Poreklo stanovništva sela Toljevac, opština Varvarin – Rasisnki okrug. Prema knjizi Stanoja Mijatovića „Temnić“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
Položaj sela.
Selo se nalazi na istočnom kraju Krčinskog Polja a na samom ulazu Kalinićske Reke u klisuru koja traje do Orašja, sa jedne i druge strane reke. Kuće su na stranama blagog nagiba. Nekad ih je bilo do same reke ali su se zbog poplave pomerile. Veći broj kuća je na desnoj strani reke.
Vode.
Meštani piju uglavnom bunarsku vodu. Postoji samo jedan izvor zvani Prosina, koji nikada ne presušuje.
Zemlje i šume.
Atar ovog sela je dosta veliki. Zemlja je brdovita ali zbog dosta krčevine ona je jako dobra i rodna. Glavni deo zemlje je poljnjača (crvenkasta ilovača), pa prljuša, smonica, peskuša i crnica. Zemlja je bolja na desnoj nego na levoj strani reke. Ono malo zemlje pored reke strada od poplava i nanosa.
Šume ima dosta a u zabranima je znatno krupnija od ostale. Sva je šuma belogorica (graničeva i bukova). Ovo selo, kao i Pajkovac, prodaje drva po Bačini i Varvarinu.
Tip sela.
Seoske su kuće u strani i raštrkane, gde su na odstojanju od 200 do 300 metara a pored druma Varvarin – Kalinića su zbijene, tako da je razmak između njih od 20 do 50 metara. Selo se deli na: Gornju, na desnoj strani reke – zapadno; Donju, takođe na desnoj strani reke – istočno, Rečnu ili Drumsku malu, na levoj strani druma i Kolibine, za 3-4 kilometra daleko od ostalog sela, blizu Cerničkog Potoka, sa druge strane kosu, u prisoju.
U selu je 110 kuća i 165 poreskih glava.
Ime selu.
Jedni pričaju da se ovo selo zvalo Tonjevac, zbog tonja, koja ga je u vidu magle, dumena ili čađi spopadali, pa se posle nazvalo Toljevac. Drugi vele da se selo ovako nazvalo zbog nekog Tolje, viđenog i čuvenog čoveka, koji se tu prvi doselio.
Starine u selu.
Od starina postoji samo jedna crkvica ili kapela koja slavi Aranđelovdan kada se tu kupi veliki sabor.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Neki ubrajaju ovo selo u najstarija sela u Temniću. U selu su četiri porodice starinaca, koje imaju 38 kuća, odnosno petinu ukupnog broja seoskih kuća. Mala Kolibine, koja je naseljena pre 20 godina, izgleda da će vremenom postati zaselak pa i posebno selo.
U Gornjoj Mali su:
–Gajići su starinci, slaveĐurđic i Đuređevdan.
–Filipovići su se doselili iz okoline Vranja, slave Nikoljdan.
–Avramovići su starinci, slave Nikoljdan.
–Stankovići su iz okoline Vranja, slave Nikoljdan.
U Donjoj Mali su:
–Gmitrovići su se doselili iz Karanovca (Karanovčića) a tamo iz Gmitrovice na Kosovu. Slave Jovanjdan kao staru slavu i Nikoljdan, kao slavu zemlje i doma – gde su došli.
–Minići su starinci, slave Đurđic i Đurđevdan.
–Lazarevići i Stevanovići su došli iz Parcana, slave Đurđevdan.
–Kalimanci su se doselili iz nekakvih Kalimana. Bilo ih je nekada više pa su zamrli, slave Aranđelovdan i Veliku Gospojinu.
–Miloševići su starinci, slave Jovanjdan.
–Neškovići su iz okoline Vranja, slave Đurđic i Đurđevdan.
–Markovići su iz okoline Vranja, slave Nikoljdan. Kažu da i danas imaju rođake tamo – odakle su doseljeni.
U Drumskoj Mali, idući niz reku su ove porodice:
–Savići su došli iz okoline Vranja, slave Aranđelovdan, jesenji i letnji.
–Jovančići su odakle i Savići, sa kojima se smatraju da su jedan rod. Slave Aranđelovdan.
–Brankovići su iz Orašja više Bačine, slave Aranđelovdan.
–Jovanovići su iz okoline Vranja, slave Aranđelovdan.
–Dačići su iz Oparića u Levču, slave Jovanjdan i Aranđelovdan. Drugu slavu su nasledili u domu u koji su došli.
U Kolibinama su:
–Milosavljevići su se doselili iz Ljuptena u Staroj Srbiji, slave Đurđic i Đurđevdan.
–Filipovići su iz sela – Gornje Male, slave – kao i oni – Nikoljdan.
–Neškovići su od Neškovića u Donjoj Mali, slave – kao i oni – Đurđic i Đurđevdan.
–Kalimanci su od Kalimanaca u Donjoj Mali, slave – kao i oni – Aranđelovdan i Veliku Gospojinu.
Seoska slava je Beli Četvrtak po Trojicama a zavetina Aranđelovdan – radi zdravlja stoke.
Groblje je jedno i nalazi se u Gornjoj Mali.
IZVOR: Stanoje Mijatović – Temnić. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
Komentari (0)