Порекло презимена, село Тољевац (Варварин)

14. новембра 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Тољевац, општина Варварин – Расиснки округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Toljevac

Положај села.

Село се налази на источном крају Крчинског Поља а на самом улазу Калинићске Реке у клисуру која траје до Орашја, са једне и друге стране реке. Куће су на странама благог нагиба. Некад их је било до саме реке али су се због поплаве помериле. Већи број кућа је на десној страни реке.

Воде.

Мештани пију углавном бунарску воду. Постоји само један извор звани Просина, који никада не пресушује.

Земље и шуме.

Атар овог села је доста велики. Земља је брдовита али због доста крчевине она је јако добра и родна. Главни део земље је пољњача (црвенкаста иловача), па прљуша, смоница, пескуша и црница. Земља је боља на десној него на левој страни реке. Оно мало земље поред реке страда од поплава и наноса.

Шуме има доста а у забранима је знатно крупнија од остале. Сва је шума белогорица (граничева и букова). Ово село, као и Пајковац, продаје дрва по Бачини и Варварину.

Тип села.

Сеоске су куће у страни и раштркане, где су на одстојању од 200 до 300 метара а поред друма Варварин – Калинића су збијене, тако да је размак између њих од 20 до 50 метара. Село се дели на: Горњу, на десној страни реке – западно; Доњу, такође на десној страни реке – источно, Речну или Друмску малу, на левој страни друма и Колибине, за 3-4 километра далеко од осталог села, близу Церничког Потока, са друге стране косу, у присоју.

У селу је 110 кућа и 165 пореских глава.

Име селу.

Једни причају да се ово село звало Тоњевац, због тоња, која га је у виду магле, думена или чађи спопадали, па се после назвало Тољевац. Други веле да се село овако назвало због неког Тоље, виђеног и чувеног човека, који се ту први доселио.

Старине у селу.

Од старина постоји само једна црквица или капела која слави Аранђеловдан када се ту купи велики сабор.

 

Постанак села и порекло становништва.

Неки убрајају ово село у најстарија села у Темнићу. У селу су четири породице старинаца, које имају 38 кућа, односно петину укупног броја сеоских кућа. Мала Колибине, која је насељена пре 20 година, изгледа да ће временом постати заселак па и посебно село.

У Горњој Мали су:

Гајићи су старинци, славеЂурђиц и Ђуређевдан.

Филиповићи су се доселили из околине Врања, славе Никољдан.

Аврамовићи су старинци, славе Никољдан.

Станковићи су из околине Врања, славе Никољдан.

У Доњој Мали су:

Гмитровићи су се доселили из Карановца (Карановчића) а тамо из Гмитровице на Косову. Славе Јовањдан као стару славу и Никољдан, као славу земље и дома – где су дошли.

Минићи су старинци, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Лазаревићи и Стевановићи су дошли из Парцана, славе Ђурђевдан.

Калиманци су се доселили из некаквих Калимана. Било их је некада више па су замрли, славе Аранђеловдан и Велику Госпојину.

Милошевићи су старинци, славе Јовањдан.

Нешковићи су из околине Врања, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Марковићи су из околине Врања, славе Никољдан. Кажу да и данас имају рођаке тамо – одакле су досељени.

У Друмској Мали, идући низ реку су ове породице:

Савићи су дошли из околине Врања, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.

Јованчићи су одакле и Савићи, са којима се сматрају да су један род. Славе Аранђеловдан.

Бранковићи су из Орашја више Бачине, славе Аранђеловдан.

Јовановићи су из околине Врања, славе Аранђеловдан.

Дачићи су из Опарића у Левчу, славе Јовањдан и Аранђеловдан. Другу славу су наследили у дому у који су дошли.

У Колибинама су:

Милосављевићи су се доселили из Љуптена у Старој Србији, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Филиповићи су из села – Горње Мале, славе – као и они – Никољдан.

Нешковићи су од Нешковића у Доњој Мали, славе – као и они – Ђурђиц и Ђурђевдан.

Калиманци су од Калиманаца у Доњој Мали, славе – као и они – Аранђеловдан и Велику Госпојину.

Сеоска слава је Бели Четвртак по Тројицама а заветина Аранђеловдан – ради здравља стоке.

Гробље је једно и налази се у Горњој Мали.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Темнић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.