Порекло презимена, село Гложане (Свилајнац)

14. новембра 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Гложане, општина Свилајнац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Glozane (Svilajnac)

Положај села.

Село је на обема странама Гложанске Реке са кућама поређаним у смеру исток-запад.

Воде.

Извори су: Стублина, Урошев Кладенац, Влашки Кладенац, Кавадинца, Плочник, Виноградарац, Зујков Кладенац, Црквина, Томин Кладенац (извире из камена) и Учитељев Кладенац.

Земље и шуме.

Дело ви сеоског атара су. Доње Селиште, Кључ, Тушево, Буковачко Брдо, Дољача, Лиса, Михаиловац, Парлози, Житар, Оглавак, Велика Шума, Пауновац, Стари Виногради, Зиман, Грнчар, Велико Поље, Дрењар, Рт, Златенац (где је некада било село истог имена), Питомо Поље, Добршево, Јовин Бат, Липар, Збеговиште, Бат, Плочник, Горње Селиште, Гај, Велики и Мали Дивотин, Влашки Крст, Зидина, Ђурон Поток, Ђурђева Главица, Хум(Ум), Подруми, Градиште, Градац, Манастирско и Девесило.

Тип села.

Село се дели, почев од истока, на: Златенску, Томицку, Чилицку, Добрицку и Доњу Малу где су и Тушевљани.

У селу је 368 кућа и 15 родова. Године 1819. село је имало 50 кућа и 133 пореске главе; године 1870. имало је 233 пореске главе.

Старине у селу.

У Златенцу има рушевина од неког старог манастира, који је подигао Златко, пети брат Миљков и Радин. Црква је у облику крста; знатно је већа и боље очувана но црква у Радошину. Од ње стоје зидови скоро два метра високи. Свет овде долази о свакој Младој Недељи на молитву.

-У Доброшеву, крај Мораве, постоје такође развалине од неке старе цркве, за коју се мисли, да је била задужбина Вука Бранковића. Ова је црква нешто мања од цркве у Златенцу и има очуван зид висине око метар. По предању ту је био сабор за Малу Госпојину, па су Турци изенада ударили, многи свет поробили, побили и у Мораву побацали а многи су се бежећи подавили у Морави, који се баш тада излила. Народ верује да се и данас на том месту на дан овог догађаја у глуво доба ноћи чује јаук и запомагање људи, жена и деце.

-У Зидини или Градишту на Хуму има некаквих развалина од града, који није био много велики и који је имао шестоугаони облик. Ту се налазе старе рударске алатке, старински ноци, велике и танке плочасте цигле, људски костури, рбине од старог посуђа итд.

-Близу овог градишта су развалине, за које народ мисли, да су од неке цркве.

На 2-3 километра југозападно одо овог села, поред саме Мораве је Манастир Миљков, који се некада звао Буковица. По предању њега је подигао Миљко, брат Томин, Јаковљев, Златков, Тутин и Радин а по другом предању њега је подигао Ђорђе Радулбеговић, војвода каравлашки.

 

Постанак села и порекло становништва.

Ово село је старијег настанка. Старо Гложане било је у Горњем Селишту, над селом, па се отуда преместило ниже, због чуме. Из Доњег Селишта овде се такође преселило Тушево због поплаве од Мораве, по заповести Кнеза Милоша око 1816. Године. Из истих разлога и село Златенац, које је било такође покрај Мораве, између Радошина и Гложана, и у коме је била црква.

У Златенској Мали су:

Златенци и Лукићи, славе Никољдан. Дошли су из расељеног Златенца.

Чађићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Дошли су у Златенац из Леновца. Павле Чађић или Паул Чађа (тако назван јер је био црн у лицу) био је Хајдук Вељку брат од стрица. И његови потомци по изгледу и узрсту подсећају на Хајдук Вељка.

У Томицкој мали су:

Томићи, славе Томиндан, јесењи и летњи. Доселили су се пре 200 година из Матејевца код Ниша. Два су брата тада отишла у крагујевачки Сипић а један дошао овамо.

Букваши, славе Стевањдан. Доселили су из Великог Извора код Зајечара.

У Чилицкој Мали су:

Чилићи, славе Св. Враче. Они су старинци. Тако су названи по запату коња, који су обично испадали чилаши.

У Добрицкој Мали су:

Добрићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Они су старинци.

Вељићи, славе Св. Врачи. Не зна се одакле су.

У Доњем Крају су:

Ерчићи и Кукљаши, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили су се из Старог Влаха. Од њих је био кнез Петар.

Магданелићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Они су старинци.

Николичићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Они су старинци и са Магдаленићима се сматрају да су један род.

Рашићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Они су старинци.

Шогорани и Грујићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се са Косова.

Ристићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Они су старинци, мисли се да су род са Магданелићима, Николи(чи)ћима и Рашићима.

На дну села су:

Тушевљани и Кожљанци, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Дошли су одавно из неког Кожљана у Тушево па отуда овамо.

Станковићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Не зна се њихово порекло. Тако су названи по попу Станку, за кога рекоше да је по свој прилици дошао из Горње Ресаве.

Сеоска слава је Млади Св. Никола а заветине Ђурђевдан – против града, Аранђеловдан – против чуме и Трифундан – због винограда.

У селу је пет циганских-ромских кућа од којих су три занимају торбарењем а две ковачким занатом. Ковачи су овде од старине а торбари су дошли из околине Медвеђе.

На западној страни села, у брду идући Манастиру Миљкову, били су Гложански Подруми. Данас је остао још по неки а остали су пренети у село.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Ресава. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.