи, славе Алимпијевдан. Они су у Горњем Крају. Предак поп Стеван се доселио из непознатог места, вероватно из Црне Горе.

Станојевићи други или Гудурићи, славе Ђурђевдан. Они су у Локви а пореклом из околине Нове Вароши.

Благојевићи, славе Лазаревдан су у Горњем Крају и Варошици, пореклом су са Јавора.

Петровићи су у Катрићима, славе Аранђеловдан. Прадед Ранко Пејовац дошао је из Црне Горе, из неког места поред велике реке.

Стевановићи су у Локви, славе Ђурђевдан. Старином су из Кремана.

Јевтовићи су у Локви и Горњем Крају, славе Ђурђевдан. Дед им дошао из Мршеља у првој половини 19. века. Нису у роду са осталим Јевтовићима у селу.

Марковићи су у варошици, славе Велику Госпојину. Доселио се 1877. године ковач Филип Марковић, из Планинице.

Јањићи, једни славе Ђурђевдан, други Савиндан. Они су у Ридовима, отац им дошао пре 70 година из Гојне Горе, где их још има и славе Ђурђевдан а он се призетио и преузео славу, Савиндан.

Јеремићи други, славе Лучиндан а по пореклу су Савићи-Зимићи, који славе Никољдан из Рожаца, одакле им је дошао дед код ујака Јеремића „под своје“.

Вуковићи су у Горњем Крају; отац им дошао „на мираз“ из Дружетића. Пошто су се синови поделили, једни славе Враче (слава Старчевића), други Аранђеловдан (слава Вуковића), а друго прекађују-обележавају.

Андрићи трећи су на Дугом Брду, славе Аранђеловдан. Дед им је био од Албијанића из Тометина Поља и призетио се у Андриће.

Средојевићи-Средовићи су и Катрићима, славе Јовањдан, а пореклом су из Мокре Горе. Дед им је био сиротан па је био у ујчевини у Миоковцима.

Стојанићи. Била у селу баба Стојана, која је имала две кћери и велико имање и довела два зета у кућу. Потомци обојице, када су се поделили, назвало се Стојанићима. Оба су била из Добриње. Наследилли су славу Аранђеловдан по имању. Од једног дошљака (Илије) води порекло 8 домаћинстава, која преслављају Ђурђевдан а од другог (Николе) 2 домаћинства.

Продановићи, славе Аранђеловдан* и Ђурђевдан. Око 1890. године Милош Продановић из Богданице дошао је у Прањане – у Варошицу. Они су пореклом из села Комарнице у Дробњацима, одакле су кренули око 1720. године. Отац тог Продана био је добровољац у Русији 1711. године и имао је одликовање од цара Петра, које је чувано до 1916. године кда су га однели Аустријанци. Продановићи су отишли из Дробњака за раније исељеним Кнежевићима у Јежевицу. И дедови и преци су се бавили трговином. Тако је Дмитар, на путу на који је кренуо ради трговине, умро у Шопрању 1793. године, па је одатле пренет и сахрањен у Богданици, уз помоћ и старање рођака, аустријског генерала Продановића. *Аранђеловдан славе по завету неке бабе да им се одрже деца.

Ковачевићи, славе Стевањдан по имању, преслава Никољдан по роду. Отац дошао у Катриће 1901. године из Ртара у Драгачеву свом ујаку, који му је био стараоц.

Ковачевићи други, славе Никољдан. Они су у Ридовима. Предак се призетио из Брезне пре 50 година у Мартиће, који су изумрли.

Миловановићи други, славе Никољдан. Они су у Варошици. Отац био столар а његов отац дошао је из Тометина Поља пре више од 50 година.

Старчевићи други, славе Св. Враче. Отац им је био од Радовановића у Гојној Гори. Узео га „на трећи део“ у кућу Василије Старчевић пре 50 година.

Бошњаковићи, славе Стевањдан. Отац дошао у Варошицу 1908. године из Старог Влаха као пекар и кафеџија.

Гавриловићи, славе Ђурђевдан по миразу. Дошао је у Јочовиће из Вранића 1918. године а отац му је био из Ужица.

Андрићи, славе Ивањдан по имању су у Катрићима, родом из Локве, ванбрачни син, који је дошао уз мајку када се удала.

Ружићи, славе Ђурђиц по имању. Отац, ванбрачно дете, био родом из Теочина и призетио се овде 1905. године.

Боловићи, славе Ђурђиц по имању су у Локви, отац родом су из Лорета, призетио се пре 45 година.

Петровићи, славе Ђурђевдан. Они су у Варошици, отац дошао као пасторак уз маћеху из Калањеваца код Ваљева пре 40 година.

Никићи су међу Тривуновићима, довела га мајка када се преудала из Дужетића у Тривуновиће.

Дуњићи, славе Лучиндан. Они су у Локви, отац дошао из Миоковаца тетки пред рат 1914. године.

Гогићи. Отац дошао у Варошицу из Пожеге 1918. године. Не каже се коју славу славе.

Јевтовићи, славе Никољдан по мајчином роду. Они су у Ридовима, отац му, родом као ванбрачно дете из Локве, дошао на женино имање пре 30 година.

Веселиновићи, славе Ђурђевдан по имању, преслава Алимпијевдан по роду, дошао на мираз из Коштунића, пре 30 година.

