Poreklo stanovništva sela Gložane, opština Svilajnac – Pomoravski okrug. Prema knjizi Stanoja Mijatovića „Resava“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
Položaj sela.
Selo je na obema stranama Gložanske Reke sa kućama poređanim u smeru istok-zapad.
Vode.
Izvori su: Stublina, Urošev Kladenac, Vlaški Kladenac, Kavadinca, Pločnik, Vinogradarac, Zujkov Kladenac, Crkvina, Tomin Kladenac (izvire iz kamena) i Učiteljev Kladenac.
Zemlje i šume.
Delo vi seoskog atara su. Donje Selište, Ključ, Tuševo, Bukovačko Brdo, Doljača, Lisa, Mihailovac, Parlozi, Žitar, Oglavak, Velika Šuma, Paunovac, Stari Vinogradi, Ziman, Grnčar, Veliko Polje, Drenjar, Rt, Zlatenac (gde je nekada bilo selo istog imena), Pitomo Polje, Dobrševo, Jovin Bat, Lipar, Zbegovište, Bat, Pločnik, Gornje Selište, Gaj, Veliki i Mali Divotin, Vlaški Krst, Zidina, Đuron Potok, Đurđeva Glavica, Hum(Um), Podrumi, Gradište, Gradac, Manastirsko i Devesilo.
Tip sela.
Selo se deli, počev od istoka, na: Zlatensku, Tomicku, Čilicku, Dobricku i Donju Malu gde su i Tuševljani.
U selu je 368 kuća i 15 rodova. Godine 1819. selo je imalo 50 kuća i 133 poreske glave; godine 1870. imalo je 233 poreske glave.
Starine u selu.
U Zlatencu ima ruševina od nekog starog manastira, koji je podigao Zlatko, peti brat Miljkov i Radin. Crkva je u obliku krsta; znatno je veća i bolje očuvana no crkva u Radošinu. Od nje stoje zidovi skoro dva metra visoki. Svet ovde dolazi o svakoj Mladoj Nedelji na molitvu.
-U Dobroševu, kraj Morave, postoje takođe razvaline od neke stare crkve, za koju se misli, da je bila zadužbina Vuka Brankovića. Ova je crkva nešto manja od crkve u Zlatencu i ima očuvan zid visine oko metar. Po predanju tu je bio sabor za Malu Gospojinu, pa su Turci izenada udarili, mnogi svet porobili, pobili i u Moravu pobacali a mnogi su se bežeći podavili u Moravi, koji se baš tada izlila. Narod veruje da se i danas na tom mestu na dan ovog događaja u gluvo doba noći čuje jauk i zapomaganje ljudi, žena i dece.
-U Zidini ili Gradištu na Humu ima nekakvih razvalina od grada, koji nije bio mnogo veliki i koji je imao šestougaoni oblik. Tu se nalaze stare rudarske alatke, starinski noci, velike i tanke pločaste cigle, ljudski kosturi, rbine od starog posuđa itd.
-Blizu ovog gradišta su razvaline, za koje narod misli, da su od neke crkve.
Na 2-3 kilometra jugozapadno odo ovog sela, pored same Morave je Manastir Miljkov, koji se nekada zvao Bukovica. Po predanju njega je podigao Miljko, brat Tomin, Jakovljev, Zlatkov, Tutin i Radin a po drugom predanju njega je podigao Đorđe Radulbegović, vojvoda karavlaški.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Ovo selo je starijeg nastanka. Staro Gložane bilo je u Gornjem Selištu, nad selom, pa se otuda premestilo niže, zbog čume. Iz Donjeg Selišta ovde se takođe preselilo Tuševo zbog poplave od Morave, po zapovesti Kneza Miloša oko 1816. Godine. Iz istih razloga i selo Zlatenac, koje je bilo takođe pokraj Morave, između Radošina i Gložana, i u kome je bila crkva.
U Zlatenskoj Mali su:
–Zlatenci i Lukići, slave Nikoljdan. Došli su iz raseljenog Zlatenca.
–Čađići, slave Đurđic i Đurđevdan. Došli su u Zlatenac iz Lenovca. Pavle Čađić ili Paul Čađa (tako nazvan jer je bio crn u licu) bio je Hajduk Veljku brat od strica. I njegovi potomci po izgledu i uzrstu podsećaju na Hajduk Veljka.
U Tomickoj mali su:
–Tomići, slave Tomindan, jesenji i letnji. Doselili su se pre 200 godina iz Matejevca kod Niša. Dva su brata tada otišla u kragujevački Sipić a jedan došao ovamo.
–Bukvaši, slave Stevanjdan. Doselili su iz Velikog Izvora kod Zaječara.
U Čilickoj Mali su:
–Čilići, slave Sv. Vrače. Oni su starinci. Tako su nazvani po zapatu konja, koji su obično ispadali čilaši.
U Dobrickoj Mali su:
–Dobrići, slave Đurđic i Đurđevdan. Oni su starinci.
–Veljići, slave Sv. Vrači. Ne zna se odakle su.
U Donjem Kraju su:
–Erčići i Kukljaši, slave Lučindan i Markovdan. Doselili su se iz Starog Vlaha. Od njih je bio knez Petar.
–Magdanelići, slave Đurđic i Đurđevdan. Oni su starinci.
–Nikoličići, slave Đurđic i Đurđevdan. Oni su starinci i sa Magdalenićima se smatraju da su jedan rod.
–Rašići, slave Đurđic i Đurđevdan. Oni su starinci.
–Šogorani i Grujići, slave Đurđic i Đurđevdan. Doselili su se sa Kosova.
–Ristići, slave Đurđic i Đurđevdan. Oni su starinci, misli se da su rod sa Magdanelićima, Nikoli(či)ćima i Rašićima.
Na dnu sela su:
–Tuševljani i Kožljanci, slave Đurđic i Đurđevdan. Došli su odavno iz nekog Kožljana u Tuševo pa otuda ovamo.
–Stankovići, slave Đurđic i Đurđevdan. Ne zna se njihovo poreklo. Tako su nazvani po popu Stanku, za koga rekoše da je po svoj prilici došao iz Gornje Resave.
Seoska slava je Mladi Sv. Nikola a zavetine Đurđevdan – protiv grada, Aranđelovdan – protiv čume i Trifundan – zbog vinograda.
U selu je pet ciganskih-romskih kuća od kojih su tri zanimaju torbarenjem a dve kovačkim zanatom. Kovači su ovde od starine a torbari su došli iz okoline Medveđe.
Na zapadnoj strani sela, u brdu idući Manastiru Miljkovu, bili su Gložanski Podrumi. Danas je ostao još po neki a ostali su preneti u selo.
IZVOR: Stanoje Mijatović – Resava. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
Komentari (0)