Василић Ст., слави Јовањдан. Он је у Катрићима, привенчао се из Црне Горе после Првог светског рата.

Трифуновићи је у Локви, дошао „на мираз“ из Гојне Горе 1925. године, не каже се ништа за славу.

Маринковићи, славе Стевањдан, абаџија у Варошици, дошао из Црнуће око 1930. године.

Стоковићи, славе Св. Враче по имању. Дошао у Горњи Крај из Бершића пре 20 година свом тетку, који га је усвојио.

Вуковићи, славе Ђурђевдан по имању и Лучиндан. Дошао из Срезојевца пред Други светски рат, привенчао се.

Каљевићи су у Горњем Крају и на Дугом Брду. Обојица (две породице) су дошла из Дружетића „на мираз“ пре 55 година. Један слави Враче а други Никољдан.

Милошевићи. Отац кафеџија, дошао је из Брезне 1943. године да се склони од гоњења.

Непознато и неиспитано:

Мијајловићи, славе Никољдан. Они су у Катрићима. Непознатог порекла. Међу њима нема уопште одрасллих.

Андрићи су у Локви. Н зна се ништа о њима.

У матичним књигама умрлих, које се у Прањанима воде од 1837. године помињу се, између 1837-1870. године, многи родови којих више нема у селу, а то су:

Дмитровићи, Костићи, Павловићи, Пантовићи, Марковићи, Остојићи, Јовановићи, Томићевићи, Милетићи, Петронијевићи, Дамњановићи, Теодоровићи, Крсмановићи, Арсенијевићи, Илићи, Милићевићи, Маријановићи, Виторовићи, Максимовићи, Милентијевићи, Лазаревићи, Вучићевићи, Зарићи, Стојковићи, Кузмановићи, Костадиновићи, Видојевићи, Алемпијевићи, Слепчевићи, Перишићи, Банковићи, Божовићи, Драгићевићи, Богосављевићи, Јозовићи, Берисављевићи, Спасојевићи и Јелисијевци.

Можда неки од поменутих постоје и данас, али под другим презименима. Забележено је да је 21. новембра 1865. године умро Сава Пантовић од 32 године, дунђерин из Љутице (Пожега), 23 јула умро је Иван, дете од једне године Видоја из Босне а 6. марта 1890. године Димитрије Вељковић, зидар из Прањана (48 година) родом из Нове Вароши. Цигани-Роми, ковачи и свирачи.

Јанковићи су досељени из Мораваца код Љига, око 1876. године.

Петровићи су дошли око 1912. Године. Међу њима нема одраслих мушкараца, побили су их Немци.

ИЗВОРМиленко Филиповић – Таково. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (3)

  • Ananije Kisjelica

    Ejup Mušović i Salih Selimović kažu da su Papići dospjeli u Pranjane iz Bučja kraj Priboja, i to preko Kladnice (Sjenica) i užičkog kraja (Jelove gore) za vrijeme Prvog srpskog ustanka (1806. godine). Pokojni Mušović je bio vrlo ozbiljan naučnik, što se može reći i za Selimovića, koji pomalo srbuje. Ovo ističem jer im vjerujem.
    Što se tiče porijekla Papića iz Pranjana, Filipovićev podatak o tome je tačan. Naime, njihovi daleki jesu iz Hercegovine, tačnije stare Hercegovine. Živjeli su do četvrte decenije XVIII vijeka u selu Petrovićima, zatim u Pošćenju (Drobnjak), a onda u Bučju. Petroviće (mjesto blizu današnje granice CG i BiH) napustili su iz bojazni od krvne osvete (ubuli Srbina Dževerdanovića braneći stado), a iz Pošćenja ih je protjerao osioni Novica Cerović sa svojim rođacima.
    Izvori: A. Luburić: „Drobnjak“, Beograd, 1930.
    M. Vojinović: „Pljevaljski kraj“, Pljevlja, 1993.

    Одговори
  • Ivana

    Milosevic Milan kafedzija iz Brezne dosao je 1943 godine u Pranjane kako bi posetio svoju porodicu, suprugu i decu koja su privremeno boravila u kuci njegovog tasta Srecka Ugrenovica i taste Pave Ugrenovic. Tom prilikom je uhapsen od stane Nemackog okupatora i transportovan je u Banjicki logor. Strljan je iste godine oktobra meseca u Jajincima. Imao je svega trideset i dve godine. Srecko Ugrenovic, imao je tri sina i dve cerke.Sva tri sina stradala su u prvom svetskom ratu. Starija cerka Dara bila je udata u Petrovice koji su ziveli u varosici Pranjana i iyrodila je troje dece. Mladja cerka Ljubinka udata je u Milosevice iz Brezne i izrodila je cetvoro dece. Ovo su verodostojne cinjenice koje vam prilaze unuka Milana Milosevica i praunuka Srecka Ugrenovica.

    Одговори
    • Милутин М.Продановић

      Да, Дара је била прва жена Драгољуба Петровића „Швабе“, трговца из Прањана и родила је Милету и Бецу, а за треће дете нисам сигуран. „Шваба “ се после оженио Бранком са којом изроди Веру, Ђорђа и Чеда……..

      Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top